U utorak, 23. decembra, 762 javna tužioca u Srbiji imaće pravo glasa na izborima za pet članova Visokog saveta tužilaštva (VST). Dok stručnjaci ističu važnost ovih izbora i nikad veće interesovanje javnosti, u medijima se izbor opisuje kao borba za kontrolu nad pravosuđem.
Tako mediji bliski vlasti opisuju ove izbore kao pitanje budućnosti za Vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, koja je odnedavno postala jedan od glavnih negativaca za vladajuću stranku.
S druge strane, nezavisni mediji i ekspertska zajednica ocenjuju da će preko ovih izbora vlast pokušati da preuzme punu kontrolu nad tužilaštvom, izborom kandidata koji su, navodno, bliski Nenadu Stefanoviću, glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Izbori za deo članova VST odvijaju se na kraju godine obeležene, za dobar deo javnosti neočekivanim, „ratom“ izvršne vlasti sa delovima pravosuđa, prvenstveno Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK), koje je pokrenulo postupak, između ostalog, protiv bivših ministara Gorana Vesića i Tomislava Momirovića i aktuelnog ministra Nikole Selakovića.
Priče o pokušajima vlasti da stavi preostale delove pravosuđa pod kontrolu kruže u javnosti već mesecima, a danas su dobile dodatnu potporu u vidu predloga izmena pravosudnih zakona koje je skupštini podneo poslanik vladajuće stranke Uglješa Mrdić.
U kom pravcu će se situacija dalje razvijati u dobroj meri odlučiće tužioci na sutrašnjem glasanju. Glasanje će trajati od 7.30 do 15.30 časova na 13 biračkih mesta u Srbiji, odnosno adresama Vrhovnog javnog tužilaštva i Apelacionih javnih tužilaštava u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Sastav Visokog saveta tužilaštva
Visoki savet tužilaštva ima 11 članova, i to:
- pet javnih tužilaca koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije
- četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština
- dva člana po položaju – Vrhovnog javnog tužioca i ministra pravde
Pet članova iz redova javnih tužilaca biraju se sutra. Četiri istaknuta pravnika izabrana su u maju 2023. godine i mandat im traje 5 godina, do 2028. godine.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i ministar pravde Nenad Vujić su članovi VST po položaju.
Većina odluka Saveta donosi se većinom od osam glasova, odnosno za odluke je potrebno više od proste većine članova.
Jovana Spremo: Ogroman značaj izbora
Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenjuje za portal Savremena politika da je značaj ovih izbora ogroman, dodajući da je važno da u Visoki savet tužilaštva budu izabrani ljudi od integriteta.
„Značaj ovih izbora je ogroman, posebno nakon izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Tim ustavnim izmenama Visoki savet tužilaštva, odnosno Visoki savet sudstva, postali praktično nosioci vlasti u pravosuđu, budući da su zaduženi za najbitnije stvari koje se tiču položaja tužilaca i sudija. Od izbora, razrešenja, discipline, etike. Oni praktično brinu o položaju i funkcionisanju svega što se tiče tužilaca i sudija“, kaže Spremo.
Na pitanje da li postoji šansa da ljudi od integriteta zaista i zauzmu pozicije u VST nakon sutrašnjih izbora, ona ocenjuje da u idealnim uslovima postoji takva šansa, ali da je vrlo teško predvideti šta će se dešavati jer nikada nema previše informacija o kandidatima pre samih izbora.
„Kandidati koji žele da se istaknu uglavnom imaju slične biografije, a ni programi im se ne razlikuju previše jer se uglavnom drže osnovnih načela. Poražavajuće je da ove godine imamo jako mali broj kandidata za ove prestižne i značajne pozicije u pravosuđu“, kaže sagovornica.
Komitet pravnika za ljudska prava sutra će imati svoje posmatrače na svih 13 izbornih mesta.
„Mi smo pratili i izborne procese ranije, i uglavnom nije bilo incidenata i nepravilnosti tokom samog izbornog dana. Međutim, ranije nije postojala nikakva zainteresovanost javnosti za ovaj proces, dok sada vidimo da je izbor tema za sve medije u zemlji“, zaključuje Jovana Spremo.
Ko su kandidati?
Članovi Saveta iz reda javnih tužilaca biraju se iz sledećih „izbornih jedinica“:
- jedan iz Vrhovnog javnog tužilaštva;
- jedan iz apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine;
- jedan iz viših javnih tužilaštava;
- dva iz osnovnih javnih tužilaštava.
Iz kategorije Vrhovnog javnog tužilaštva prijavljena je samo jedna kandidatkinja, Jasmina Stanković.
Iz druge i treće kategorije postoje po dva kandidata. Radmila Jovanović i Zoran Vucelja kandidovali su se u kategoriji apelacionih i specijalnih javnih tužilaštava, a Boris Majlat i Nikola Uskoković u kategoriji viših javnih tužilaštava.
Konačno, iz poslednje kategorije, osnovnih tužilaštava, postoji četvoro kandidata – Boris Pavlović, Predrag Milovanović, Jovana Komnenović i Nikola Stojanović.
