U izbornoj noći jedno od ključnih pitanja jeste koliko brzo će biti poznati rezultati, posebno kada je ishod neizvestan. Dok se čekaju zvanični rezultati Republičke izborne komisije (RIK), prve procene daju političke stranke i posmatračke organizacije. Organizacije poput CRTE i CeSID-a svoje procene zasnivaju na rezultatima sa odabranih biračkih mesta koja zajedno odražavaju način na koji glasa cela Srbija.
Ipak, zanimljivo pitanje je može li rezultat sa jednog ili svega nekoliko biračkih mesta nagovestiti ishod na nivou zemlje. Ovaj tekst ispituje tu mogućnost kroz izbor mesta na kojima su rezultati koalicija oko SNS-a i SPS-a na prethodnim parlamentarnim izborima najmanje odstupali od njihovih ukupnih rezultata u Srbiji. Takva mesta označavaju se kao bellwether biračka mesta, što znači da njihovi rezultati mogu ukazivati na šira izborna kretanja.
Ono što je važno istaći jeste da podudarnost u prošlosti ne garantuje da će se ona ponoviti. Ipak, rezultat sa takvog mesta mogao bi da pruži prvi nagoveštaj podrške vladajućim strankama, pre nego što bude dostupno dovoljno podataka za pouzdanije procene.
„Bellweather“ biračka mesta u Vučićevoj Srbiji
Postoje faktori koji olakšavaju i koji otežavaju izbor bellwether biračkih mesta u Srbiji. Ono što olakšava jeste činjenica da je Srbija najmanje u proteklih 10 godina, a verovatno i duže, u okvirima istog političkog sistema takmičarske autokratije, zbog čega slični faktori određuju izborne rezultate vladajućih stranaka. Ono što je još važnije za analizu jeste to što su u tom periodu dve ključne vladajuće stranke iste (SNS i SPS), pa se njihovi rezultati u okviru relativno stabilnih koalicija mogu pratiti kroz vreme. Ono što otežava potpunu analizu jeste promenljivost opozicionih aktera, zbog čega će iz ove analize u potpunosti biti isključeni njihovi rezultati, a fokus će biti na rezultatima koalicija oko SNS-a i SPS-a.
Pristup je sledeći. Pregled rezultata po biračkim mestima na parlamentarnim izborima 2016, 2020, 2022. i 2023. godine pruža osnovu za njihovo upoređivanje sa ukupnim rezultatima na republičkom nivou. Nalaz je utoliko jači ukoliko se rezultati vlasti na pojedinačnom biračkom mestu više podudaraju sa rezultatima na nacionalnom nivou, i to kroz veći broj izbornih godina. Na nivou cele Srbije, takva analiza sugeriše izbor deset biračkih mesta kao onih sa rezultatima najpribližnijim republičkom nivou.
Indeks odstupanja koji je prikazan na grafikonu izračunat je tako što je apsolutna razlika između rezultata određene liste na pojedinačnom biračkom mestu i njenog republičkog rezultata podeljena kvadratnim korenom tog republičkog rezultata. Kvadratni koren je uzet kao pogodan način da se ublaži uticaj razlike u veličini rezultata SNS-a i SPS-a, s obzirom na to da je SNS na svim izborima ostvarivao višestruko veće procente.
Kao što se može videti na primeru pet biračkih mesta koji su prikazani na grafikonima, svako od ovih biračkih mesta može, sa većom ili manjom preciznošću, biti iskorišćeno kao reper očekivane podrške SNS-u i SPS-u na osnovu procenata koje su osvajali na izborima u proteklih deset godina.
Bitna metodološka napomena je i da je pri izboru biračkih mesta sa najmanjim odstupanjima veća težina davana rezultatima sa skorijih izbora (najveća onima iz 2023. godine, pa 2022 i tako dalje). To je učinjeno kako bi se u obzir uzeo trend u kretanju podrške vladajućoj koaliciji, zbog kojeg se skoriji izbori smatraju relevantnijim za predviđanje rezultata ovogodišnjih. Ono što je važno istaći jeste da bi ovakva analiza bila još pouzdanija kada bismo njome obuhvatili više decenija i imali stabilan politički sistem tokom tog perioda, kao što je slučaj u nekim razvijenim demokratijama.
Čemu služi ovakva analiza?
Treba istaći, da bude dovoljno jasno i glasno: analiza koja se oslanja na svega nekoliko biračkih mesta neće pružiti najpreciznije procente za svakog od aktera. Studentska lista kao glavni opozicioni akter uspela je da pridobije dosta birača širom Srbije koji do sada nisu glasali za opozicione opcije, pa raniji rezultati dosadašnjih međusobno raznolikih opozicionih opcija nisu dobar pokazatelj očekivanih rezultata Studentske liste na pojedinačnim biračkim mestima.
Takođe, glasovi manjinskih lista izrazito su koncentrisani u određenim sredinama, pa se njihovi rezultati teško mogu proceniti na ovaj način. Konačno, čak i zaseban izlazak nekih aktera koji su proteklih deset godina bili delovi vladajućih koalicija (poput Rasima Ljajića i Bogoljuba Karića) može donekle da poremeti procene rezultata vladajućih stranaka. U tesnoj izbornoj trci, za formiranje većine mogu biti presudni i rezultati manjih i manjinskih lista, koje ova analiza ne obuhvata. Zato se na osnovu jednog ili nekoliko biračkih mesta ne može definitivno zaključiti ko će imati većinu u budućem sazivu skupštine.
Ipak, analiza zasnovana na jednom ili nekoliko reprezentativnih biračkih mesta može da pruži važne pokazatelje o tome kakav se ishod izbora generalno može očekivati. Posebna korist ove analize jeste brzina: čim se prebroje glasovi na odabranom biračkom mestu, rezultat sa tog mesta može pružiti prvi nagoveštaj podrške vladajućim strankama na nivou Srbije. Posmatračke organizacije poput CRTE i CeSID-a imaju iskustvo u izradi ranih procena na osnovu mnogo šireg uzorka biračkih mesta, ali je i za takve procene potrebno prikupiti dovoljno podataka, što zahteva vreme. Rezultat jednog mesta zato bi mogao biti dostupan ranije, uz svakako manju pouzdanost. Njegova uloga bila bi da pruži početnu orijentaciju, koju potom treba proveriti pouzdanijim procenama i zvaničnim rezultatima.
U dužem roku bi bilo dobro ispitati mogućnost sprovođenja analize ovog tipa koja bi obuhvatila izbore u Srbiji tokom dužeg perioda, kao i izbore na različitim nivoima. Predstojeći izbori će predstavljati važan dodatni izvor podataka za razvoj predložene metodologije. Oni će takođe poslužiti i kao provera analize zasnovane na dosadašnjim podacima. Upravo ću svojim prisustvom u ulozi kontrolora na jednom od deset navedenih biračkih mesta, osim očuvanju regularnosti izbora, doprineti i proveri dosadašnjih nalaza i mogućem sticanju ranih uvida u rezultate izbora.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
