Umesto da pokaže posvećenost daljoj integraciji u EU i sprovede neophodne reforme zemlja se u izveštajnom periodu dodatno udaljila od evropskog puta, kaže izveštaj Evropske komisije. Nakon parlamentarnih izbora, koje su obeležile brojne nepravilnosti, uočene su sve represivnije mere protiv demonstranata, civilnog društva, nezavisnih medija i političke opozicije.
Tako je zemlja zapala, prema oceni Evropske komisije, u duboku političku krizu. Primećuje se izostanak efikasnog parlamentarnog nadzora, a ključne demokratske institucije nisu nepristrasne i nezavisne, posebno one pravosudne koje bi trebalo da sprovode zakon.
Iako ovakvi nalazi Evropske komisije neodoljivo podsećaju na Srbiju, ovo su ocene koje su se našle u ovogodišnjem izveštaju EK o Gruziji, zemlji koja se nalazi u najdubljoj političkoj krizi od sticanja nezavisnosti.
Nakon parlamentarnih izbora održanih u oktobru prošle godine, započeo je novi talas represije prema opoziciji, medijima i civilnom društvu.
Atmosfera u zemlji dodatno se pogoršala nakon što je vlada, predvođena partijom Gruzijski san, odlučila da suspenduje proces pristupanja Evropskoj uniji do 2028. godine. Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo građana, a u mesecima nakon svedočilo se široko rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava, hapšenjima opozicionih lidera, nasilju nad aktivistima i novinarima, kao i donošenju zakona usmerenih na suzbijanje slobode govora i delovanja civilnog društva.
Savremena politika je tokom Beogradske bezbednosne konferencije razgovarala o stanju u Gruziji, odgovoru Evropske unije na autoritarizma vladajuće partije, ali i sličnostima sa situacijom u Srbiji, sa internacionalnom sekretarkom partije Droa, Marikom Mikiašvili.
Prema podacima iz oktobra ove godine, više od 60 ljudi danas su politički zatvorenici u Gruziji. Među zatvorenima se nalaze lideri opozicionih partija, aktivisti i građani, biznismeni, a svi oni ukazuju na zloupotrebu pravosudnog sistema za političko kažnjavanje.
Jedna od onih koja je u zatvoru zbog svog političkog delovanja je i Elene Hoštarija, liderka opozicione partije Droa. Ona se nalazi u zatvoru jer je oštetila izborni baner partije Gruzijski san tako što je napisala na njemu „Ruski san“, pa je tako zvanično optužena za činjenje materijalne štete.
Ona je u martu ove godine takođe privedena tokom protesta, a tvrdi da je doživela brutalne postupanje policije prema njoj. Prema oceni Transparentnosti Gruzija, slučaj Hoštarija je primer zloupotrebe krivičnog prava u političke svrhe.
„Liderka moje partije je u zatvoru. Preti joj 15 godina zatvora. Najpre je završila u zatvoru zbog šaranja bilborda, ali sada su joj dodate nove optužbe, jer je zagovarala sankcije protiv funkcionera vladajuće stranke zbog odnosa prema Ukrajini i kršenja ljudskih prava. Tako se sada vode procesi protiv nje za pomaganje stranoj zemlji u neprijateljskim aktivnostima i sabotažu“, objašnjava Mikiašvili.
Prema njenim rečima, praktično ceo prvi ešalon opozicionog rukovodstva nalazi se u zatvoru.
Govoreći o nivou autokratije, Mikiašvili ocenjuje da situacija u Gruziji nije nalik na Belorusiju nakon 2020. godine, jer su „džepovi“ otpora i društvena i politička kultura slobode u toj zemlji mnogo slabiji, zbog činjenice da je Lukašenkova vlast odavno konsolidovana.
Kako navodi, režim u Gruziji ipak ne uspeva da u potpunosti konsoliduje vlast, ali ni opozicione snage nisu u stanju da ostvare odlučujući prodor ka pobedi.
„Ljudi u Gruziji se bukvalno goloruki bore protiv Kremlja. Nalazimo se u zastoju, jer režim trenutno ne uspeva da potpuno konsoliduje vlast, ali ni mi nismo u stanju da ostvarimo odlučujući prodor ka pobedi“, rekla je u razgovoru za Savremenu politiku Marika Mikiašvili.
Kako je EU reagovala na krizu u Gruziji?
Kao i u slučaju Srbije, Evropski parlament oštro je osudio parlamentarne izbore u Gruziji održane u oktobru prošle godine, uz ocenu da su nepošteni i nelegitmni. Rezolucija EP usvojena u novembru 2024. godine pozvala je na ponavljanje izbora, dok su pomatrači ODIHR-a ukazali na kupovinu glasova, zastrašivanje birača, kao i kršenje tajnosti glasanja.
Evropska unija oštro je kritikovala usvajanje zakona koji ciljaju na civilno društvo i medija, kao što je Zakon o stranim agentima, kao deo autoritarnog zaokreta vladajuće partije.
Visoki zvaničnici EU, među njima i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i proširenje, kao i komesarka Marta Kos, apelovale su na gruzijske vlasti u nekoliko navrata da poštuju slobodu izražavanja, okupljanja i uključe međunarodne posmatrače.
Osim retoričkih osuda, EU je prestala kontakte sa gruzijskm vlastima, ali i suspendovala deo bilateralne podrške gruzijskim institucijama, a pojačala finansijsku podršku civilnom društvu i nezavisnim medijima.
U januaru 2025. godine EU je odlučila da suspenduje bezvizni režim za nosioce diplomatskih pasoša i članova gruzijskih vlasti, a u rezoluciji EP-a se predlaže uvođenje ciljanih sankcija protiv ključnih političara i sudija koje EU označava kao odgovorne za nazadovanje demokratije i kršenje ljudskih prava.
Sagovornica Savremene politike ocenjuje da je odluka EU da prekine saradnju sa vladajućom partijom bila neophodna.
„Mislim da bi se građani Gruzije osećali izuzetno napušteno i izgubljeno kada bi videli da EU, uprkos svemu, uprkos torturi, uprkos potpunom zarobljavanju države, razmatra mogućnost da ponovo sarađuje sa Gruzijskim snom. Izolacija režima je presudna, i za javni moral i za političku realnost. Ako bi EU sarađivala sa Gruzijskim snom, ljudi u Gruziji bi masovno pomislili: ‘Ostavili su nas same sa Rusijom. Više im nije stalo.'“, kaže Mikiašvili.
„Srbija zbog geografije ne može da se ponaša kao Gruzija“
Na pitanje zašto onda EU ima potpuno drugačiji pristup prema vlastima u Srbiji iako su problemi identični, ona ocenjuje da je autokratija srpskog režima još uvek transakciona.
„Čini mi se da vaše rukovodstvo želi da igra na sve strane i da im je važno da ostanu u funkcionalnom odnosu sa EU. To je ono što njihovu politiku čini transakcionom. Takođe, zbog geografije Srbija ne može da se ponaša kao Gruzija. U Gruziji više nema transakcionalnosti, to je mafijaška država koja je ideološki potpuno usklađena sa Rusijom“, rekla je Mikiašvili.
Prema njenim rečima, iako sankcije EU nisu uspele u državama kao što je Beloruija, u Gruziji bi one usporile tempo konsolidacije diktature.
„Kao večiti optimista, verujem da nam ekstremno brz tempo konsolidacije diktature u Gruziji zapravo daje i šansu: režim bi svakako pre ili kasnije pokazao svoje pravo lice, a sada bar jasno vidimo stvarnost i možemo da počnemo da mobilizujemo resurse za promenu, nenasilnu promenu, kroz slobodne i poštene izbore. Bez iluzija da će oni sami dopustiti stvarne mehanizme kontrole, jer neće“, zaključuje sagovornica Savremene politike.
Mikiašvili veruje da će Gruzija, kada prođe kroz ovu fazu autoritarne vlasti, postati društvo drugačijeg tipa.
„Uvek sam verovala da će Gruzija biti drugačija, iako nisam očekivala da ćemo kao društvo doći do ove tačke. Ipak volim da veruje da je ovo bolno rađanje nove građanske Gruzije. Mi smo i u prošlosti imali ovakav građanski talas. Gruzijsko društvo je već funkcionalno, ali nas partija na vlasti vuče na dno“, zaključuje u intervjuu za Savremenu politiku Marika Mikiašvili.
