U skupštinsku proceduru juče su ušli predlozi izmena četiri zakona vezana za izbore u Srbiji, koje je podneo narodni poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. Kako je navedeno u predlozima zakona, njima se ispunjavaju neke od preporuka Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) iz izveštaja nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Srbiji, 2023. godine.
Misija ODIHR objavila je konačni izveštaj o izborima održanim 17. decembra 2023. u februaru 2024. U njemu je navedeno 25 preporuka za poboljšanje izbornog procesa. Izmene zakona koje je podneo poslanik Petrašinović adresiraju pet preporuka.
Među druge preporuke ODIHR-a iz tog izveštaja spadaju, između ostalog, izbor nezavisnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), revizija biračkog spiska, sprečavanje pritisaka na birače, zloupotrebe javne funkcije i državnih resursa u kampanji.
Da su u pripremi izmene izbornih zakona, javnost je u februaru obavestila Sofija Mandić, članica Republičke izborne komisije.
Početkom marta, sam ODIHR je objavio mišljenje o predloženim izmenama zakona koje su mu, kako se navodi u dokumentu, prosledile srpske vlasti. U mišljenju je naglašeno da je potrebno primenjivati sve izmene zakona „u dobroj veri“.
U pitanju su izmene četiri zakona: Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
Omogućava se biračima da potpisom podrže kandidaturu više od jedne izborne liste
U Zakonu o izboru narodnih poslanika menja se član 72, koji će, ukoliko se izmene usvoje, glasiti: „Birač može potpisom podržati više izbornih lista“. Trenutno, ovaj član glasi: „Birač može potpisom podržati samo jednu izbornu listu“. Iste izmene predložene su i u Zakonu o lokalnim izborima.
Takoće se dodaje još jedan stav, koji glasi: „Ako postoji osnovana sumnja da je u postupku prikupljanja potpisa birača došlo do zloupotrebe podataka o ličnosti birača, Republička izborna komisija je dužna da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu“.
Cilj ovih izmena je da se ispuni Preporuka 11 ODIHR-ovog izveštaja iz 2023, kojim se preporučuje ukidanje ograničenja u pogledu davanja potpisa podrške za više od jedne izborne liste „da bi se dalje promovisao pluralizam u izbornom procesu“.
Na potencijalne zloupotrebe ovog člana kako bi se na izborima lakše kandidovale takozvane „fantomske“ liste ukazala je Sofija Mandić u februarskom tekstu za Peščanik.
I mišljenje ODIHR-a iz marta se osvrnulo na ovu mogućnost, ali je zaključak bio da bi svaki pokušaj manipulacije izbornog procesa trebalo adresirati kroz odgovarajuće pravosudne kanale, a ne kroz ograničavanje izbornih prava.
„Kontrolori“ će morati da imaju važeću potvrdu o završenoj obuci – od januara 2028.
Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika propisuju se obavezne obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji i biračkom odboru. O završenoj potvrdi, Republička izborna komisija izdaje potvrdu koja važi tri godine.
Kolokvijalno rečeno, „kontrolori“ će morati da imaju potvrdu RIK-a za učešće u izbornom procesu. Program obuke i način organizovanja obuke urediće RIK uputstvom, koje će morati da se donese tri meseca od stupanja zakona na snagu.
U zakonu je, doduše, uređeno da će ovaj uslov za rad u biračkim odborima početi da se primenjuje od 1. januara 2028. godine.
Za predsednike, zamenike predsednika, sekretare i zamenike sekretara lokalnih izbornih komisija koji su već imenovani pre stupanja na snagu ovog zakona, rok za sprovođenje obuke biće šest meseci, a za one koji budu imenovani do kraja 2026, rok će biti tri meseca od imenovanja u lokalne izborne komisije.
Cilj ovih izmena je da se ispuni preporuka 2 iz izveštaja ODIHR-a iz 2023, koja predlaže da se razmotri „standardizovana obavezna obuka za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora“ kako bi se unapredili profesionalni kapaciteti izborne administracije.
Nova pravila o listama nacionalnih manjina – i grupe građana mogu da dobiju status manjinske liste
Prema predloženim odredbama zakona, osim registrovanih političkih stranaka nacionalnih manjina i koalicija tih stranaka, manjinske liste će sada moći da podnose i grupe građana.
Da bi bila prihvaćena kao lista nacionalne manjine, ona mora da sadrži ime stranke ili stranaka koje je predlažu, ili naziv nacionalne manjine čiji se interesi zastupaju, što će važiti za grupe građana.
Sadašnji Zakon o izboru narodnih poslanika sadrži član 138. koji glasi „Zabrana da se izigra zakon“, kojim se propisuje da će RIK odbiti da listi utvrdi status manjinske ako je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika na toj izbornoj listi lice za koje je „opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine“.
Sada se formulacija menja, i navodi se da će se odbiti utvrđivanje manjinskog statusa ako je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika „lice koje je u javnosti prepoznatljivo po tome što je aktivni član političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine“.
Iste izmene predlažu se i za Zakon o lokalnim izborima.
Cilj ovih izmena je da se ispuni preporuka 20 iz izveštaja ODIHR-a iz 2023, koja poziva na „dodatno preciziranje zakonskih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine“, kako bi se predupredile zloupotrebe.
Nema više automatskog odbijanja izborne liste
U članu 77. trenutnog Zakona o izboru narodnih poslanika, navodi se da će RIK rešenjem odbiti da proglasi izbornu listu „ako je za narodnog poslanika predloženo lice koje nema izborno pravo, koje je kandidat za narodnog poslanika na ranije proglašenoj izbornoj listi ili koje je nosilac ranije proglašene izborne liste, ako nisu poštovana zakonska pravila o zastupljenosti polova na izbornoj listi i ako naziv podnosioca izborne liste i naziv izborne liste nisu određeni u skladu sa zakonom“.
Na osnovu ovog člana Zakona, između ostalog, odbijeno je proglašenje liste oko Srpske napredne stranke na izborima u Knjaževcu u martu, jer redosled polova na listi nije ispoštovan. Vladajuća koalicija je morala da preda novu listu.
Sada se predlaže brisanje člana 77. zakona. Samim tim, u više slučajeva nego ranije podnosioci izborne liste će moći da otklone nedostatke i ponovo podnesu izbornu listu, bez potrebe da ponovo sakupljaju potpise.
Cilj ove izmene zakona jeste da se ispuni preporuka 12 iz izveštaja ODIHR-a iz 2023, kojom se predlaže da se učesnicima na izborima omogući da isprave sve uočene nedostatke, umesto automatskog odbijanja.
Ustavni sud moraće da odluči o izbornom sporu u roku od 20 dana
Predložene izmene Zakona o Ustavnom sudu odredile su rok do kada on mora da odluči o izbornom sporu, a to je 20 dana. Organ za sprovođenje izbora će pre toga imati rok od tri dana da odgovori na zahtev Ustavnog suda da se dostavi potrebna dokumentacija. Do sada, ovi rokovi nisu bili precizirani.
Ukoliko se odlukom Ustavnog suda poništi izborni postupak ili deo izbornog postupka, prema trenutnom zakonu, on se ponavlja u roku od 10 dana, dok je prema predloženom zakonu taj rok produžen na 30 dana.
Cilj ove izmene zakona jeste da se ispuni preporuka 24 iz izveštaja ODIHR-a iz 2023, koja predlaže postavljanje „razumno kratkih rokova“ za odlučivanje Ustavnog suda o izbornom sporu.
