Prvi stabilokrata na Zapadnom Balkanu, kako su neretko opisivali bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i najznačajniju političku ličnost koja je oblikovala tri decenije ove zemlje, izgubio je vlast na izborima održanim 30. avgusta 2020. godine.
„Nek padne da osvježi“ poručivali su opozicioni lideri uoči izbornog dana na kom su građani okusili smenu vlasti, međutim pet godina kasnije sve se češće u Crnoj Gori može čuti „ovo nije bilo ni u vreme DPS“.
Od 2020. godine do danas smenile su se tri vlade, proces evropskih integracija pomerio se sa mrtve tačke, započete su unutrašnje političke i ekonomske reforme, ali ne baš onako kako su to glavni akteri demokratskih promena obećavali. Umesto da se sa starim negativnim praksama DPS-a raskine, nove vlasti mnoge od njih prigrlile su za sebe.
Novinar televizije Vijesti Petar Komnenić kaže za Savremenu politiku da je Crna Gora toliko dugo stradala pod prethodnim režimom da se sada nalazi u fazi tranzicionog perioda koji će potrajati.
„Političke kvazielite koje su nasledile DPS pokazale su vrlo slično lice, pa su tako prigrabile mehanizme vladanja i da su čak unapredile neke manipulativne tehnike DPS koje ovo društvo guraju nazad. Od zapošljavanja po partijskom ključu do okupacije institucije…“, kaže Komnenić.
Građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić uverena je da su svi kojima je stalo do prave demokratizacije i evropeizacije Crne Gore duboko razočarani u kakvom stanju je Crna Gora danas.
„Neodgovorno je protraćena prilika za kvalitetne promene i izgradnju zemlje ravnopravnih građana i odgovornih institucija“, veruje Bajramspahić.
Tri vlade, iste prakse
Prvu vladu napravile su koalicije „Zajedno za budućost Crne Gore“ (predvođena nekadašnjim Demokratskim frontom), „Mir je naša nacija – Aleksa Bečić i Miodrag Lekić“ (Demokrate, Demos i druge manje stranke)“ i „Crno na bijelo“ (Građanski pokret URA i Savez građana CIVIS), ali je ona, zbog sukoba između konstituenata, potrajala tek godinu i dva meseca.
Iako su za vreme mandata ove ekspertske vlade započete neke unutrašnje i ekonomske reforme, ona će ipak ostati upamćena po političkoj i društvenoj nestabilnosti i nerazrešenim odnosima između Srpske pravoslavne crkve i države.
Nije prošlo mnogo vremena da se Demokratska partija socilijalista opet bude važan politički akter, pa je tako početkom 2022. godine uz manjinsku podršku DPS-a, lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, ali je ona bila još kraćeg daha – srušena je u Skupštini nakon samo 113 dana rada zbog temeljnog ugovora koji je potpisala sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
Treća, aktuelna Vlada Milojka Spajića iz Pokret Evropa sad (PES) izabrana je 31. oktobra 2023, i čine je, osim premijerove stranke, partije bivšeg Demokratskog fronta, Demokrate, Socijalistička narodna partija i deo manjinskih stranaka.
Kako ocenjuju sagovornici portala Savremena politika, sve tri post-Đukanovićeve vlade nisu raskristile sa praksama DPS, već su ih u nekom obliku i unapredile. Tako se još uvek institucije politizuju zbog zapošljavanja po partijskom ključu, netransparentno upravlja javnim novcem, dok se odluke donose često iza zatvorenih vrata.
„Partitokratija je agresivnija nego ikada ranije jer su promenjeni zakoni i sniženi kriterijumi za napredovanje u svim oblastima, kako bi partijski kadrovi bez znanja i iskustva mogli da obnašaju državne funkcije. Porasle su plate, ali ih je nažalost inflacija gotovo u potpunosti pojela. Institucije nisu profesionalizovane, postupaju selektivno i ciljano protiv kritičara vlasti, a korupcija i organizovani kriminal bujaju kao i ranije. Afere nove vlasti se umnožavaju, bez ikakve odgovornosti, etičke, disciplinske, krivične“, kaže Dina Bajramspahić.
Sličnog stava je i novinar Petar Komnenić koji navodi da iako je Crna Gora izašla iz faze totalno zarobljene države nakon 30. avgusta, problem je što „oslobodioci“ imaju tendenciju da prostor još uvek drže okupiranim.
„Nove vlasti pokazale su slično lice. Bojim se da smo ušli u jedan period kada zemlju vodi jedna heterogena vlast koja ne deli iste ni spoljno-političke ni ciljeve na unutrašnjem planu. Kao društvo nismo uspeli da napravimo iskorak u kadrovskom i političkom smislu jer ni političke elite nisu dovoljno sazrele“, smatra Komnenić.
Mali iskorak u tužilačkom sektoru
Iako su se mnoga obećanja novih vlasti o procvatu države u svakom smislu pokazala kao prazna, borba protiv organizovanog kriminala pomerila se sa mrtve tačke. Tako su danas na optuženičkim klupama mnogi koji su tokom tri decenije vlasti DPS sarađivali i pomagali organizovane kriminalne grupe.
Petar Komnenić navodi da je jedan od ključnih doprinosa smene režima Mila Đukanovića to što je napravljen mali iskorak u tužilačkom sektoru formiranjem Specijalnog državnog tužilaštva i smenom prethodne pravosudne vrhuške koja je danas pod optužnicama, a koja se trudila da „zamtne sve prljave tragove bivše vlasti“.
„To Specijalno državno tužilaštvo (SDT) pravi neke vrlo jasne i ključne korake da se obračuna sa svima, kao jedna oslobođena karika u tužilačkom sistemu i oni rade svoj posao. To se vidi kroz brojne započete postupke, kako protiv bivših ali i sadašnjih zvaničnika“, smatra Komnenić.
Međutim, kako dodaje, to nije dovoljno jer nije do kraja sprovedena reforma kompletnog pravosudnog sistema i ostaje glavni problem što je sudstvo preživelo u onom oblikom u kom je bilo ranije.
„Mi i dalje imamo ljude koji su bili ustrojeni po sistemu stare vlasti što otežava da donošenje presuda, tako da konstantno izostaju sudski epilozi“, kaže Komnenić.
Dina Bajramspahić ocenjuje da je stanje pre 2020. godine bilo neodrživo, što zbog srastanja partije i države, što zbog rasprostranjenosti zloupotreba i korupcije, te da promene jesu bile neophodne, ali navodi da pravna država ipak nije zaživela.
„Crna Gora i dan danas nosi oznaku ‘hibridnog režima’ i ‘delimično slobodne’ države po Fridom hausu. Država je pala sa 63. mesta na 65, dok je indeks korupcije Transparensi internešnala na istom nivou na kojem je bio i 2017. godine. Dakle u periodu pre političkih promena, i već pet godina Crna Gora nije uspela da se pomakne dalje od toga. Pet godina nije usvojen novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Zakon o Skupštini, Zakon o Vladi… Pravna država nije zaživela, zloupotrebe sada sprovode druge partije, koje su uz sve ranije probleme dodale i pseudonaučni revizionizam, političku radikalizaciju i urušavanje građanskog društva“, smatra Bajramspahić.
Ona ipak dodaje da mirna i demokratska promena vlasti 2020. godine jeste bila važan istorijski korak u razvoju zemlje.
„Uspjeh je što je, uz sve turbulencije i odstupanja i koketiranje sa trećim stranama, ipak zadržan proevropski krus i zvanično evroatlantski i evropski pravac. Ključni problem je što se ni sada ne sprovode reforme koje se tiču uspostavljanja vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, depolitizacije institucija i neselektivne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao ni pre 2020. godine“, navodi Dina Bajramspahić.
Ubrzavanje evropskog puta rezultat geopolitike, ne reformi
Nakon pada DPS evropski put Crne Gore bar u formalnom smislu ponovo je otkočen. Sedam od 35 pregovaračkih poglavlja zatvoreno je od početka rada Vlade Milojka Spajića, a u izjavama evropskih zvaničnika neretko se čuje da Crna Gora ima realne šanse da do 2028. godine postane prva članica EU iz regiona Zapadnog Balkana.
Za sagovornika portala Savremena politika, napredak na evropskom putu više je rezultat geopolitičkog interesa Evropske unije da nakon ruske agresije na Ukrajinu dokaže da je za proširenje zaista zainteresovana, nego reformi crnogorskih institucija i društva.
Dina Bajramspahić podseća da je smena vlasti u Crnoj Gori koincidirala sa početkom ruske agresije u Ukrajini, zbog čega je oživeo proces proširenja te je to unelo novu dinamiku u pregovorima sa EU.
„Međutim, ta činjenica je uticala i na snižavanje kriterijuma za napredovanje u pristupnim pregovorima, pa zbog geostrateških razloga Crna Gora sada formalno napreduje“, dodaje Bajramspahić.
Sličnog stava je i novinar Petar Komnenić koji prepoznaje legitiman cilj Evropske unije i ključnih država članica da pokažu da želja za proširenjem postoji, a da je Crna Gora „najmanji zalogaj za progutati“.
„To je mala zemlja, koja već ima zacrtane spoljnopolitičke ciljeve i koja je najviše odmakla u tom procesu integracija. Tako da bi ona u tom smislu bila dobar primer za EU. Sve ovo što gledamo iskorake u procesu pregovaranja ne dugujemo tome što je Crna Gora to zaista zaslužila“, ocenjuje Komnenić.
Ono što zabrinjava, smatra Komnenić, što je Crna Gora još uvek pod jakim uticajem „posrnule srpske vlasti“ i predsednika Srbije Aleksandar Vučića.
„U trenutnoj vlasti postoje makar dve vrlo važne partije, članice nekadašnjeg Demokratskog fronta, koji su direktni Vučićevi partneri. Oni se ponašaju u skladu sa željama Beograda, a ne onim što su nacionalni interesi Crne Gore“, zaključuje Petar Komnenić.
