BEOGRAD – “Demokratija nastavlja da gubi tlo pod nogama” – glasi glavni zaključak najnovijeg Indeksa transformacije nemačke Fondacije Bertelsman (BTI). Prema ovom izveštaju, 56% od 137 država u kojima je procenjivano stanje, vlada se autokratski, uključujući Srbiju. Kako se ističe: ”vlade u ovim sistemima postaju sve represivnije prema opozicionim snagama, medijima i civilnom društvu”.
Kada je reč o ostalim državama Zapadnog Balkana, one su klasifikovane ili kao “defektne” ili kao “krajnje defektne demokratije”.
BTI analizira i rangira države prema njihovom napretku ka ustavnoj demokratiji i društveno odgovornoj tržišnoj ekonomiji. Meri se kvalitet demokratije (“politička transformacija”), ekonomskog razvoja (“ekonomska transformacija”) i uprave (“indeks upravljanja”). Ocene se kreću od 1 do 10 za svaki kriterijum.
“Stanje vladavine prava i slobode medija dodatno pogoršani u Srbiji”
Srbija je najlošije ocenjena na Zapadnom Balkanu. Za političku transformaciju dobila je ocenu 5,18, što se opisuje kao “umerena autokratija”, dok je za ekonomsku transformaciju dobila ocenu 6,79 (“ograničena”), a za upravu je ocenjena sa 3,96 (“slaba”).
Izveštaj naglašava da su se u Srbiji vladavina prava i sloboda medija dodatno pogoršali, dok je politička polarizacija eskalirala.
“Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i pravosuđe, uprkos tome što je ustavna uloga predsednika uglavnom ceremonijalna. Manipulacije režima sa izborima su se pojačale, što je dovelo do njihovog bojkota od strane opozicije. Parlamentarni nadzor je slab jer prvenstveno odobrava zakone, u skladu sa predsednikovom voljom, dok opozicija ostaje razjedinjena i pod stalnim pritiskom”.
BTI dodaje da su u Srbiji civilno društvo i nezavisni mediji sistematski progonjeni, uključujući kampanje klevete, SLAP tužbe i nadzor, dok su masovni protesti 2024-2025. od strane vlasti bili ocenjeni kao nezakoniti i kao napori za destabilizaciju podržani iz inostranstva.
Prema BTI-u, „uprava ostaje visoko centralizovana i personalizovana”.
“Mere koje se usvajaju doprinose političkoj konsolidaciji, a međunarodna saradnja je u stagnaciji, jer je put ka EU zaustavljen, a ekonomske veze sa Kinom dobijaju na značaju… Ne postoji politička volja za krivično procesuiranje korupcije, jer vlada i državna uprava održavaju kulturu nekažnjivosti”, napominje se.
Albanija najbolje ocenjena, sledi Crna Gora
Sa druge strane, Albanija je najbolje ocenjena u regionu, a sledi Crna Gora.
Albanija je za političku transformaciju dobila ocenu 7,7 (“defektna demokratija”), za ekonomsku transformaciju ocenu 7,11 (“napredna), a za upravu ocenu 6,71 (“dobra”).
U izveštaju se navodi da je Albanija ubrzala put ka članstvu u EU, otvaranjem klastera 1 i 6, ali da su se “od početka 2025. godine pojavili zabrinjavajući znaci u vezi sa budućim reformama”.
“To uključuje kontroverzne sudske odluke o relevantnim istragama, stagnaciju važnih slučajeva pomenutih u prethodnim izveštajima, nedostatak odgovornosti sudskih službenika za koje je utvrđeno da poseduju neopravdanu imovinu i curenje osetljivih istražnih podataka odabranim političkim organizacijama i medijima”, navodi se u dokumentu.
Albaniju prati Crna Gora, koja je dobila ocenu 7,4 za političku transformaciju (“defektna demokratija”), ocenu 7,5 za ekonomsku transformaciju (“napredna”) i ocenu 5,9 za upravu (“dobra”).
Kako se navodi, uprava u Crnoj Gori je poboljšana, zbog imenovanja sudija i sprovođenja mera protiv korupcije, što je dovelo do napretka u pristupnim pregovorima sa EU, ali “zakonodavni postupci često su gurali civilno društvo u stranu, dok su tenzije sa Hrvatskom privremeno ometale regionalnu saradnju i pregovore sa EU”.
Severna Makedonija je na trećem mestu u regionu na osnovu izveštaja. Ova država dobila je ocenu 7,65 za političku transformaciju (“defektna demokratija”), ocenu 7,18 za ekonomsku transformaciju (“napredna”), i ocenu 6,07 za upravu (“dobra”).
Kako se navodi, jedno od glavnih obeležja situacije u državi jeste zastoj u pregovorima o pristupanju EU, koji su i dalje bili blokirani zbog nerešenog spora sa Bugarskom, a “optužbe za korupciju protiv bivših vladajućih elita nastavile su da podrivaju institucionalno poverenje”.
Severnu Makedoniju prati Kosovo sa ocenom 6,9 za političku transformaciju (“defektna demokratija), ocenu 6,21 za ekonomsku transformaciju (“ograničena”), i ocenu 4,81 za upravu (“umerena”).
“Uprava sve više zavisi od bezbednosnih tenzija i napetih međunarodnih odnosa. Nerešeni dijalog sa Srbijom, bojkoti kosovskih Srba i nasilni incidenti na severu oslabili su socijalnu integraciju i skrenuli pažnju političara. Agresivni pristup Kosova prema severu naneo je štetu odnosima sa EU i Sjedinjenim Državama, odlažući međunarodnu integraciju i pojačavajući osporavanje statusa države”, navodi se u izveštaju.
Bosna i Hercegovina je na pretposlednjem mestu u regionu, sa ocenom 5,95 za političku transformaciju (“veoma defektna demokratija”), ocenu 6,57 za ekonomsku transformaciju (“ograničena”), i ocenu 4,03 za upravu (“slaba”).
“Uprava je i dalje sputana ukorenjenim klijentelističkim mrežama u svim glavnim strankama, što smanjuje institucionalnu efikasnost i ograničava sprovođenje reformi. Ipak, poboljšanje zakonodavne baze, delimično ispunjavanje ključnih prioriteta EU i pojačavanje međunarodnog učešća doprineli su pokretanju pregovora o pristupa EU u martu 2024”, navodi se u izveštaju.
