Mora da je teško leteti u Kinu kad te ispraća skoro 200.000 ljudi. I svi ti ljudi misle da si mali uplašeni čovek, a ti taman planirao da iz Pekinga šalješ poruku o veličini i svetskoj ligi igrača, jer stižeš posle Makrona, Putina i Trampa. Ali, to u zemlji kojom vladaš skoro nikoga ne zanima (osim onih u Pionirskom parku i okrunjene baze), ali njih ni ne treba ubeđivati.
Taman kad pozamašna delegacija obilazi znamenitosti Pekinga i Trg Tjenanmen, drugi trg je trn u oku i tema pokupljenim medijima iz Srbije. Jasno je da je Slavija razljutila predsednika Srbije i to više puta u više obraćanja. Pa u jednom reče i slaga: „teraju me da na Slaviji okupljam ljude“. Jok, netačno, nikoga to ne zanima. Teraju te da raspišeš izbore. I znaju da ne smeš i da ćeš odugovlačiti, pa se skupljaju samo koliko da te podsete da nisu nestali, niti da su ih tvoji mediji uverili da nemaju program i ne znaju šta bi ako dođu na vlast.
Argument da su mladi i nemaju iskustva, a da državu treba da vode iskusni – istopio se već sa pojavom blokada i kad je objašnjeno da studenti neće voditi državu, već ljudi od iskustva i integriteta u svojim profesijama kojima oni veruju – ali to se namerno prećutkuje.
Pa šta su hteli sad sa Slavijom? Pa da pokažu da bez „hajpa“, bez „medijske najave“ bez onih sto neće doći jer „neće sa Lomparom“ ili neće „bez EU zastava “ ima 200.000 koji će doći. Dobiće i mejl sutradan. Za sad ne mora više – ostalo na izborima.
Ali brojka toliko boli da je komentarisao i pri poletanju u tempiranom obraćanju onaj koji sve komentariše. I rekao je opet do pola istinu. „Neće oni ovim ništa promeniti“. I to su znali svi koji su potegli iz Srbije put Slavije – sopstvenim prevozom jer vozovi opet nisu išli – da 23. maj ne služi da nešto promeni. Naprotiv. Ljudi su došli znajući da se ništa neće desiti. Došli su da se vide i da ih drugi vide. Samo da dokažu da nema mesta porukama o osipanju, podeli, propasti, i usput ako čuju nešto od programa – dobro je . A slabo mogu da čuju svi podalje od bine.
Ali program je okupio govornike širokog spektra koji su objasnili: studentska lista u programu ima ono čime će se temeljno baviti, a baviće se obrazovanjem, zdravstvom, radnicima, kulturom. Akademik Sajčić je ono zrno neophodnog nacionalizma koje je ovde tek usput održalo opelo za vrh SPC. Džaba poklonjenje pojasu – 200 000 ljudi je zviždalo dodeljenom ordenju i drugim nepočinstvima. Razdvajaju ljudi veru od vrha Crkve.
Pola neistine u istini je da se trećom Slavijom, kao i svim drugim skupovima, šetnjama, akcijama poput Student u svakom selu Srbija ne menja. Menja se i to tako da se legitimitet vlasti dodatno urušava, a režimske laži se sve manje primaju.
I kud pomenuh laž, sad moram nazad na obraćanje pri poletanju. Jer ne bi predsednik bio to što jeste da istini u pomoć nije pritekla čista laž da će se „nasilnici“, parafraziram, pitati svaki sledeći put zašto ih je sve manje. Kako mu niko od savetnika ne objasni… manipulacija očiglednim ne menja stvarnost. A stvarnost je daleka od 34.300.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
