BEOGRAD – U uvodnom obraćanju na samitu lidera Berlinskog procesa koji se održava u Miločeru kod Budve, nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da je Crna Gora ostvarila značajan napredak na evropskom putu i da je članstvo u Evropskoj uniji realno dostižan cilj.
Merc je istakao da je država gotovo završila pristupne pregovore sa EU, naglašavajući da su reforme, politička volja i regionalna saradnja ključni za dalji napredak Zapadnog Balkana, prenosi RTCG.
Podsetimo, Berlinski proces je pokrenut 2014. kao platforma za jačanje saradnje između zapadnobalkanske šestorke, država domaćina i partnera iz EU, kao i institucija i organizacija.
Završni događaj predsedavanja Crne Gore Berlinskom procesu – samit lidera – okuplja najviše zvaničnike Zapadnog Balkana, predstavnike država članica Evropske unije i međunarodnih organizacija. Srbiju na ovom skupu predstavlja premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut.
Merc je u govoru istakao da Crna Gora “pokazuje napredak i da je pristupanje Evropskoj uniji zaista moguće”.
“Bili ste odlučni i vaš trud se isplatio. Ovo je region u pokretu, region promena, ali te promene moraju doći iznutra. To je jedna od temeljnih ideja Berlinskog procesa – okupiti Zapadni Balkan za istim stolom, pokrenuti i ojačati regionalnu saradnju”, istakao je nemački kancelar.
On je naglasio da je od susreta u Tivtu, u junu ove godine, ostvaren napredak u jačanju Berlinskog procesa, kao i da se zajednički radi na stvaranju uslova za proširenje Evropske unije zasnovano na zaslugama.
„Od kada smo se sreli u Tivtu u junu, vratili smo Berlinski proces na pravi put. Crna Gora je gotovo završila pristupne pregovore i zajednički radimo kako bismo omogućili proširenje zasnovano na zaslugama. Predsednik Francuske Emanuel Makron i ja zajedno smo izneli predloge za proširenje, od kojih je Evropska komisija mnoge prihvatila. Zahvaljujemo komesarki Marti Kos na tome“, poručio je nemački kancelar.
Naglasio je da je za nastavak evropskih integracija neophodno da države regiona pokažu spremnost za sprovođenje reformi i političku odlučnost.
Govoreći o protestima i političkim tenzijama, Merc je ukazao na značaj očuvanja mira, odbacivanja nasilja i prevazilaženja podjela.
„Važno je da reforme i politička volja dođu sa vaše strane. Protesti u regionu podsećaju nas da moramo nastaviti sa proširenjem i jačanjem mira. Kada smo suočeni sa protestima, bilo u Evropskoj uniji ili negde drugo, nasilje ne sme sa bude opcija ni za jednu stranu“, istakao je Merc.
Nemački kancelar upozorio je i da nerešena pitanja iz prošlosti i politička polarizacija predstavljaju prepreku izgradnji stabilnije i uspešnije Evrope.
„Veoma je teško napredovati ako nas prošlost stalno zadržava. Polarizacija nikada neće dovesti do uspešnije Evrope. Odbacili smo veličanje ratnih zločinaca i, ako želimo bolju budućnost za našu decu, ne smemo da dolivamo ulje na vatru. Moramo normalizovati dijalog između Prištine i Beograda“, poručio je Merc.
On je pozvao na odgovornost i konkretan napredak u rešavanju otvorenih pitanja u regionu, naglašavajući da Nemačka ostaje posvećena Berlinskom procesu i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
„Možete računati na našu podršku Berlinskom procesu i radujemo se razgovorima sa vama“, zaključio je Merc.
Spajić: Crna Gora odlučna da reformama zasluži mesto u Uniji
Kako prenosi RTCG, premijer Crne Gore Milojko Spajić poručio je u uvodnom govoru na današnjem samitu Berlinskog procesa da je ta država “odlučna da kroz reforme zasluži svoje mesto u Evropskoj uniji i da napredak koji ostvaruje pretvori u priliku za čitav Zapadni Balkan”.
On je ocenio da proširenje EU predstavlja ponovno ujedinjenje evropskog kontinenta, te da je cilj regionalne saradnje stvaranje boljih životnih uslova, novih radnih mesta i perspektive za mlade. Spajić je naglasio da Crna Gora želi da nastavi da doprinosi Berlinskom procesu, uz ambiciju da to uskoro čini kao punopravna članica Evropske unije.
Crnogorski premijer se zahvalio Nemačkoj na kontinuiranoj podršci Zapadnom Balkanu i njegovoj evropskoj perspektivi.
„Kancelaru Merc, hvala Vam što ste nam se pridružili. Posvećenost Nemačke Zapadnom Balkanu održala je temeljno evropsko obećanje: da reforme, pomirenje i saradnja otvaraju put ka zajedničkoj budućnosti. Vaše prisustvo dodatno osnažuje to obećanje. Dvanaest godina nakon pokretanja, Berlinski proces nastavlja da promoviše ideju koja je u samoj srži evropskih integracija: trajni mir nastaje kada države zajedno nešto grade“, poručio je Spajić.
Podsetio je na reči Roberta Šumana da će se evropsko jedinstvo graditi kroz konkretna dostignuća koja najpre stvaraju stvarnu solidarnost.
Govoreći o predsedavanju Crne Gore Berlinskom procesu, premijer je istakao da je država tom zadatku pristupila odgovorno, stavljajući zajedničke interese regiona ispred uskih nacionalnih prioriteta.
„Crna Gora je ovom predsedavanju pristupila u dobroj veri, stavljajući zajednički interes regiona ispred uskih nacionalnih prioriteta. Kroz program od 25 događaja, uključujući 12 na ministarskom nivou, naš cilj je ostao nepromenjen: podsticanje saradnje, jačanje zajedništva i potvrđivanje evropskih vrijednosti kao temelja trajnog partnerstva. Naš moto ‘Region u pokretu. Preuzimamo odgovornost za promene’ izražava upravo tu odgovornost“, kazao je Spajić.
Naglasio je da Crna Gora veruje da uspeh susednih država otvara dodatne mogućnosti i za njen razvoj, zbog čega regionalna saradnja mora donositi konkretne koristi građanima i privredi.
Prema njegovim rečima, kroz Zajedničko regionalno tržište i snažnije povezivanje sa Evropskom unijom potrebno je omogućiti brži protok robe preko granica, lakše priznavanje kvalifikacija i pristup preduzeća novim tržištima.
„To zahteva ekonomske reforme, snažne institucije, pravednu konkurenciju i ulaganja u vještine, infrastrukturu i čistu energiju. Približavanje evropskim standardima znači da evropski životni standard postane dostupan porodicama širom našeg regiona. To znači da mladi ljudi ovdje mogu graditi svoje karijere, sa poverenjem u sopstvenu budućnost“, istakao je premijer.
Kako je dodao, upravo takvi uslovi predstavljaju temelje stabilnosti, ali i evropske bezbednosti.
Osvrćući se na rat u Ukrajini, Spajić je ponovio čvrstu podršku Crne Gore toj zemlji, njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, naglašavajući da se granice ne mogu menjati silom.
Istakao je da Evropa mora pokazati jednaku jasnoću i odlučnost kada je reč o politici proširenja, kosntatujući da se radi o istorijskom procesu koji prevazilazi samo institucionalno povezivanje država.
„Proširenje je ponovno ujedinjenje našeg kontinenta. To je širenje obećanja slobode, bezbednosti i mogućnosti na Evropljane čije mesto u našem zajedničkom domu još nije ostvareno. U vremenu promena, Evropa ima samopouzdanje da donosi istorijske odluke. Njena snaga leži u kvalitetu života koji su omogućili demokratija, vladavina prava i solidarnost“, kazao je Spajić.
Prema njegovim riječima, evropske vrednosti i dostignuća moraju biti sačuvani, ali i dostupni većem broju građana kontinenta.
„Odlučni smo da sačuvamo to dostignuće i učinimo ga dostupnim većem broju Evropljana. Kredibilna politika proširenja, zasnovana na zaslugama, pokazuje da Evropa može odlučno djelovati kako bi oblikovala svoju budućnost. Crna Gora je odlučna da reformama zasluži svoje mesto i da naš napredak učini prilikom za čitav region“, naglasio je premijer.
Spajić je poručio da posvećenost Crne Gore Berlinskom procesu neće biti završena okončanjem njenog predsedavanja, već da država namerava da i u narednim godinama aktivno doprinosi regionalnoj saradnji.
“Moguće je rešiti otvorena pitanja sa Hrvatskom”
Govoreći na konferenciji za novinare nakon samita u Miločeru, Fridrih Merc je izjavio da je za Crnu Goru realno da postane 28.članica EU do 2028. godine.
On je dodao da je intenzivno razgovarao o odnosima Crne Gore i Hrvatske sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, izražavajući uverenje da će preostala nerešena pitanja biti rešena i da neće biti prepreka evropskim integracijama Crne Gore, prenosi RTCG.
“Država poput Crne Gore je država kojoj možemo pružiti konkretnu evropsku perspektivu, naime da će postati 28. članica Evropske unije 2028. godine. Mislim da je to realno. Razgovarao sam sa hrvatskim premijerom i imali smo intenzivne razgovore o Crnoj Gori i Hrvatskoj. Siguran sam da se preostala pitanja mogu rešiti i da neće biti prepreka za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji”, konstatovao je Merc.
Govoreći o evropskoj perspektivi drugih zemalja Zapadnog Balkana, Merc je ukazao na potrebu postepenog pristupanja Uniji, napominjući da se neke zemlje u regionu suočavaju sa rastućim političkim tenzijama i nerešenim problemima koji otežavaju njihov napredak.
„Članstvo zapadnobalkanskih zemalja u Evropskoj uniji je geopolitički imperativ i region ne bi trebalo da postane mesto gde će se velike sile sukobljavati oko svog uticaja… Region se suočava sa blokadama i potrebno je više političke hrabrosti. Dijalog između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa treba da izađe iz ćorsokaka, a u Bosni i Hercegovini treba prevazići rastuću polarizaciju i izgraditi mostove“, naglasio je Merc.
Prema rečima premijera Crne Gore Milojka Spajića, proces pregovora Crne Gore sa Hrvatskom je vrlo bitan i ti izazovi su premostivi.
On je istakao da su predate sve pozicije za poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji kao i da se nada da će ta poglavlja biti zatvorena u decembru.
Austrijski kancelar Kristijan Štoker ocenio je da “bilateralna pitanja ne smeju da ometaju proces proširenja Evropske unije”, preneo je FoNet.
On je naglasio da obećanje dato zemljama regiona o članstvu u EU mora da se ispuni i da bi to bio opipljiv dokaz kredibiliteta Unije.
„Kroz postepenu integraciju želimo da sve zemlje Zapadnog Balkana približimo našem jedinstvenom unutrašnjem tržištu kako bismo omogućili ljudima da osete korist i prednosti članstva u Evropskoj uniji”, rekao je Štoker.
Tekst je ažuriran.
