BEOGRAD – Od 5. maja u Srbiji počinju da se primenjuju pravila Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), što će olakšati i ubrzati transfere novca sa inostranstvom, te umnogome smanjiti troškove takvih transakcija za građane i privredu. SEPA područje obuhvata 41 evropsku državu i teritoriju, uključujući sve zemlje EU, ali i nekoliko država koje nisu deo Unije ili im evro nije zvanična valuta.
Srbija je zvanično postala Jedinstvenog područja plaćanja u evrima u maju 2025, kao 41. članica, ali primena SEPA standarda, koji će dovesti do smanjenja provizija u bankama za bezgotovinske transakcije u valuti Evropske unije, počinje godinu dana kasnije. Što se tiče ostalih država Zapadnog Balkana, SEPA pravila već se primenjuju u Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji.
Kako se u praksi primenjuje SEPA?
SEPA se odnosi isključivo na transakcije u evrima sa inostranstvom. Građanima i privredi Srbije ovaj sistem neće nametnuti nove obaveze. U praksi, SEPA devizni nalog podrazumeva plaćanje u evrima, broj računa primaoca u IBAN format i opciju troškova SHA.
Postoje tri osnovne SEPA platne sheme: SEPA Credit Transfer (SCT) – standardna plaćanja u evrima; SEPA Instant Credit Transfer (SCT Inst) – instant plaćanja u evrima (do 10 sekundi) i SEPA Direct Debit (SDD Core i B2B) – direktna zaduženja u evrima.
U prvoj fazi, dakle od 5. maja, banke u Srbiji primenjivaće shemu SEPA Credit Transfer (SCT). Sve banke u Srbiji su indirektni SEPA učesnici, što znači da učestvuju u SEPA sistemu preko svojih inostranih centrala (direktnih učesnika).
Umesto nekoliko dana, koliko je do sada trajala transakcija u evrima sa inostranstvom, novac će se prenositi u roku od jednog radnog dana. Kako su navele banke u Srbiji, nalozi će biti izvršavani radnim danima, “u okviru definisanih vremenskih ciklusa”. COT (cut off time) za SEPA devizne naloge uglavnom će biti 13 sati, isto kao i za SWIFT devizne naloge, dok će nalozi primljeni posle 13 sati biti realizovani istog ili narednog dana, u zavisnosti od SEPA COT-a centrale banke.
Za građane, to će značiti brže i jeftinije slanje i primanje novca (doznaka), a za kompanije jednostavnije plaćanje dobavljačima i brže naplaćivanje od partnera širom Evrope, uz niže operativne troškove.
Crna Gora ostvarila značajne uštede nakon pristupanja SEPA području
Crna Gora je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima 21. novembra 2024, kao prva država na Zapadnom Balkanu koja je to učinila. SEPA se u Crnoj Gori operativno primenjuje od 6. oktobra 2025.
“Pristupanje SEPA sistemu predstavlja jednu od najznačajnijih reformi u oblasti platnog prometa u poslednoj deceniji. Pokretanjem prvih SEPA transakcija od oktobra 2025, Crna Gora učestvuje u evropskom platnom sistemu, zajedno sa članicama EU. To znači da građani i privrednici šalju i primaju uplate u evrima iz čak 40 evropskih država – brzo, sigurno i po istim pravilima koje važe u zemljama članicama EU”, objašnjava za Savremenu politiku Andrija Jovović, direktor Sektora za platni promet u Centralnoj banci Crne Gore.
Jovović ukazuje da su “nakon šest meseci od prvih SEPA transakcija, efekti ove reforme u Crnoj Gori već jasno vidljivi: međunarodna plaćanja postala su brža, jeftinija i jednostavnija”.
“U prvih šest meseci realizovano je 82.213 SEPA transakcija, čija je vrednost veća od 1,6 milijardi evra. Prosečna naknada za međunarodne transakcije smanjena je sa 73,4 eura, koliko je iznosila kod SWIFT plaćanja u 2024. godini, na 6,21 evra kod SEPA plaćanja, što predstavlja smanjenje od čak 92%. Na osnovu dosadašnjih rezultata, procenjuje se da su građani i privreda za samo šest mjeseci ostvarili više od 3,8 miliona evra ušteda, a uz punu digitalizaciju i prelazak svih transakcija na SEPA elektronske kanale, taj iznos bi na godišnjem nivou mogao premašiti 14,6 miliona evra”, precizira on.
„Uštede posebno izražene kod elektronskih plaćanja“
Andrija Jovović ističe da su uštede posebno izražene kod elektronskih plaćanja – trošak elektronskih plaćanja za građane smanjen je sa 53,3 evra (SWIFT plaćanja) na 2,07 evra (SEPA plaćanja), dok je kod privrede smanjen sa 48,55 evra (SWIFT plaćanja) na 6,62 evra (SEPA plaćanja).
“Kod malih iznosa do 200 evra, plaćanja su danas gotovo besplatna. S obzirom da se najveće uštede ostvaruju kod digitalnih plaćanja, SEPA, osim nižih troškova, snažno podstiče i modernizaciju platnog prometa i širu upotrebu savremenih platnih kanala. Takođe, za mala i srednja preduzeća, niže naknade i brže izvršenje transakcija direktno olakšavaju svakodnevno poslovanje, međunarodnu trgovinu i upravljanje troškovima”, objašnjava naš sagovornik.
Jovović naglašava da o značaju SEPA govore i međunarodne analize, pa je tako prema izveštaju Svetske banke iz februara 2026. Crna Gora postala zemlja sa najnižim troškovima prekograničnih plaćanja prema Evropskoj uniji.
“Za plaćanja od 5.000 evra, troškovi se kreću oko 0,04 – 0,05% vrednosti transakcije, dok kod transfera od 20.000 evra padaju na manje od 0,01%. Dodatno, modernizacija crnogorske platne infrastrukture se nastavlja lansiranjem sistema instant plaćanja (TIPS clone) 20. jula, čime će građanima i privredi biti omogućeno izvršavanje platnih transakcija gotovo trenutno, u bilo kom trenutku, tokom svih dana u godini”, precizira Jovović.
