BEOGRAD – “Stiče se utisak da je Mimovićeva ponuda manje ozbiljna alternativa MOL-ovoj, a više politička i pregovaračka komplikacija u već visoko ispolitizovanom procesu”, naveo je za European Western Balkans Atila Holoda, izvršni direktor konsultantske firme “Aurora Energy Kft.” i bivši menadžer u MOL-u, komentarišući informaciju da je nepoznata srpska kompanija, u vlasništvu biznismena Ranka Mimovića, ponudila 2 milijarde evra za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije, znatno više od mađarskog MOL-a. Ova informacija pojavila se u finišu pregovora o prodaji NIS-a.
Holoda u tom kontekstu podseća i da je ruski Gaspromnjeft nedavno saopštio da ne pregovara sa drugim kompanijama, te ističe da su zvaničnici Srbije više puta ponovili da nisu zadovoljni predlozima mađarske kompanije MOL u vezi sa prodajem NIS-a.
“Ovo sugeriše da se glavni pregovori ne vode o Mimovićevoj ponudi, već o uslovima između MOL-a, ruskih akcionara, i srpske države”, ocenio je Holoda.
Prema Holodinom mišljenju, “cena koju nudi Mimović nije sama po sebi dovoljna da se obezbedi kredibilitet prilikom nadmetanja za sticanje strateški važne energetske kompanije pod sankcijama”.
“Transparentnost finansiranja, usklađenost sa OFAC-om, operativno iskustvo, garancije o sigurnosti snadbevanja, kao i politička važnost, jesu podjednako važni faktori. Relativno nepoznata investiciona struktura nosi znatno veći rizik od neispunjavanja obaveza nego etablirana, regionalna energetska kompanija kao što je MOL”, naglasio je on.
Holoda je zaključio da za sve strane, ključno pitanje ne glasi samo “ko će ponuditi najvišu cenu, već i ko može dugoročno da obezbedi stabilno, politički prihvatljivo i profesionalno upravljanje kompanijom”.
„Za sve strane, ključno pitanje nije samo ko će ponuditi najvišu cenu, već i ko može dugoročno da obezbedi stabilno, politički prihvatljivo i profesionalno verodostojno upravljanje kompanijom”, konstatovao je on.
Mimović je 6. maja izjavio za Rojters da je njegova kompanija ponudila dve milijarde evra ruskim kompanijama za njihov deo u NiS-u od 56,1 odsto, što je dvostruko više od ponude MOL-a.
U kasnijim izjavama za BBC, Mimović je otišao je korak dalje, rekavši da je “ruska strana u principu prihvatila predlog”, kao i da je američki OFAC, koji bi trebalo da odobri prenos većinskog udela u NIS-u, dao pozitivan odgovor nakon šest meseci komunikacije.
Izjave Mimovića, čije su poslove u Sloveniji i Hrvatskoj, pratile sumnje na korupciju i pranje novca, pokrenule su glasine da njegov plan o kupovini NiS-a ima političku podršku. Ipak, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ne zna ko je Mimović i odbacio je mogućnost da bi on mogao da kupi tu kompaniju.
Ističe vreme za dogovor
Pregovori o budućnosti Naftne industrije Srbije nalaze se u ključnoj i neizvesnoj fazi, budući da je Vlada Srbije odbila revidirani predlog mađarske kompanije MOL za kupovinu većinskog udela koji drže ruske kompanije (Gaspromnjeft i Gasprom). Iako je MOL početkom 2026. potpisao predugovor i priložio ponudu, pregovori su zapeli oko pitanja rada Rafinerije nafte u Pančevu i sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta, što Beograd smatra “crvenim linijama”.
SAD su uvele sankcije NIS-u u oktobru 2025. a rok za završetak restrukturiranja i prodaju ruskog udela je 22. maj 2026, što ostavlja veoma malo vremena za postizanje konačnog dogovora.
Srbija, koja poseduje 29,9 odsto akcija NIS-a, insistira da Rafinerija u Pančevu, koja snabdeva 80 odsto domaćeg tržišta, radi u punom kapacitetu, dok postoji bojazan da će MOL, koji već ima rafinerije u regionu, smanjiti preradu u Pančevu.
Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da ponuđena rešenja MOL-a ne garantuju pokrivenost tržišta i da se pregovori nastavljaju jer trenutni predlozi nisu zadovoljavajući.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se razgovori sa MOL-om nastavljaju i da će pokušati da zaključi pregovore ukoliko se postigne dogovor o radu Rafinerije.
“Srpska država, razumljivo, želi da zadrži uticaj nad jedinom rafinerijom nafte u zemlji i sistemom snadbevanja gorivom, ruska strana traži najbolje ‘izlazne uslove’, dok MOL može da prihvati samo strukturu koja je finansijski i pravno opravdana”, ocenio je Atila Holoda za EWB.
Prema Holodinom mišljenju, činjenica da je nekoliko puta produžavan rok za završetak prodaje NiS-a “odražava kombinaciju političke osetljivosti, trgovinskih neslaganja, kao i složenosti rekonstruisanog vlasništva u ovoj energetskoj kompaniji, pogođenoj sankcijama”.
