BEOGRAD – Privredni rast Srbije u 2026. godini biće niži od očekivanog, nakon što je „izgubljen zamah“ u 2025. godini, navela je Svetska banka u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, prenosi N1.
U narednim godinama će se oporaviti i kretati oko tri do četiri odsto. Inflacija će, očekuje se, ostati povišena tokom 2026. delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, ali će na srednji rok ostati u okviru ciljanog raspona.
Očekivani privredni rast prema izveštaju Svetske banke biće 2,7 odsto.
Rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza, navela je Svetska banka. Kada je reč o rizicima, oni su pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i očekivanja investitora.
Privredni rast će se, kako se očekuje, oporaviti i u narednim godinama kretati oko tri do četiri odsto.
Rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza, navela je Svetska banka. Kada je reč o rizicima, oni su pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i očekivanja investitora.
Privredni rast će se, kako se očekuje, oporaviti i u narednim godinama kretati oko tri do četiri odsto.
„Privatna potrošnja je ostala otporna, zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova. Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7 odsto, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23 odsto, zbog nesklada između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za osobe koje tek stupaju na tržište rada“, navodi se u izveštaju.
Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji ocenio je da je napredak Srbije na polju makroekonomije nesporan.
„Ali, potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme – ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima. Ove reforme podižu kvalitet institucija i daju bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka“, naveo je Pontara.
