Poljska planira da svakog punoletnog muškarca obuči za ratovanje, Norveška obnavlja stare vojne bunkere, a Nemačka je odobrila milijarde evra kako bi povećala izdavanja za armiju. Evropa se priprema za mogući rat sa Rusijom pritisnuta neizvesnošću da li može da se osloni na savezništvo sa Sjedinjenim Državama.
Vladimir Putin ponavlja da nema ambiciju da napadne bilo koju od istočnoevropskih članica NATO, ali sve je manje onih koji mu veruju. Pamte kako je samo koji dan pre 24. februara 2022. poricao da Rusija sprema invaziju Ukrajine. Onda je usledila agresija.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius upozorava da bi Rusija u rat protiv Evrope mogla da krene već 2029. „Ruski kapaciteti proizvodnje vojne opreme neverovatno su se povećali i ne može da se isključi mogućnost da će u periodu od tri do pet godina Rusija testirati Član 5 i solidarnost NATO“, smatra ministar odbrane Danske Troels Lund Poulsen.
„Rusija pokušava da nas testira, ali Rusija istovremeno pokušava da seje podele i nespokojstvo u našim društvima. Ne smemo da dopustimo da se to dogodi“, upozorava predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Testiranje je već počelo. U razmaku od samo dve nedelje tri naoružana ruska Mig-31 ušla su u vazdušni prostor Estonije, 19 ruskih vojnih dronova povredilo je vazdušni prostor Poljske a još jedan je leteo iznad Rumunije. Misteriozni dronovi pojavili su se iznad aerodroma u Danskoj, Norveškoj i Belgiji izazivajući haos u vazdušnom saobraćaju. Neidentifikovani dronovi viđeni su nad Nemačkom i Litvanijom i u blizini švedske pomorske baze.
Da li rat, u ovoj ili onoj formi, napušta granice Ukrajine? Evropljani su sve uvereniji da Moskva planski opipava odlučnost zapadne vojne alijanse i njene odbrambene sisteme. Uz procenu da se Putin više boji mira nego rata, određuju se i mete napada. To bi mogle da budu baltičke zemlje u kojima živi više od 850.000 etničkih Rusa. Posebno se ukazuje na koridor Suvalki, pojas zemlje oko litvansko-poljske granice koji se često opisuje kao Ahilova peta NATO-a i „najopasnije mesto na zemlji“.
„Ukoliko bude prekida vatre u Ukrajini, vreme će početi da ističe jer će se Rusija pripremati za kampanju protiv NATO“, smatra Jakub Janda iz Centra za bezbednosnu politiku u Pragu.
U Moskvi sve demantuju. „Nema sumnje oko toga ko je agresor“, izjavljuje glasnogovornica ruskog MIP-a Marija Zaharova dok portparol Kremlja Dmitri Peskov dodaje da bi Rusija „mogla da bude prisiljena da preduzme mere kako bi osigurala svoju bezbednost“.
Od Drugog svetskog rata SAD su bile garant bezbednosti Zapadne Evrope, a 31 članica NATO želi da veruje da bi Amerika kao vodeća sila dejstvovala u skladu sa Članom 5 Povelje NATO po kome je napad na jednu članicu napad na čitavu Alijansu. Problem je što je Donald Tramp, pokazujući simpatije prema Putinu, dao do znanja da kontinent američku vojnu pomoć ne može da smatra kao podrazumevajuću.
Evropa u budućnosti mora sama da brine o svojoj bezbednosti. Evropljani se sve više okreću Francuskoj i Velikoj Britaniji, jedinima koje poseduju nuklearne arsenale, ali oni su skromni u poređenju sa dve vojne sile: procenjuje se da Rusija poseduje 5.580 nuklearnih bojevih glava, SAD 5.044 dok ih Francuska ima 290 a Britanija 225.
SAD su obećale da će braniti „svaki inč“ NATO saveza, ali pritiskaju Evropljane da prihvate veći finansijski teret sopstvene odbrane. Tramp od evropskih partnera u NATO zahteva da izdatke za odbranu podignu na pet procenata BDP-a, a prošle godine je izjavio da će „ohrabriti“ Rusiju da napadne svaku članicu NATO koja to ne ispuni. Pretnje su vremenom ublažene, pa državni sekretar Marko Rubio kaže da su sve priče o tome da će SAD napustiti NATO „histerija i hiperbola“.
Pomešani signali iz Vašingtona samo komplikuju stvari. Evropske članice NATO značajno su povećale izdatke za armiju, ali sada razmišljaju kako da organizuju vazdušnu odbranu svog istočnog krila koja ne bi zahtevala milijarde evra. To postaje prioritetni zadatak u vremenima kada su dronovi potpuno preokrenuli načine ratovanja.
Neutralisanje jevtinog drona uz upotrebu skupog oružja i municije nije ono što NATO želi. U sedištu Alijanse slavljen je holandski pilot koji je lovcem F-35 nad Poljskom oborio više ruskih dronova – što je prvi put da je NATO uništio neku rusku letelicu u svom vazdušnom prostoru, ali zapadni političari i vojni stratezi nisu opijeni uspehom. NATO je u Poljskoj koristio rakete koja svaka košta između pola miliona i milion dolara da bi oborio ruski dron od 10.000 dolara.
NATO je upozorio Rusiju da prekine sa provokacijama, ali je istovremeno veoma obazriv oko svojih vojnih odgovora. Evropljani nisu entuzijaste oko Trampove poruke da ruske „Migove“ treba odmah uništiti. NATO ne želi da pokazuje slabost, ali bi da izbegne eskalaciju. Zaoštrile su se dileme oko toga kako odgovoriti, čime se otkrivaju i snaga ali i limiti kolektivne odbrane.
Kakve su strateške opcije koje NATO ima na raspolaganju? Da li je rešenje u predlogu da se prema granici sa Rusijom podigne nova „Gvozdena zavesa“ – „zid dronova“, integrisana mreža radara, senzora i oružja koja bi detektovala, pratila i neutralisala neprijateljske bespilotne letelice od Baltika do Crnog mora? Generalni sekretar Mark Rute je pozdravio ideju a šefica diplomatije EU Kaja Kalas kaže da bi sistem mogao da bude operativan do kraja 2027. Đorđa Meloni, premijerka Italije, volela bi da takav „zid“ vidi i na južnom krilu NATO.
Vazdušna odbrana je prioritet, ali odgovor na ruske izazove neće biti lak. Međunarodni institut za strateške studije utvrdio je razne modaliteta ruskog nekonvencionalnog, hibridnog rata po Evropi. Na meti su vojne instalacije, satelitske komunikacije, energetska postrojenja, transport, banke, finansijska tržišta, zdravstvo, vodoprivreda, digitalna infrastruktura, sajber napadi, sabotaže, kampanje dezinformisanja.
Iako je takvih napada bilo i pre 2022, intenzivirali su se posle agresije na Ukrajinu. Na meti su posebno baltičke države i Nemačka, ali su zabeleženi i na širokom području od Španije do Grčke, od Bugarske do Poljske.
„Ovi napadi su kratkoročno gledano moguće stvorili osećaj nesigurnosti u Evropi, što je jedan od ruskih ciljeva“, piše Ulrike Franke iz Evropskog saveta za spoljne odnose. „Ali, oni su učinili da je ljude sve teže uveriti u rusku nevinost i ohrabruju zahteve javnosti za akcijom. Evropa te napade treba da iskoristi kao katalizator ne za ishitrenu vojnu odmazdu već za postojanu promenu iznutra. Ukoliko to učini, Rusija će zažaliti zbog svojih nedavnih akcija“.
Evropa nije zaštićena, a sve se čini da Evropljani postaju svesni opasnosti. Poljska i tri baltičke zemlje na prvoj liniji fronta uvele su obavezan vojni rok i povlače se iz sporazuma o zabrani korišćenja nagaznih mina. Poljaci nameravaju da stvore armiju od pola miliona vojnika kako bi se odbranili od 1.5 miliona aktivnih pripadnika ruske vojske. Evropska komisija ohrabruje članice da građanima osmisle pakete preživljavanja za 72 sata, a Švedska i Finska već su dostupnim učinile uputstva za slučaj napada.
Možda je najbolje situaciju opisao nemački kancelar Fridrih Merc: „Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru“.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
