BEOGRAD – Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji do 2028. godine realnije je nego ikada, iako završetak pregovora ne zavisi samo od Crne Gore već i od političkih odluka država članica EU, ocenio je glavni pregovarač Crne Gore Predrag Zenović.
Zenović je govorio u Beogradu na panelu „Zapadni Balkan: Deo po deo u Evropskoj uniji“ održanom u okviru konferencije „Move.Link.Engage“, koju organizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Razgovor je bio posvećen mogućnostima postepene integracije regiona u EU, političkim i institucionalnim ograničenjima i odnosu ovog pristupa i punopravnog članstva.
Predrag Zenović ocenio je da zajednički definisan rok sa Evropskom komisijom za punopravno članstvo daje procesu pristupanja država kandidata jasniji okvir i stvara odgovornost političkih struktura prema građanima.
„U slučaju Crne Gore, mi smo definisali 2028. godinu kao cilj. Mnogi su tada verovali da je to nemoguće, a danas je taj rok realniji nego ikada“, rekao je Zenović, dodajući da se crnogorska administracija priprema za potpunu primenu evropskog zakonodavstva od odana pristupanja.
Prema njegovim rečima, geopolitički podsticaj proširenju nakon ruske agresije na Ukrajinu prati obaveza država kandidata da pokažu konkretne rezultate u reformama i usklađivanju zakonodavstva.
Kako je naveo, Crna Gora sledi mapu puta iza koje stoji mukotrpan rad, iako za konačni ishod ne postoje garancije.
Govoreći o bilateralnim izazovima, Zenović je istakao da oni ne bi trebalo da zamagle principe politike proširenja. Ipak, činjenica da države članice odlučuju o napretku kandidata predstavlja političku realnost sa kojom se mora raditi.
Crna Gora, prema njegovoj oceni, može da ispuni završna merila za zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja. Zenović je izrazio je očekivanje da je do kraja godine moguće pronaći rešenja za otvorena pitanja sa Hrvatskom, kako ona ne bi ometala završetak procesa pristupanja.
Govoreći o bilateralnim sporovima u procesu pristupanju, Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS), ocenio je da ponekada bilateralni sporovi mogu biti „izmaštani“, a nekada su vrlo realni. Dodao je da se oni moraju rešiti, ali da uvek postoje države saveznice koje mogu pomoći u prevazilaženju bilateralnih prepreka.
Međak: Proces pristupanja Srbije EU blokira vlast u Beogradu
Kada je reč o Srbiji, Međak je podsetio da zemlja već skoro pet godina nije napravila pomak, ali da uzroke zastoja treba prvenstveno treba tražiti u domaćim institucijama.
„Mi nismo došli do nivoa da nas neko blokira jer nema potrebe za tim“, rekao je Međak, označavajući Vladu Srbije kao glavne faktore blokiranja procesa.
Kao primer nedovoljne posvećenosti naveo je pripremu pregovaračke pozicije za Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja, a koje je trajalo pet godina. Ocenio je i da ustavne promene, koje je trebalo da obezbede nezavisnije pravosuđe, nisu donele očekivane rezultate.
Međak je ukazao na nazadovanje Srbije u oblasti borbe protiv korupcije, slobode izražavanja i vladavine prava tokom samih pristupnih pregovora. Prema njegovoj oceni, Srbija je ostvarila značajan nivo usklađenosti zakonodavstva sa EU, ali politički kriterijumi ostaju ključni problem.
Upoređujući Srbiju i Crnu Goru, ocenio je da je promena vlasti u Crnoj Gori otvorila prostor za pokretanje postupaka u borbi protiv korupcije. U Srbiji je, kako je naveo, upravo promena vlasti preduslov za reforme koje bi omogućile nastavak evropske integracije.
U raspravi o postepenoj integraciji, Međak je upozorio da novi modeli ne mogu sami po sebi ubrzati pristupanje ako države kandidati nemaju političku volju da sprovedu neophodne promene.
Objasnio je da mogućnost ranijeg uključivanja u pojedine politike i tržište EU zavisi od ispunjavanja uslova, naročito u oblasti vladavine prava, dok je za pojedine oblike političkog uključivanja važno usklađivanje sa spoljnom politikom Unije.
Srbija, prema njegovoj oceni, zbog zastoja u ovim oblastima ne može da računa da će postepena integracija zaobići postojeće prepreke.
Dodao je da je Srbiji članstvo potrebno i kao oslonac za stabilnost institucija, budući da pravni okvir EU ograničava mogućnost proizvoljnog menjanja pravila. Zbog toga je odbacio očekivanje da bi zemlja mogla da odustane od članstva, a istovremeno dobije pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu bez ispunjavanja odgovarajućih uslova.
Upozorio je i da zastoj ne znači očuvanje postojeće pozicije jer dok se evropska pravila menjaju, države izvan Unije suočavaju se sa novim regulatornim preprekama, što dodatno povećava cenu odlaganja reformi.
Predrag Zenović je, sa druge strane, naglasio da je široka podrška članstvu u Crnoj Gori važan pokretač procesa, koji se odražava i na podršku evropskoj integraciji u parlamentu.
Ocenio je da među građanima koji ne podržavaju pristupanje ima i onih koji su se umorili od dugog čekanja, a da bi govor o članstvu drugog reda mogao da poveća skepticizam.
Dodao je da se interesi Crne Gore i Evropske komisije preklapaju u nastojanju da nova članica bude što spremnija, uz snažne institucije i sposobnost da primenjuje evropska pravila.
Istovremeno je podsetio da EU u pojedinim važnim istorijskim trenucima nije dovoljno otvorila vrata regionu, čime je slabila očekivanja stvorena obećanjem evropske perspektive Zapadnog Balkana.
„Na primeru Crne Gore videće se koliko je kredibilna politika proširenja Evropske unije“, zaključio je Zenović.
