Kada se govori o spoljnopolitičkim stavovima građana Srbije, najčešće se govori o podeli između “Istoka” i “Zapada”, EU i Rusije, neutralnosti i integracija. Mnogo ređe se postavlja pitanje: da li muškarci i žene u Srbiji ove spoljnopolitičke izbore vide na isti način?
Podaci GEO-POWER-EU istraživanja pokazuju da odgovor nije jednostavan. Uprkos potencijalnim očekivanjima liberalne i proevropske publike, žene u Srbiji nisu automatski proevropskije od muškaraca, niti muškarci nužno čine jednoznačno “proruski” blok.
Naprotiv, rod otkriva složeniju mapu spoljnopolitičkih preferencija od one koju često pretpostavljamo u javnoj raspravi. Cilj teksta nije da ženama ili muškarcima pripiše političku odgovornost, već da pokaže da se spoljnopolitički stavovi u Srbiji ne raspoređuju onako jednostavno kako se često pretpostavlja.
Ovi podaci dolaze iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u okviru projekta GEO-POWER-EU, koji se bavi sposobnošću Evropske unije da odgovori na bezbednosne izazove u Istočnom susedstvu i na Zapadnom Balkanu. Istraživanje je obuhvatilo Srbiju, Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Kosovo*, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, a jedan od njegovih ciljeva jeste da pokaže kako građani ovih prostora vide EU, SAD, Rusiju, Kinu, Tursku i šire spoljnopolitičko pozicioniranje.
Podaci pokazuju da je Srbija značajno drugačija od ostalih ispitivanih država i teritorija, ne samo zato što je generalna podrška evroatlantskim integracijama niža.
U ostalim posmatranim zemljama, posmatranim zajedno, rod ne menja bitno osnovnu spoljnopolitičku sliku. Žene i muškarci u sličnoj meri podržavaju EU, NATO i saradnju sa Zapadom, a imaju i slične stavove prema ostalim akterima. Jednostavno, nema bitnijih razlika između muškaraca i žena kada su u pitanju spoljnopolitičke preferencije.
Srbija od tog obrasca znatno odstupa jer su razlike između žena i muškaraca vidljivije po pojedinim pitanjima. Upravo zato rod nije samo sporedna demografska kategorija, već koristan način da se razumeju stavovi građana Srbije.
Rodna dimenzija važna za spoljnopolitičku orijentaciju
Najveća razlika između Srbije i ostatka uzorka vidi se u odnosu prema EU, NATO-u i Zapadu. Dok u ostalim zemljama obuhvaćenim istraživanjem oko četiri petine i žena i muškaraca podržava članstvo u EU: 80% žena i 79,5% muškaraca, u Srbiji je ta podrška gotovo prepolovljena: 39,2% žena i 40,4% muškaraca podržava članstvo u EU.
Još veća razlika postoji kod NATO-a. U ostalim zemljama članstvo u NATO-u podržava 69,4% žena i 70,3% muškaraca, dok je u Srbiji taj procenat svega 6,5% među ženama i 11,3% među muškarcima.
Sličan obrazac vidi se i kod saradnje sa Zapadom: u ostalim zemljama nju podržava 65,2% žena i 64,1% muškaraca, dok je u Srbiji podrška znatno niža: 25,6% među ženama i 30,4% među muškarcima.
Međutim, najzanimljivije nije samo to što Srbija odudara od ostalih, već to što u Srbiji rodne razlike imaju drugačiji oblik. U ostalim zemljama rod gotovo ne menja osnovnu sliku budući da žene i muškarci imaju veoma slične stavove prema EU, NATO-u, Zapadu, Rusiji i Kini.
U Srbiji, međutim, žene nešto češće od muškaraca biraju Rusiju kao poželjnog partnera za saradnju: 32,3% žena naspram 25,2% muškaraca. Sličan mada malo blaži odnos postoji kod izbora Rusije kao vrednosno bliskog aktera: 37,7% žena naspram 34,6% muškaraca.
Istovremeno, muškarci u Srbiji nešto češće podržavaju saradnju sa EU i Zapadom: saradnju sa EU bira 25,4% muškaraca i 20,2% žena, dok saradnju sa Zapadom bira 30,4% muškaraca i 25,6% žena. Slična je slika i sa vojnim savezom, gde 11,3% muškaraca podržava članstvo Srbije u NATO-u, u odnosu na 6,5% žena.
Ovi podaci ne znače da su žene “odgovorne” za prorusku orijentaciju Srbije, niti da muškarci čine prozapadni blok. Naprotiv, razlike nisu ogromne, ali su politički zanimljive jer ruše pojednostavljenu pretpostavku da će žene nužno biti proevropskije, a muškarci proruski orijentisani.
Posebno je zanimljivo i to što muškarci u Srbiji češće od žena biraju Kinu kao poželjnog partnera za saradnju: 14% muškaraca naspram 8,3% žena. Takva dinamika postoji i kod percepcije Kine kao vrednosno bliskog aktera: 10% kod mužkaraca naspram 4% kod žena.
Drugim rečima, rodna podela u Srbiji ne ide jednostavnom linijom “Zapad–Istok”, već pokazuje složeniju mapu spoljnopolitičkih preferencija.
U Srbiji se javno mnjenje često opisuje kao da je reč o jednoj homogenoj masi koja je skeptična prema EU i naklonjena Rusiji. Takva slika je previše gruba i samo delimično tačna, posebno zato što proruska orijentacija ne obuhvata apsolutnu većinu građana.
Bitnije, podaci pokazuju da spoljnopolitičke preferencije građana Srbije nisu samo pitanje “Istoka” i “Zapada”, već i pitanje načina na koji različite društvene grupe razumeju sigurnost, tradiciju, poredak i budućnost zemlje. EU, Rusija, Kina i Zapad nisu samo spoljnopolitičke opcije, oni su i simboli za koje se građani vezuju. Rodna dimenzija je važna upravo zato što pokazuje da se ti simboli ne „lepe“ za muškarce i žene na jednostavan ili očekivan način.
Moguća objašnjenja i lekcije
Zašto se ovo dešava? Ovi podaci sami po sebi ne mogu dati odgovor na pitanje. Objašnjenje ovih razlika bi zahtevalo studiju koja značajno premašuje domete ovog teksta.
Ipak, jedno moguće objašnjenje jeste višegodišnja institucionalna i medijska normalizacija desničarskog i suverenističkog diskursa u Srbiji. Taj patrijarhalni diskurs nije usmeren samo na muškarce, niti se širi samo kroz ratoborne poruke. On se često predstavlja i kroz jezik stabilnosti, porodičnih vrednosti, tradicije, ugroženosti i zaštite države, zbog čega može rezonovati sa različitim društvenim grupama, uključujući i žene.
Rusija se u javnom prostoru ne predstavlja samo kao vojna sila, već kao simbol tradicije, normalnosti i očuvanja. Iako patrijarhalne poruke rezonuju kod muškaraca, oni nisu jedina meta takvih narativa, te nije iznenađujuće da deo ženskog biračkog tela može pokazivati sličnu ili čak veću vrednosnu ili političku bliskost.
Za proevropske aktere ovo je važna lekcija: ne postoji društvena grupa koja se može unapred smatrati prirodnim saveznikom evropske orijentacije. Poenta ovih podataka nije da se pronađe “krivac” za spoljnopolitičku orijentaciju Srbije, već da se pokaže da su te orijentacije društveno složenije nego što se često pretpostavlja. Ni globalni ni domaći trendovi u rodnim razlikama kada su u pitanju politički stavovi nemaju nužni odraz kod spoljnopolitičkih preferencija.
Ako žene u Srbiji u nekim segmentima pokazuju veću vrednosnu bliskost prema Rusiji nego muškarci, onda proevropska politika mora ozbiljnije da razume jezik kojim se u Srbiji govori o sigurnosti, tradiciji, porodici i poretku, ne samo kao takvima, nego i u odnosu na EU i NATO.
Evropska orijentacija ne može da se gradi slepo, niti na „zdravorazumskoj“ pretpostavci da će određene društvene grupe nužno biti na njenoj strani. Ona mora ponuditi uverljiv odgovor i na materijalna i na simbolička pitanja koja protivnici evropske orijentacije danas često uspešnije koriste.
TABELA: Rod i spoljnopolitičke preferencije: Srbija naspram ostalih zemalja iz GeoPowerEU uzorka
Stav / opcija Srbija Srbija Ostale zemlje Ostale zemlje Žene Muškarci Žene Muškarci Podržava članstvo u EU 39,2% 40,4% 80,0% 79,5% Podržava članstvo u NATO 6,5% 11,3% 69,4% 70,3% Želi više saradnje sa SAD 5,4% 5,0% 21,1% 21,6% Želi više saradnje sa EU 20,2% 25,4% 44,2% 42,5% Želi više saradnje sa Rusijom 32,3% 25,2% 8,4% 10,0% Želi više saradnje sa Kinom 8,3% 14,0% 3,4% 4,2% Želi više saradnje sa Turskom 1,2% 0,8% 5,0% 4,8% Želi više saradnje sa Zapadom 25,6% 30,4% 65,2% 64,1% SAD su vrednosno bliske 1,7% 2,1% 12,8% 12,8% EU je vrednosno bliska 18,1% 18,3% 36,5% 38,1% Rusija je vrednosno bliska 37,7% 34,6% 8,9% 10,4% Kina je vrednosno bliska 4,0% 10,0% 1,6% 2,2% Turska je vrednosno bliska 1,3% 1,9% 6,8% 6,6% Zapad je vrednosno blizak 19,8% 20,4% 49,2% 50,9% Politika Donalda Trampa je uglavnom pozitivna za moju zemlju 11,5% 13,1% 24,8% 27,7% Napomene: Prikazan je procenat ispitanika/ca koji su izabrali datu opciju, po rodu. „Ostale zemlje“ označava objedinjeni uzorak svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem osim Srbije (države sa EU aspiracijama osim Srbije). Prikazani su procenti unutar rodne grupe, odnosno koliko žena i muškaraca u svakoj grupi bira datu opciju. Pošto su promenljive binarne, prikazan je samo odgovor „1 / da / izabrana opcija“.
Izvor: GeoPowerEU Survey 2025; obrada autora na osnovu podataka iz SPSS-a.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
