Zakon o strancima, koji se “u fioci” Prištine nalazi još od 2013. godine, počeće, sudeći prema najavama kosovske vlade, da se striktno primenjuje od 15. marta, što će podrazumevati obavezu svih građana, uključujući zaposlene u institucijama koje nisu registrovane u sistemu Kosova, da imaju važeće dokumente o prebivalištu i radu. Postoje široko rasprostranjena strahovanja da će takva odredba izuzetno negativno uticati na srpske građane zaposlene u obrazovnim i zdravstvenim institucijama na severu Kosova.
Takođe, naredne sedmice ističe rok od 30 dana, dat Fakultetu tehničkih nauka, koji funkcioniše u sistemu Republike Srbije, a u okviru Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, da se iseli ili da potpiše ugovor sa prištinskim univerzitetom.
Podsetimo, rektor FTN-a Nebojša Arsić izjavio je 10. februara za KoSSev da prištinski univerzitet u kosovskom sistemu smatra da taj fakultet nema pravo na zgradu u kojoj je fakultet smešten, niti na zemljište na kojem se nalazi.
“Oni pišu da je to njihovo na njihovoj parceli, to nije tačno. Ja sam bio dekan tog fakulteta i znam to u prste, to su dve parcele, u vlasništvu Trepče – dvorište i zgrada”, rekao je Arsić.
Prema mišljenju sagovornika Savremene politike, nedavni potezi kosovskih vlasti, kao i najavljena primena Zakona o strancima, predstavljaju nastavak politike “prisilne integracije” Srba, odnosno “zaokruživanja suverenosti”, koja se sprovodi u odsustvu dijaloga Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou, vođenom pod okriljem EU.
“Ne vidim šta Beograd može da uradi. Čak, nisam ni primetio neku veliku aktivnost po ovom pitanju. Da protestuje kod međunarodnih institucija? Rekao bih da se sve ovo dešava sa njihovim punim znanjem, odnosno da i oni slažu ramenima, u smislu – to je zaokruživanje nezavisnosti”, konstatuje Marko Savković, viši savetnik ISAC fonda.
U sličnom tonu, Miodrag Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz Severne Mitrovice, ocenjuje da “vlasti u Beogradu deluju pasivno, do te mere da se postavlja pitanje – da li je reč o nemoći koja se prikriva medijskim ignorisanjem onoga što se dešava na Kosovu, ili o prikrivenom delovanju u koordinaciji sa međunarodnim akterima”.
Različita tumačenja Zakona o strancima
Zakon o strancima u praksi će značiti da će Srbi koji žive na Kosovu, a nemaju kosovsko državljanstvo morati da se registruju u policiji, kako bi dobili dozvolu za boravak, te da će isti princip važiti i za one koji iz centralne Srbije na Kosovo dolaze poslom ili na studije i zadržavaju se duže od tri dana.
Zamenik komandira Kosovske policije za region sever Veton Eljšani izjavio je za portal Kosovo onlajn da je “Zakon o strancima oduvek bio na snazi, ali da će uskoro početi njegova primena u delu koji se tiče obaveze prijavljivanja u policijskim stanicama u roku od tri dana po ulasku na Kosovo, kako bi se znalo gde borave”.
Komentarišući najave o početku primene Zakona, Kancelarija Evropske unije u Prištini nedavno je za EWB navela da “podržava napore kosovske vlade da osigura da sve osobe koje prebivaju na Kosovu budu prikladno registrovane, u skladu sa kosovskim zakonom i da kosovske dokumente dobiju ili kao građani, ili kao osobe sa važećom boravišnom dozvolom”.
“Odgovornost je vlasti da stvore uslove da takva registracija bude sprovedena na prikladan način za sve. Kao partneri kosovskih vlasti, stavljamo na raspolaganje našu stručnost, kako bi pomogli svima kod kojih ta registracija nije završena. Mi smo, takođe, pozdravili odluku Vlade Kosova da pokrene odgovarajuću informativnu kampanju”, navela je Kancelarija EU na Kosovu.
Sa druge strane, vlasti Srbije ocenile su da Zakon o strancima predstavlja “diskriminativnu meru koja direktno ugrožava više od 10.000 Srba koji žive i rade na KiM”.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 25. februara da je prilikom susreta u Beogradu sa specijalnom predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peteru Sorensenu “posebno ukazao na izazove sa kojima se suočavamo što se tiče položaja srpskog naroda na Kosovu i izrazio zabrinutost povodom namera Prištine da od 15. marta počne sa sprovođenjem novih eskalatornih i duboko diskriminatornih odluka, koje direktno ugrožavaju opstanak srpskog naroda”.
“Istakao sam neophodnost da se, bez daljeg odlaganja, pristupi konkretnim koracima ka formiranju Zajednice srpskih opština, na koju srpski narod na Kosovu čeka već 13 godina”, poručio je Vučić.
Protivljenje primeni Zakona o strancima izrazila je i grupa profesora i saradnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, pokrenuvši onlajn peticiju sa apelom za očuvanje tog univerziteta.
Kako je preneo N1, oni su istakli da se protive primeni Zakona o strancima i integraciji Univerziteta u kosovski sistem, te zatražili od Republike Srbije da zaštiti prava Univerziteta, zaposlenih i studenata i jasno se izjasni o njegovom budućem statusu, upozorivši da bi promene mogle da imaju ozbiljne posledice po srpsku zajednicu.
“Petnaesti mart (ne)će biti dan D za Srbe na Kosovu”
U osvrtu na reakcije koje je izazvala najava početka sprovođenja Zakona, Miodrag Marinković za Savremenu politiku navodi da primena “sama po sebi nije nikakav dan D”, ali da “način na koji to bude sprovedeno može da proizvede ozbiljne posledice”.
“Ako se zakon bude tumačio usko i bez političke senzibilnosti, postoji realan rizik da deo srpske zajednice, posebno zaposleni u obrazovanju i zdravstvu, uđe u zonu pravne nesigurnosti u pogledu boravka i radnog statusa. Problem, dakle, nije u samom postojanju zakona, već u njegovoj političkoj upotrebi i odsustvu jasnih prelaznih i zaštitnih mehanizama koji bi sprečili institucionalni i socijalni potres. Upravo tu leži stvarni izazov narednih nedelja”, precizira Marinković.
Govoreći o “pasivnosti vlasti u Beogradu” u vezi sa merama kosovske vlade, Marinković ističe da “postoji niz indikatora da se iza kulisa odvija proces koji bi trebalo da zatvori preostala pitanja iz normalizacije u okviru plana EU”.
“Pre svega, tu je vidljiva tiha diplomatija EU, sve učestalije posete visokih zvanicnika, zatim neuobičajeno smirenije poruke koje dolaze i iz Prištine i iz Beograda, uključujući i Srpsku listu, kao i glasne spekulacije u diplomatskim krugovima da se radi na određenim rešenjima. Šta je tačno posredi verovatno ćemo uskoro saznati, ali nisam optimista, jer u trenutnoj konstelaciji snaga interesi srpske zajednice nisu zastupljeni na adekvatan način, već se prelamaju kroz interes opstanka na vlasti jedne političke stranke u Beogradu i etnički populizam u borbi za apsolutnu većinu u Prištini. U takvoj korelaciji snaga, Srbi po pravilu gube”, smatra naš sagovornik.
Marko Savković tvrdi da će primena Zakona o strancima “staviti srpsku zajednicu pod veliki pritisak i zakomplikovati svakodnevni život”.
“Ovaj zakon je, pod velom uspostavljanja vladavine prava, planiran da ukine još jedan činilac subjektiviteta Srbije na Kosovu. To su sada već ostaci, neće Kosovo biti jače ili uspešnije nakon što zakon bude primenjen, ali, iz ugla onih koji podržavaju vlast premijera Kurtija, hoće. Na kraju je to jedino što se beleži”, smatra Savković.
“Kurti je iskoristio slabost međunarodne zajednice”
Peter Sorensen je pre nedavne posete Beogradu boravio i u Prištini, gde je razgovarao sa premijerom Aljbinom Kurtijem i šefom diplomatije Gljaukom Konjufcom, koji će, kako je saopšteno, ubuduće biti šef tima za tehničke pregovore sa Srbijom.
“Posetio sam Kosovo gde sam imao dobre diskusije sa premijerom Aljbinom Kurtijem i novoimenovanim ministrom spoljnih poslova Glaukom Konjufcom. Fokusirali smo se na unapređenje normalizacije odnosa sa Srbijom, sprovođenje obaveza i obezbeđivanje stabilnosti i napretka na evropskom putu“, poručio je specijalni predstavnik EU putem mreže Iks.
Komentarišući trenutni odnos međunarodne zajednice prema Prištini, Marko Savković ističe da se Kurtiju “mora odati priznanje na tome što je nastupio bezobzirno, pritiskao koliko god je mogao jer je osetio slabost, ili nezainteresovanost, međunarodne zajednice da mu se odupre”.
“Pritom, Kurti je uvideo da je ‘dijalog’ sa Beogradom jedini teren na kome može postići uspeh – danas više niko ne pominje “jobs and justice” (“poslovi i pravda”) mantru sa kojom je došao na vlast”, zaključuje Savković.
Nasuprot tome, Miodrag Marinković ocenjuje da “postoje realni limiti sa kojima se Kurti suočava i koji ograničavaju domet njegove politike prisilne integracije”.
“Pre svega, na snazi su izuzetno afirmativna zakonska rešenja koja Srbima garantuju obrazovanje na sopstvenom jeziku, direktne veze sa Beogradom, pa i finansiranje obrazovnih i zdravstvenih institucija, što proizlazi iz Ahtisarijevog predloga koji je inkorporiran u ustavni sistem Kosova. Drugi limit je osetljivost ovih pitanja, jer ulaze u domen međunarodno garantovanih ljudskih prava i ne mogu se jednostrano ukinuti kao neke druge institucije u srpskoj zajednici”, precizira Marinković.
Kao treće ograničenje, on navodi budžet, “jer bi pokušaj rigidne asimilacije proizveo ozbiljan finansijski teret za Kosovo”.
“Zbog toga je Kurtiju potrebna podrška međunarodne zajednice kako bi eventualno rešenje mogao da predstavi kao politički uspeh. To danas vidimo kroz intenzivniju saradnju, ukidanje sankcija i pomirljiviju retoriku. Da li je to dobro za srpsku zajednicu? To jeste bolje od prethodnih jednostranih poteza, ali je i dalje daleko od idealnog rešenja koje bi podrazumevalo aktivan pregovarački proces uz učešće Prištine i Beograda, što otvara i pitanje uloge vlasti u Beogradu u ovom procesu”, ukazuje Marinković.
