BEOGRAD – „Javni tužioci koji su započeli rad na predmetu, trebalo bi da nastave dalje postupanje na započetim predmetima. Mišljenje Venecijanske komisije i u tom delu eksplicitno navodi da bi dodeljivanje takvih predmeta u rad drugim javnim tužiocima dovelo do rasipanja resursa”, ocenio je u intervjuu za Radar javni tužilac Aleksandar Barac, koji sada radi u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Kako se objašnjava u tekstu, Barac je samoinicijativno kao tužilac u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije (POSK) VJT u Novom Sadu pokrenuo predistragu moguće korupcije u vezi s padom nadstrešnice na železničkoj stanici i pogibijom 16 ljudi. Bio je upućen Tužilaštvo za organizovani kriminal, gde je nastavio sa još troje kolega da postupa u tom predmetu, ali je prvo rasformirana Udarna grupa, a zatim je, zahvaljujući “Mrdićevim zakonima” udaljen iz TOK-a. Barac nije vraćen u TOK ni posle jasnih preporuka Venecijanske komisije.
“Iz stručnog ugla posmatrano, zaista deluje nelogično da mi kao javnom tužiocu koji je prvi započeo operativno istraživanje finansijskih aspekata realizacije navedenog projekta i koji je dao značajan doprinos u pokretanju i vođenju istrage, nije pružena mogućnost da svoj rad dalje nastavim. Posebno imajući u vidu da sam tužilac koji vlada činjenicama i dokazima u jednom takvom predmetu, koji se slobodno može okarakterisati kao predmet tzv. visoke korupcije”, ukazao je Aleksandar Barac.
On je istakao da javni tužilac može najviše i najefikasnije da uradi posao onda kada je u predmetu od početka, odnosno kada mu nije potrebno vreme za upoznavanje sa radom i stanjem u predmetu drugog kolege, jer u suprotnom dolazi “do neminovnog usporavanja i otežanih uslova rada”.
Upitan koja može da bude dalja sudbina predmeta Nadstrešnica, Barac je naveo da na to pitanje nema odgovor.
“Ono što mogu da kažem je da su sve kolege koje su radile na tom predmetu uložile ogroman trud i požrtvovanost i ispoljile najviši mogući stepen profesionalnog angažovanja”, kazao je Barac.
On je takođe konstatovao da mišljenje ekspertskog tima Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona o Srbiji „nije moglo biti eksplicitnije i jasnije“.
“U datom mišljenju nedvosmisleno se ukazuje da organizacione promene u tužilaštvu treba sprovoditi na način koji ne uzrokuje probleme u funkcionisanju pravosuđa i postupanju prema tužiocima koji su prvobitno bili zaduženi za predmete. Ključno je da se princip autonomije (samostalnosti) pojedinačnih tužilaca uvek poštuje. U zemljama u kojima već postoji efikasna specijalizovana struktura sa dokazanim rezultatima, kakvo je JTOK, teško je opravdati isključivanje tužilaca iz nadležnosti takvih struktura, naročito na način koji može dovesti do rasipanja resursa i podrazumevati dodeljivanje nespecijalizovanih tužilaca za istragu krivičnih dela korupcije”, smatra Barac.
