BEOGRAD – Od ukupno devet preporuka Venecijanske komisije, tekstovi novih pravosudnih zakona primenjuju samo jednu, piše u današnjem tekstu na Peščaniku pravnica Sofija Mandić.
„U petak uveče na sajtu Ministarstva pravde, na dobro ušuškanom mestu, objavljeni su tekstovi pravosudnih zakona koji su poslati Venecijanskoj komisiji na ocenu. Tekstove je ponovo pripremao Uglješa Mrdić sa svojom ekipom, te sada imamo nacrt Mrdićevih zakona 2.0“, napisala je Mandić.
Ona ukazuje da je jedina preporuka Venecijanske komisije koja je primenjena jeste da se prigovor na godišnji raspored poslova izjavljuje Visokom savetu tužilaštva, a ne neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
S druge strane, Venecijanska komisija tražila i da se o prigovoru na obavezno uputstvo odlučuje na nehijerarhijski način, koji je prethodno bio na snazi.
„U predlozima ne vidimo povratak starog rešenja, već glavni javni tužioci (osobe iz hijerarhije), bivaju ‘prepakovane’ u tri Komisije VST. Time se samo naziv ‘Komisija’ vraća u zakon, dok su njen sastav, pa čak i dužina mandata suprotni prethodnim rešenjima, a samim tim i preporuci VK“, napisala je Mandić.
Umesto da ukloni odredbu o prethodnoj saglasnosti ministarstva pravde u međunarodnoj tužilačkoj saradnji, u skladu sa preporukom, predlagači se opredeljuju za obraćanje ministarstvu pravde „radi prethodnog davanja mišljenja“, piše Mandić.
„Dakle, suština upliva ministarstva pravde ostaje ista, dok novi zakonski tekst dodatno restriktivno definiše nadležnost Vrhovnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje“, stoji u tekstu.
Mandić ocenjuje da je preporučeno onemogućavanje ponovnog izbora iste osobe za glavnog javnog tužioca u novim predlozima izigrano dvostruko – kroz mogućnost da ista osoba bude izabrani glavni javni tužilac u drugom javnom tužilaštvu, kao i da ista osoba bude ponovno izabrana za šefa istog tužilaštva ako je ocenjena najvišom ocenom i ako ga u tom većinski podrži kolegijum javnog tužilaštva.
„Sem što je ocenjivanje najvišim ocenama kod nas pravilo, a ne izuzetak, ovde vidimo da se predlagač pravi da ne razume da je ograničenje mandata sugerisano zbog toga što ponavljanje mandata vodi mogućoj zloupotrebi, nevezano od toga da li su konkretne osobe dobro ili loše obavljale svoj posao“, napisala je.
Isto se, dodaje, ponavlja i kod izigravanja preporuke za ograničenje mandata predsednika suda.
Mandić dodaje da posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, umesto samostalnosti, ostaje u ingerenciji Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Prema njenoj oceni, nisu ispunjene ni preporuke vezane za privremeno upućivanje tužilaca, povratka svih javnih tužilaca kojima je Mrdićevim zakonima prestao mandat i osnivanja novih sudova i tužilaštava na osnovnom nivou.
Osim toga, zakoni sadrže novinu nevezanu za preporuke Venecijanske komisije – predlog da se vršioci funkcija glavnih javnih tužilaca i Vrhovnog javnog tužioca biraju većinom od šest glasova u Visokom savetu tužilaštva.
„Dakle, ako nema većine za izbor, pa i ako nema većine od osam za postavljanje vršioca funkcije u VST, biće dovoljno šest glasova za ovu ‘operaciju’. Toliko je vlast izračunala da trenutno ima sigurnih glasova u najvišem tužilačkom telu. Ista smanjena većina se predlaže i za slučaj neuspelog upućivanja, opet mimo ikakve preporuke VK“, stoji u tekstu.
Prema oceni Sofije Mandić, ovaj proces završiće se ponavljanjem prethodno iznetih preporuka, a Srbija neće dobiti novac iz evropskih fondova niti se pomeriti u procesu evropskih integracija.
„Preporuke VK bi bile ispunjene da se izvršna vlast u Srbiji istinski ne plaši samostalnog tužilaštva više nego međunarodne izolacije“, zaključuje ona.
