Između situacije koja u proteklih nekoliko godina vlada u Gruziji i Srbiji mogu se povući brojne paralele, uključujući eroziju demokratskih institucija, izborne neregularnosti, potčinjavanje pravosuđa kako bi ono služilo interesima vladajućih stranaka, upiranje prstom u Zapad zbog navodnih pokušaja “obojenih revolucija”, prorežimsku kontrolu medija, kao i blaćenje učesnika protesta, ocenjuju poznavaoci prilika u ove dve države.
Ipak, napominje se da je, uprkos značajnim sličnostima u političkom pejzažu Tbilisija i Beograda, teško zamisliti da bi vlast u Srbiji, predvođena Aleksandrom Vučićem, u slučaju pobede i na narednim izborima, sledila “recept” stranke “Gruzijski san” i zamrzla pristupne pregovore sa Evropskom unijom.
Prema mišljenju Miloša Pavkovića, direktora strategija Centra za evropske politike, Vučić sebi ne može da priušti “gruzijski scenario” jer se Srbija u bitno drugačijem položaju u odnosu na Gruziju – kako geografski tako i politički.
“To je jasno i predsedniku, što ne znači da neće biti dodatno pojačane represije, ali ne očekujem da to bude po modelu Gruzije, već suptilnije i prilagođeno da lakše prođe ispod radara EU i međunarodnih posmatrača”, konstatuje Pavković za Savremenu politiku.
Govoreći na istu temu, Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za naš portal navodi da “vidimo da se dešavaju tektonske promene u svetu i Vučić se nada da će neka od njih i njemu ići naruku”.
“Svakako puna represija i doživotna vladavina jeste cilj Aleksandra Vučića i SNS-a, sve ostalo je samo instrument za ostvarenje tog cilja”, konstatuje Međak.
Pokušaj održavanja “fasadne demokratije”
Gruzija je predala zahtev za članstvo u EU u martu 2022, a krajem 2023. odobren joj je status kandidata, uz uslov da ispuni važne reformske korake, poput snaženja pravne države, ostvarivanja nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv dezinformacija i političke polarizacije, te zaštite osnovnih ljudskih prava. Međutim, u praksi se dogodilo sve suprotno od onoga na šta su se obavezale vlasti u Tbilisiju.
„I pre parlamentarnih izbora u Gruziji, 2024.godine, Bidzina Ivanišvili, osnivač i neformalni lider Gruzijskog sna, već je stvorio ono što bi se moglo nazvati potpuno zarobljenom državom u kojoj su ključne institucije delovale u skladu sa njegovom političkom voljom”, objašnjava za Savremenu politiku Anastasia Mgaloblišvili, doktorantkinja istraživačica na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
Ona napominje da je Ivanišvili, ubrzo nakon što je konsolidovao moć, iskoristio kontrolu koju je imao nad pravosuđem da zatraži politički motivisana hapšenja.
“Na meti nisu bili samo opozicioni političari. Na primer, uoči parlamentarnih izbora 2020, hapšenje kartografa služilo je da se osnaži izborni narativ Gruzijskog sna i ojača kampanja vladajuće stranke”, objašnjava naša sagovornica.
Mgaloblišvili napominje da iako su politički zatvorenici postojali, njihov broj je bio relativno ograničen i mnogi su oslobođeni u okviru međunarodnih sporazuma ili ustupaka.
“Do 2022, Ivanišvili je pokušavao da održi fasadnu demokratiju. Pre ruske invazije na Ukrajinu, građanski prostor je ostao uglavnom otvoren, sa redovnim protestima, funkcionalnim političkim strankama i represijama koje su bile više ciljane nego sistematske. Ruska invazija na Ukrajinu bila je prekretnica. Zbog izmenjene geopolitičke situacije i povećanog međunarodnog pritiska, Ivanišviliju je postalo teže da nastavi da se predstavlja kao demokratski, proevropski akter, a da svoju retoriku ne podržava konkretnim akcijama. U isto vreme, unutrašnji pritisak je rastao – prvo zbog nevoljnosti vlade da pruži dovoljnu podršku Ukrajini, a zatim zbog kolebanja po pitanju približavanja države EU”, napominje ona.
Naša sagovornica ističe da je kombinacija domaćeg i međunarodnog pritiska podstakla je Ivanišvilija “na otvorenije autoritarnu, antievropsku i neliberalnu poziciju”.
“Ova promena nije bila uzrokovana institucionalnim izmenama. Od samog početka Ivanišvili je imao efikasnu kontrolu nad državnim institucijama i sposobnost da sprovodi represivnu vlast”, ukazuje Mgaloblišvili.
Kontroverzni zakon o „stranim agentima“ i sporni parlamentarni izbori
U proleće 2024. gruzijska vlada usvojila je zakon o “transparentnosti stranog uticaja”, koji je nalagao da organizacije koje dobijaju više od 20 odsto sredstava za finansiranje iz inostranstva moraju da budu registrovane kao “strani agenti“. Ova mera izazvala je masovne proteste u državi i oštre osude EU, koja ga je nazvala “ruskim modelom za potkopavanje civilnog društva”.
Ubzo je Evropski savet zaključio da je proces pristupanja Uniji “de facto” zaustavljen, i povučena je finansijska pomoć Tbilisiju, uz obustavu tehničke saradnje.
Kriza u odnosima Gruzije i EU dodatno je produbljena nakon parlamentarnih izbora, održanih oktobra 2024, na kojima je, prema zvaničnim rezultatima, Gruzijski san osvojio oko 54 odsto glasova. Međunarodni posmatrači ukazivali su na ozbiljne nepravilnosti, uključujući zastrašivanje birača i zloupotrebe državnih resura, dok je Evropki parlament pozvao na organizovanje novih izbora.
Sa druge strane, gruzijske vlasti objavile su da ta država obustavlja proces pristupanja EU do 2028, optužujući Brisel za “politički pritisak” i “mešanje u unutrašnje stvari”.
Proteste u Gruziji, koji su bili izazvani odlukom o obustavi EU integracija, pratile su brojne optužbe za prekomernu upotrebu policijske sile nad demonstratima.
“Ono što se izmenilo nakon 2024, dakle, bila je politička volja za jačanjem represije. Zakon o “stranim agentima” usvojen je pre izbora 2024, a antievropska i antizapadna retorika započela je ranije, ali primena i jednog i drugog je naglo porasla nakon izbora. Iako je opozicija već imala minimalan uticaj u parlamentu i pre 2024, njen bojkot izbora koji su široko osporavani ostavio je Gruzijski san potpuno sam u zakonodavstvu. To je otvorilo vrata talasu represivnog zakonodavstva”, objašnjava Anastasia Mgaloblišvili.
Naša sagovornica precizira da su “protesti kriminalizovani, a represija se proširila na svakodnevne aktivnosti”, tako da, recimo, stajanje na trotoaru, učešće u demonstracijama ili pominjanje Gruzije u inostranstvu sada mogu dovesti do krivičnih prijava.
“Nova ograničenja grantova, zajedno sa zakonom o stranim agentima, umnogome su oslabila nezavisne onlajn medije, dok se tradicionalni mediji suočavaju sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama, uključujući zatvaranje najpopularnijeg televizijskog kanala u zemlji i borbu za opstanak nekolicine preostalih nezavisnih emitera”, napominje Mgaloblišvili.
Ona ističe da je predsedništvo, koje je ranije bilo jedina institucija “koja je zadržala određeni stepen nezavisnosti, iako u velikoj meri simboličan”, stavljeno pod kontrolu Ivanišvilija nakon završetka mandata Salome Zurabišvili.
“U isto vreme, ‘restrukturiranje’ javnih službi lišilo je ministarstva i vladine agencije iskusnog osoblja, ograničavajući mogućnost unutrašnjeg otpora”, zaključuje Mgaloblišvili.
“Istorijska poseta” predsednika Gruzije Beogradu
Aleksandar Vučić je u decembru 2025. u Beogradu ugostio predsednika Gruzije Mihaila Kavelašvilija, ocenivši da je reč o “istorijskoj poseti”.
“Uspostavili smo direktnu avio-liniju Beograd-Tbilisi koja je uslov napretka i naših ekonomskih i političkih i svih drugih odnosa. Ponosan sam na tu činjenicu. Mi uskoro otvaramo ambasadu u Tbilisiju koja će biti, rekao bih, pravo mesto za pokretanje mnogih biznis inicijativa, ali istovremeno za dalji napredak naše političke saradnje”, izjavio je Vučić i izrazio zahvalnost Gruziji na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije.
Predsednik Gruzije je tom prilikom kazao da je njegova država “od početka ukrajinsko-ruskog rata odolevala velikim pritiscima, štiteći svoje nacionalne interese i svoje principe”.
U osvrtu na aktuelnu situaciju u Gruziji i Srbiji, Vladimir Međak konstatuje da je Vučićev plan “da stavi pod kontrolu pravosuđe, uguši sve medije, odnosno N1 i NOVA, rasturi kulturu i obrazovanje, stavi pod punu kontrolu društvene mreže preko Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i da krene da hapsi ljude koji protestuju na ulici ili pišu na mrežama”.
“Gušenje svakog prostora kritičke misli je glavni cilj. Sa druge strane, on sam neće napustiti pristupne pregovore sa EU kao Vlada u Gruziji, već će preko članstva u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) pokušavati na sve načine da objasni u Briselu, kao što sad radi sa pravosudnim zakonima, da to što on radi u Srbiji zapravo nije istina i da on to sve radi u nameri da pristupi EU, u nadi da će njegovi saveznici u EU, odnosno EPP uspeti da spreče da bude izbačen iz procesa pristupanja EU i uvođenje indivualizovanih sankcija”, ocenjuje Međak.
Naš sagovornik napominje da EPP, sa druge strane, “ne deluje da je zainteresovan za stvarno preispitivanje delovanja SNS u Srbiji, niti za neka vrednosna pitanja”.
“Sad dobijanje sredstava iz EU više uopšte nije toliko bitno, već samo da se zadrži neki privid normalnosti odnosa sa EU do neke naredne geopolitičke promene koja bi pogodovala režimu”, ukazuje Međak.
Sa druge strane, obrazlažući razlike koje postoje između dveju država, Miloš Pavković navodi da je u slučaju Srbije proces pristupanja EU “daleko odmakao i politički bi bilo preskupo da se od njega odustane”.
“Drugo, uticaj Rusije je u Srbiji daleko manji, a ni Rusija nije država sa kojom se neposredno graničimo, što je značajna razlika u odnosu na Gruziju. Treće, Srbija mnogo više ekonomski zavisi, i povezana je sa EU, pa je i iz tog razloga vrlo nepraktično odustati od EU puta. Ukoliko i bude ‘zamrzavanja’ procesa, veća je šansa da do toga dođe iz Brisela, kao što je slučaj sa Turskom”, zaključuje Pavković.
