BRISEL – “Poslednjih godina, napredak Srbije u pristupanju EU je zaustavljen, sa bojaznima koje se uglavnom odnose na stanje demokratije i vladavinu prava”, navodi se u nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji, čiji autor je izvestilac Evropskog parlamenta za ovu državu Tonino Picula, a koji je danas objavljen na sajtu Odbora za spoljne poslove (AFET) EP. O ovom dokumentu AFET će raspravljati tokom zasedanja 17. marta.
Kako se napominje, postoji mnogo hitnih pitanja koja treba rešiti, “naročito jačanje političke polarizacije i tenzija, potreba za strukturnim reformama koje imaju za cilj da obezbede vladavinu prava, borbu protiv korupcije i druga pitanja vezana za EU, kao i potreba za postizanjem sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uz istovremeno postizanje potpune usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Dokument se takođe bavi nezavisnošću ključnih institucija i naglašava potrebu za ispunjavanjem svih neispunjenih obaveza, “uključujući preporuke o ključnim aspektima izbornog procesa, na sveobuhvatan i transparentan način”.
Nacrt izveštaja predstavlja odgovor Evropskog parlamenta na godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, a “održava i događaje iz prethodne godine, kao i iz još nekoliko ranijih godina, te nalaze misije AFET-a, koja je boravila u Srbiji od 22. do 24. januara 2026”.
Podsetimo, posle rasprave u AFET-u, poslanici će moći da dostavljaju svoje amandmane, a glasanje za nacrt godišnjeg izveštaja u AFET-u biće održano u aprilu ili maju, kako bi se predlog izveštaja našao pred poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u maju ili junu. Prethodni godišnji izveštaj EP o Srbiji usvojen je u maju 2025.
“Pristupanje EU ne podrazumeva samo usvajanje već i sprovođenje reformi”
U dokumentu se naglašava da je napredak u pristupanju EU proces zasnovan na zaslugama, odnosno da zavisi od “potpunog poštovanja vrednosti EU i posvećenosti demokratiji, vladavini prava i osnovnim pravima koja su sadržana u Kopenhaškim kriterijumima”. Precizira se da to podrazumeva “ne samo usvajanje reformi, već i njihovo pažljivo i sveobuhvatno sprovođenje”.
Istovremeno, podseća da je Srbija proglasila članstvo u EU strateškim ciljem, ali se naglašava da se “navedena obaveza ne odražava često u praksi, kao što je istaknuto kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustovali sastanku EU-Zapadni Balkan, u decembru 2025. godine”.
U nacrtu izveštaja se konstatuje da Srbija treba “jasno i dosledno” da pokazuje svoju geopolitičku orijentaciju prema EU, uključujući potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU, naročito sa restriktivnim merama koje je EU usvojila u kontekstu ruskog agresivnog rata protiv Ukrajine.
Evropski parlament odbacuje sve tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile umešane u organizovanje studentskih protesta počev od novembra 2024. godine, sa ciljem da izazovu “obojenu revoluciju”, te iznova snažno osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU koji su izrazili podršku studentskim protestima.
Takođe, osuđuju su “uvrede i negativna retorika upereni protiv članova Evropskog parlamenta i drugih političkih ličnosti, uključujući članove misije AFET-a koja je posetila Srbiju u januaru 2026. godine”.
“Slobodni i fer izbori su najbolji odgovor na političku krizu u Srbiji”
U nacrtu izveštaja se izražava zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji usred masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji “odražavaju reakciju srpskog naroda na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti u zemlji”.
EP ocenjuje da je najbolji način za rešavanje političke krize u Srbiji održavanje slobodnih i pravednih izbora, i poziva na sprovođenje svih preporuka ODIHR-a na transparentan i inkluzivan način. Vlasti se pozivaju da “pažljivo sprovedu Zakon o jedinstvenom biračkom spisku”, uključujući poštovanje zakonskih rokova i saradnju državnih institucija u sprovođenju revizije spiska.
EP takođe izražava “ozbiljnu zabrinutost” zbog amandmana koje je usvojila Narodna skupština 28. januara, a kojima se menjaju ključne sudske zakone. Naglašava se da to predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka EU, “jer dodatno slabi nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva”. Vlasti u Srbiji pozivaju se da obustave sprovođenje amandmana i “hitno ih revidiraju”.
Osuđuje se činjenica da su tokom prošle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljne pritvore i hapšenja, političko proterivanje i druge oblike zastrašivanja, te poziva na ciljane sankcije protiv osoba odgovornih za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji.
U dokumentu se osuđuje pogoršanje uslova rada novinara i medija, i “sa zabrinutošću napominje” da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i dalje ne može da funkcioniše zbog nedostatka legitimnog i operativnog Saveta.
EP naglašava važnost zaštite akademske slobode i institucionalne autonomije u domenu obrazovanja, te izražava zabrinutost zbog izveštajima o finansijskom, administrativnom i fizičkom pritisku na fakultet i mešanju vladinih mera u institucionalnu autonomiju univerziteta.
“Dobijanje sredstava iz Plana rasta zavisi od poštovanja demokratije”
U nacrtu izveštaja se ponavlja da EP očekuje da Kosovo i Srbija “u potpunosti” sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi se lica koja su počinila teroristički akt u Banjskoj 2023. što pre privela pravdi. Istovremeno, izražava se žaljenje što Srbija do sada nije procesuirala krivce, pre svega Milana Radojčića, potpredsednika “Srpske liste”.
Podseća se da normalizacija odnosa sa Kosovom i ispunjavanje obaveza u okviru dijaloga između Beograda i Prištine ostaju sastavni deo evropske perspektive Srbije.
Srbija se, takođe, poziva da zauzme aktivniji stav u borbi protiv poricanja ratnih zločina i istorijskog revizionizma, naročito u pogledu ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
EP podseća da podrška u okviru Plana rasta “zavisi od poštovanja efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe, vladavinu prava i ispunjavanje svih obaveza u oblasti ljudskih prava”. Kako se ističe, postoji zabrinutost EP-a što je u januaru 2026. EK ipak odobrila isplatu prve tranše iz Plana rasta, te upućuje poziv Komisiji da objasni kakvi su to preduslovi ispunjeni.
