BEOGRAD – Najznačajnija dopuna Kodeksa novinara Srbije je novo poglavlje koje se odnosi na poštovanje dostojanstva, budući da su privatnost i dostojanstvo ranije bili u istoj odredbi, ali se ispostavilo da to ipak nije bilo najbolje rešenje, izjavila je danas generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, prenosi FoNet.
Gordana Novaković je, na predstavanju novog priručnika „Primena novih odrednica Kodeksa novinara i novinarki Srbije kroz praksu Komisije za žalbe Saveta za štampu“, kazala da je kroz praksu uočeno da ne postoji odredba koja bi direktno zabranila vođenje kampanja protiv ljudi, što se često dešavalo u ranijem periodu.
Nova odredba u okviru Poštovanja dostojanstva je i ta koja zabranjuje kontinuirano zlonamerno izveštavanje o ljudima, izveštavanje o žrtvama nesreća, deci, osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji i manjinskim grupama.
Prema njenim rečima, uneta je i nova odredba koja novinarima zabranjuje da izveštavaju sa sahrana, sem ukoliko je reč o visoko profilisanim javnim ličnostima.
„Uveli smo i pravila za upotrebu sadržaja kreiranog putem veštačke inteligencije i preciznija pravila za korišćenje sadržaja sa društvenih mreža. To smo imali nekako i u onim smernicama koje smo prethodno radili u vezi sa primenom starog kodeksa, ali su ovo sada odredbe koje su unete u Kodeks“, rekla je Gordana Novaković.
Ona je navela da je cilj promene o odgovornosti novinara da pojača odgovornost urednika za sav medijski sadržaj koji objavljuje, ali i istakne nezavisnost urednika i novinara od političkih ili ekonomskih uticaja, koji bi imali za posledicu sve ono što je etički nedozvoljeno izveštavanje.
„Pojačane su i te odredbe koje se odnose na govor mržnje. To je postojalo i u prethodnom Kodeksu, ali ovde je nekako preciznije definisano – da je zabranjena upotreba ne samo jezika mržnje, nego i te agresivne retorike u medijima koja bi mogla da podstakne na agresivno ponašanje“, objasnila je Gordana Novaković.
U okviru priručnika predstavljeni su slučajevi koje je Komisija razmatala od januara do oktobra prošle godine, a odnose se na kontinuirano narušavanje ugleda i nanošenje štete pojedincima, to jest na vođenje medijskih kampanja protiv ljudi, zabranu govora mržnje i retorike koja može podsticati agresivno ponašanje i obavezu novinara/novinarki da odgovornost prema javnosti ne podrede bilo čijim interesima.
Gordana Novaković je istakla i da je broj žalbi Savetu bio upečatljiv 2020. godine usled pandemije kovida 19, ali i prošle zbog održavanja studentskih i građanskih protesta. Istakla je i da je novi trend pojava identičnih tekstova u više medija istovremeno, često i sa potpuno istim naslovima, koji pritom nemaju ni vrednost, ali ni novinarsku formu.
„I mi smo stvarno u nekoj dosta nezgodnoj situaciji da sada treba da kroz Kodeks provlačimo nešto što zapravo nisu novinarski tekstovi i da odlučujemo o prekršajima Kodeksa, o nečemu što nema veze s novinarstvom“, rekla je Gordana Novaković.
Dodala je i da prekršaji Kodeksa sve češće beleže u političkim i društvenim rubrikama, a sve manje u onim „tradicionalo problematičnim“ rubrikama poput crne hronike i zabave.
Osim Gordane Novaković, autorke priručnika su i novinarke Vera Didanović i Tamara Skrozza.
