BRISEL – Pjer Mirel, bivši direktor Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije, osporio je tvrdnje Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine Srbije, da proces proširenja EU “nije zasnovan na zaslugama, već na političkoj volji”. Prema mišljenju Mirela, to je “proces koji se zasniva i na zaslugama i na političkoj volji”.
U govoru na godišnjem samitu “EU-Zapadni Balkan”, koji je danas održan u Briselu u organizaciji “Prijatelja Evrope”, Brnabić je naglasila da je “pomalo zbunjena kada je reč o procesu pristupanja EU”.
“Da li se zasniva na meritokratiji ili je to samo čisto politička volja? Znate, to apsolutno nije proces zasnovan na zaslugama. Ta fraza da je zasnovano na zaslugama gotovo je postala uvreda za većinu nas na Zapadnom Balkanu jer nema nikakve veze s postavljanjem ciljeva. A i kada postignete ciljeve u smislu implementacije reformi, klasteri se neće magično otvoriti”, tvrdi ona.
Brnabić je napomenula da ćemo ući u 2026. godinu bez otvaranja Klastera 3.
“Nije verovatno da će biti otvoren u decembru, dakle do kraja 2025. godine. I već smo imali pet uzastopnih izveštaja EK o napretku, koji preporučuju članicama EU da otvore Klaster 3 i ništa se ne dešava. Dakle, ne, nije zasnovano na zaslugama, već na političkoj volji“, smatra Brnabić.
Komentarišući takve tvrdnje, Pjer Mirel je na istom događaju istakao da “gospođa predsednica parlamenta Brnabić ne treba da bude zbunjena”.
“Odgovor za gospođu predsednicu parlamenta sadržan je u takozvanom ‘novom pristupu’, koji je uspostavljen 2011, od strane Evropske komisije. To podrazumeva da celokupni proces pristupanja, odnosno otvaranje pregovaračkih poglavlja (klastera) ne može da napreduje ukoliko nema napretka u poglavljima 23 i 24 – u “osnovama”. Dakle, eto odgovora za gospođu predsednicu Skupštine, ona ne treba da bude iznenađena”, ocenio je Mirel.
U osvrtu na političku dimenziju procesa proširenja Unije, Mirel je konstatovao da bi države kandidati koje se u potpunosti usklađuju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU trebalo da učestvuju u radu Saveta za spoljne poslove, bez prava glasa”.
Kako je ocenio, “time bi se poslala veoma važna poruka Evropske unije, naročito za građane takvih država”.
