Svi ljudi greše,
Svi ljudi menjaju stavove.
Svi ljudi koriguju političke pozicije.
“Radi za Vučića” je jedna od najčešćih replika srpskog političkog diskursa u poslednjih deset godina. Ona ima nekoliko varijanti koje suštinski znače isto: “Vučićev čovek”, “Vučićev opozicionar”, “Vučićeva opozicija”, itd. Postoje i indirektne varijante, kao što su “To je Vučićeva politika”, “Tako isto i Vučić misli/radi”, “On/oni se ne razlikuju od Vučića/SNS”.
Da dopunim referencu iz naslova parafrazirajući Gudvina i njegov “zakon” koji je komplementaran logičkoj grešci iz naslova – što duže traje razgovor o politici u Srbiji verovatnoća da se neka osoba, scenario ili događaj pripiše Vučiću teži jedinici.
“Reductio ad Vučićum” pravi veliku, gotovo nemerljivu štetu borbi za oslobođenje od Vučićevog režima. Sveprisutnost ovog fenomena stavlja kamenje u cipele maratoncima i maratonima slobode, i sada ne mislim na studente maratonce, već na sve borce i borbe protiv režima od 2014. na ovamo. Što je Vučić duže na vlasti, to se učestalost pojave ovog fenomena povećava.
Razumem da je ljudima tako lakše da objasne stvarnost, pogotovo kada ih ta stvarnost mori. Razumem i da je onima na drugoj strani poruke, dakle primaocima, takođe tako lakše da razumeju, i prihvate zašto nešto “ide loše”, zašto “toliko dugo traje!” i “gde je problem” kada ishodi ne budu po njihovoj volji, ili kada procesi krenu putem koji im se ne sviđa, ili kada prosto brzina ili pojedinačni koraci tog maratona njima zaliče na grešku. Pod ”tako” u prethodnoj rečenici vodim to što krivimo uzrok sve naše nesreće, tj. Vučića ili “vučićizam” čak i za greške i “otežavanja” koje dolaze sa naše strane.
Sve je to razumljivo jer je ljudski, i zato ovim putem želim da uputim nekoliko poruka srpskoj javnosti koja je, sada već i istraživanjima potvrđeno, većinski protiv Vučića tj. za smenu njegovog režima.
1. Svi ljudi greše.
Ponavljajte ovo često. Razmislite, ko su ljudi kojima znate najveći broj grešaka? To su ljudi koje najviše volite i kojima najviše verujete. Poverenje je noseći stud ljudske civilizacije, i vaše poverenje u najbliže isključuje sumnju u namere, i dozvoljava samo sumnju u odluke i sposobnosti.
Hoću da kažem da ljudi koji imaju vaše poverenje nisu ljudi koji najviše greše, već ljudi u koje najmanje sumnjate da rade pogrešne ili loše stvari iz loše namere prema vama, ili prema vašim zajedničkim interesima. Zato im knjižite greške, a ne zadnje namere. Drugima mnogo češće knjižite zadnje namere nego greške.
Probajte da usvojite ovaj princip za ljude koji se ističu u borbi protiv Vučića. Dozvolite im da prave greške, i često, i glupo, i nesmotreno. Sudite im o sposobnosti, sudite im o kvalitetu, ali prvo im poklonite nemarnu grešnost.
Sigurno je da u jednom trenutku (dakle ne sve vreme) u jednom ili nizu okolnosti (dakle ne u svim okolnostima) jeste bilo i biće ljudi koji sa namerom, u dogovoru sa Vučićem, rade loše stvari po zajednički interes. Međutim, istorijski se to pokazalo kao redak izuzetak, i ili je bilo karikaturalno očigledno ili je bilo veoma kratkog trajanja završivši javnim transferom ka Vučićevom režimu. Suštinski, promašili ste u 98 posto slučajeva. U svakom slučaju, najređe je bilo politički konsekventno.
Verujte mi, bolje je što ljudi greše dok nešto rade, nego da to rade u dogovoru sa Vučićem.
Verujte mi, i kada rade u Vučićevu korist, bolje je što to ljudi rade iz neznanja i nemara nego da to rade u dogovoru sa Vučićem.
2. Svi ljudi menjaju stavove.
Nema Srbija toliko brda, i kada bi sva ta brda bila moralna, da stanu svi oni koji sebe doživljavaju penjačima istih. Nije to tako samo u Srbiji, naravno, ali sada pišem o Srbiji, i ovde je poseban greh promena stava. Kao da su stavovi crkvene freske namenjene vekovima. Dobro, možda preterujem, ali kada se svedemo sa opšteg društvenog diskursa na politički, moja kvalifikacija bi mogla da stoji.
Političarima nije dozvoljena promena stava, pa su primorani ili da je postepeno, dugo, uvode u svoje nastupe, ili da nose to nevidljivo odelo pred svetom dok svi viču “car je go”. Politička kultura u Srba pravi ogromne pritiske protiv promene stavova, i to ne tako što prokazuje tu promenu kao “moralnu izdaju” nečega, ili slabost karaktera, već tako što ne dozvoljava prezumpciju da je neko promenio stav iz bilo kog drugog razloga koji nije “prodao se”. U kontekstu ovog teksta i naše političke sadašnjosti, to je obično “prodao se Vučiću”.
Ovo kreira posledicu da su opozicioni akteri često veoma ograničeni u svom delovanju usled pritiska da ne promene stav, iako su se okolnosti potpuno promenile. I ne samo to, oni koji promene stav budu žestoko, ponekad i terminalno, kažnjeni od strane opozicione javnosti. “Prodaja” je instant presuda, dok su razočarenje i odustajanje posledica svake promene političkog stava. “Vidi ga ovaj, pričao je jedno sad priča drugo.”
Pa da, tako funkcionišu ljudska bića manje-više otkad postoji jezički aparat za izražavanje misli. Naravno, specifičnost politike je da su stavovi, kao i dela, osnov podrške iz zajednice, ali u našem sadašnjem kontekstu politički stavovi ne definišu poziciju političkog aktera u odnosu na režim, jer je ta borba odavno prestala da bude borba političkih programa i ideja, što je i studentski pokret veoma dobro usvojio.
Politički stavovi, kao i svi stavovi, se redefinišu u skladu sa okolnostima. Više bih se brinuo za ljude koji se drže istih stavova u potpuno različitim okolnostima.
Verujte mi, bolje je što ljudi menjaju stavove, nego da principijelno ostaju uz anahrone stavove samo da ne bi bili optuženi da su se prodali Vučiću.
3. Svi ljudi koriguju političke pozicije.
Ovo je malo mlađe od prethodne dve istine, jer je staro koliko i političke zajednice. Ne bih ulazio duboko u pojam političkog pozicioniranja, koje je presek konteksta, pozicije i delanja drugih političkih aktera, istorijskog razvoja, psihološkog profila, sujete, kompleksa, intelektualnog pripadanja, itd.
Politički akteri ponekad koriguju svoje političke pozicije, što jeste radikalniji i složeniji potez od promene nekog političkog stava. I pored toga, nije neobično, a pogotovo nije uvek negativno kada akter koriguje svoju političku poziciju.
Sada kada smo to utvrdili, sledi logični zaključak – promena političke pozicije ne znači da je prethodna bila neiskrena, lažna ili čak prevara. Zdravorazumski – od stotina alternativnih scenarija, najmanje je moguć onaj u kojem neki akter godinama uspešno glumi jednu političku poziciju, sprovodeći “master plan” obmane javnosti i svojih podržavaoca, i onda se naprasno vrati na svoju “pravu” poziciju.
Kad usvojite da ljudi oduvek koriguju svoje političke pozicije, biće vam lakše da prihvatite da je jednostavna promena koja nije deo “velike strategije” ili “prodaje”, u stvari, i najčešće objašnjenje. Paušalni pogledi na svet nas često ograničavaju da se upustimo u kompleksnije unutrašnje procese i promene ljudskog nauma, pa nam je prečica najčešće prvi izbor.
Drugi logični zaključak je da “prodaja Vučiću” ne znači da prethodna politička pozicija nije bila iskrena i ne znači da taj akter nije bio protivnik režima. Nagledali smo se političkih prodaja pod Vučićem, pa smo postali previše cinični i nepoverljivi, jasno mi je to Ali je važno da utvrdimo da to nije nužnost!
Na primer, to što za nekoga oduvek pričaš da je Vučićev, pa on promeni poziciju i postane Vučićev, ne znači da si bio u pravu sve vreme, već da si tek sada u pravu. Ljudi se prodaju, da, ali prodaja ima svoj trenutak u vremenu, i to što si ti oduvek sumnjao da se neko prodao ne znači da si bio u pravu.
Ovo važi i za promenu političke pozicije u odnosu na, na primer, EU ili NATO ili slične velike teme. Ovakvi zaključci su klasičan “confirmation bias” (guglaj ili, još bolje, pitaj AI šta je to ako ne znaš). Zaboravio si sve koje si pogrešno optuživao i procenjivao, ali ćeš zapamtiti kada se tvoja “procena” ostvari. Uostalom, vratimo se na političke posledice – koliko znaš primera u poslednjih desetak godina da su se prodali Vučiću i da je to imalo bilo kakvu političku posledicu?
Dakle sve prodaje Vučiću su bile inkonsenkventne, što vam govori o tome da se ljudi prodaju Vučiću tek kada izgube uticaj i moć.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
