BRISEL – Evropska komisija konstatovala je u svom godišnjem izveštaju o Srbiji nazadovanje u četiri oblasti koje se odnose na slobodu izražavanja, obrazovanje, reformu javne uprave i spoljne ekonomske odnose. Prema oceni Evropske komisije, sveukupno tokom izveštajnog perioda, koji pokriva 1. septembar 2025. do 1. septembra 2026, nije ostvaren napredak u ključnim poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.
„Tokom ovog izveštajnog perioda nije bilo napretka u pristupnim pregovorima sa Srbijom“, navodi Komisija u svom izveštaju, dodajući da su izveštajni period obeležili rastuća društvena polarizacija i slabljenje poverenja između vlasti i civilnog društva.
Iako je odlazeća vlada ponavljala da je članstvo u EU strateški cilj, Komisija upozorava da su uporna antievropska retorika i veličanje osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u suprotnosti sa tim ciljem.
U izveštaju se konstatuje da je na nedavno održanim parlamentarnim izborima promenjena vlasti i dodaje se da će napredak će zavisiti od spremnosti buduće vlade da se ponovo usredsredi na demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava, obnovi demokratski dijalog i pokaže „jasnu i nedvosmislenu posvećenost vrednostima EU“.
Komisija ostaje pri oceni da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, ali naglašava da tempo pregovora zavisi od vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.
Politički kriterijumi: Slabe institucije i pritisci na civilno društvo
„Potrebna su opipljiva poboljšanja u načinu sprovođenja izbora“, ocenjuje Komisija. Usvajanje šest izbornih zakona predstavlja korak napred, ali nisu sprovedene sve ključne preporuke ODIHR-a. Iz Evropske komisije navode da je i dalje potrebno sprečavanje zloupotrebe funkcije i državnih resursa, zastrašivanja i pritisaka na birače, kao i zaštita medijskih radnika.
U delu koji se odnosi na Parlamenta, Evropska komisija navodi da kontrolnu ulogu parlamenta ograničavaju retko održavanje sednica i odsustvo istinske političke debate. Dodaje se da je u izveštajnom periodu predsednik Republike nastavio da faktički usmerava političku raspravu i odlučivanje „na način koji nije predviđen Ustavom“.
Civilno društvo delovalo je u ograničavajućem okruženju, uz rastuće pritiske, kampanje diskreditacije i napade, uključujući one od visokih funkcionera. Zabeleženi su novi izveštaji o napadima špijunskim softverom na branitelje ljudskih prava, studentske aktiviste i opozicione političare, uz malo pravosudnog postupanja.
Javna uprava: Sniženi standardi i povećanje v.d. funkcionera
U reformi javne uprave konstatovano je nazadovanje uprkos nastavku reformi upravljanja javnim investicijama.
U obrazloženju takve ocene navodi se da su izmenama Poslovnika Vlade sniženi standardi javnih konsultacija, dok su vladinim uredbama nacrti propisa i dokumenti javnih politika povezani sa evropskim integracijama izuzeti iz obavezne procene uticaja.
Dodatno je povećan već prekomeran broj visokih službeničkih položaja popunjenih u v. d. statusu. Komisija navodi i da je direktor Republičkog sekretarijata za javne politike razrešen u aprilu 2026. „bez valjanog obrazloženja“.
Poglavlje 23: Dalje nazadovanje u slobodi izražavanja
Ukupna ocena poglavlja 23 jeste „bez napretka“, dok je u slobodi izražavanja izričito konstatovano „dalje nazadovanje“.
Komisija to obrazlaže pogoršavanjem uslova za rad novinara i medija, nedoslednom primenom medijskih zakona i dodatnom koncentracijom medijskog tržišta. Porasla je zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku, dok strateške tužbe protiv učešća javnosti sve više otežavaju rad istraživačkih medija i civilnog društva.
Kadrovske promene u jednoj medijskoj grupaciji nakon najavljene promene vlasništva, tokom izborne kampanje, otvorile su pitanja pritiska na uređivačku nezavisnost. Iako je formiran novi Savet REM-a, nije obezbeđen delotvoran nadzor kampanje i blagovremeno postupanje povodom nepravilnosti.
U pravosuđu je ostala ocena da „nema napretka“, ali je Evropska komisija ocenila da je „neprimereni politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo značajno porastao“, uz malo ili nimalo reakcije nadležnih institucija.
Kako se navodi u izveštaju, zakonskim izmenama iz januara 2026. godine, usvojenim po hitnom postupku bez transparentnih konsultacija, uklonjen je deo garancija samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Naknadnim izmenama problem je delimično ispravljen, ali nisu u potpunosti sprovedene sve preporuke Venecijanske komisije.
Borba protiv korupcije ostvarila je ograničen napredak. Korupcija ostaje rasprostranjena, istrage povezane sa padom nadstrešnice u Novom Sadu nisu završene, a operativne prepreke i pokušaji neprimerenog uticaja na Tužilaštvo za organizovani kriminal dodatno su porasli.
U oblasti osnovnih prava upozorava se na nasilje prema demonstrantima i novinarima, mali broj procesuiranih počinilaca i slabe ili zakasnele reakcije nezavisnih institucija.
Obrazovanje i kultura: Pritisci na zaposlene i narušavanje autonomije
U poglavlju 26 konstatovano je nazadovanje zbog dodatnog pogoršanja upravljanja sektorom, koje je negativno uticalo na kvalitet obrazovanja i funkcionisanje ustanova.
Komisija navodi otpuštanja, disciplinske mere i sudske postupke protiv nastavnog osoblja na svim nivoima obrazovanja, kao i reorganizaciju ustanova bez uključivih konsultacija. Pogođena je i međunarodna saradnja, uz kašnjenja u sprovođenju programa EU.
U kulturi su smene, odlaganje ili povlačenje finansiranja i zabrinutost zbog transparentnosti javnih konkursa uticali na slobodu umetničkog izražavanja i nezavisnost institucija.
Ovakav razvoj predstavlja „dalje pogoršanje poštovanja osnovnih akademskih vrednosti“: akademske slobode, institucionalne autonomije i učešća studenata i zaposlenih u upravljanju.
Komisija pozitivno ocenjuje saradnju u upravljanju migracijama i nove propise o oružju i trgovini ljudima. Međutim, pogoršanje saradnje policije i Tužilaštva za organizovani kriminal i obimne kadrovske promene u policiji ometali su istrage.
U izveštaju se ponavlja da je potrebna se veća operativna samostalnost policije, jasno razgraničenje uloga policije i bezbednosnih službi i dalje usklađivanje vizne politike.
Kršenje pravila Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i blokiranje regionalne saradnje
Nazadovanje u spoljnim odnosima obrazloženo je privremenim trgovinskim ograničenjima neusaglašenim sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, povlačenjem iz aktivnosti regionalne saradnje i blokiranjem napretka Zajedničkog regionalnog tržišta.
Komisija navodi kvote za uvoz pojedinih vrsta cementa i čeličnih proizvoda, zabranu izvoza nafte i derivata i pogoršavanje uslova uvoza proizvoda životinjskog porekla.
Od Srbije se traži ukidanje trgovinskih ograničenja, uzdržavanje od novih mera i prestanak ometanja odluka koje omogućavaju regionalnu ekonomsku integraciju.
Ekonomski kriterijumi: Ograničen napredak, uz slabosti poslovnog okruženja
Srbija ima dobar nivo pripremljenosti za funkcionisanje tržišne ekonomije, ali je ostvarila ograničen napredak, ocenjuje Evropska komisija. Privredni rast znatno je usporio tokom 2025. zbog domaće političke nestabilnosti i globalnih neizvesnosti koje su uticale na poverenje, investicije i izvoz, pre oporavka u prvoj polovini 2026.
Priliv stranih direktnih investicija prepolovljen je u odnosu na 2024. i više nije pokrivao deficit tekućeg računa. Istovremeno, budžetski deficit bio je niži od planiranog, inflacija se zadržala u ciljanim granicama, a bankarski sektor ostao je stabilan.
Komisija upozorava da poslovno okruženje opterećuju „prekomerna birokratija, slabosti vladavine prava i neefikasnost i nedostatak transparentnosti javne uprave“. Nastavljeno je odlaganje pune primene pojedinih fiskalnih pravila i reforme sistema plata u javnom sektoru, dok državna preduzeća i dalje imaju nesrazmerno veliki uticaj na ekonomiju.
