Evropska komisija objavila je danas godišnji izveštaj o Srbiji. Prenosimo glavne nalaze iz oblasti demokratije, vladavine prava i ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU.
„Potrebna su opipljiva poboljšanja i dalје reforme u sprovođenju izbora. Ključno je da sve preostale preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope budu u potpunosti sprovedene, kroz transparentan i inkluzivan proces i dovoljno pre održavanja bilo kojih novih izbora.
Efikasnost i nadzorna funkcija parlamenta i dalje su ograničene zbog retkog održavanja sednica i nedostatka istinske političke debate. Kontrola javnosti i učešće u zakonodavnom procesu bili su ograničeni, a debate su i dalje obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije. Poslovnik o radu parlamenta i Kodeks ponašanja za sankcionisanje prestupa poslanika moraju se dosledno primenjivati.
Institucije nadležne za proces evropskih integracija su uspostavljene. Vlada je napredovala u ostvarivanju svog strateškog cilja da ispuni sve kriterijume EU do kraja 2026. godine, ali još uvek nije pokazala istinsku političku volju da sprovede EU prioritete i ubrza pripreme u skladu s tim. Trenutna duboka društvena polarizacija, kao i uporna anti-EU retorika, suprotne su ovom cilju. Vlasti tek treba da postignu proaktivniju i objektivniju komunikaciju o EU i procesu pristupanja Srbije. Sve teže okruženje za civilno društvo dovelo je do odluke organizacija civilnog društva da obustave saradnju s vlastima, što je, zauzvrat, uticalo na inkluzivnost procesa evropskih integracija.
Vlada je bila u tehničkom mandatu između 19. marta (kada je parlament primio k znanju ostavku predsednika vlade) i 16. aprila 2025, kada je imenovana nova vlada. Reforma sistema lokalne samouprave napredovala je sporo.
Organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji deluju u sve težem okruženju. Od početka protesta, OCD koje se zalažu za vladavinu prava suočavaju se s pojačanim verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući i od strane visokih zvaničnika. Podnete su žalbe zbog upotrebe špijunskog softvera usmerenog na branioce ljudskih prava i novinare. Strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP) sve više ometaju rad OCD. Nekoliko predstavnika stranih OCD, uključujući i iz država članica EU, proterano je iz Srbije, a nekima je kasnije zabranjen ulazak u zemlju. U februaru 2025, policija je, na zahtev Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pretresla kancelarije četiri OCD. Do danas, ti pretresi nisu rezultirali sudskim postupcima i široko je prihvaćeno viđenje da je to bio čin pritiska na civilno društvo. Saradnja između vlade i OCD je napeta. Još uvek postoji značajan prostor za unapređenje transparentnosti javnog finansiranja civilnog društva.
Srbija je između početnog i umerenog nivoa pripremljenosti u oblasti pravosuđa. Tokom izveštajnog perioda nije ostvaren napredak. Dok je sistem upravljanja predmetima za tužilaštva završen, Srbija još uvek nema sveobuhvatan sistem za upravljanje sudskim predmetima. Nekoliko sudija i tužilaca izabrano je 2024. i 2025. godine, ali značajan broj mesta ostaje upražnjen. Neprimeren pritisak na pravosuđe ostaje problem, uz malo ili nimalo reakcije nadležnih institucija, a postoje i zabrinutosti u vezi s autonomijom tužilaštva. Četiri upražnjena mesta u Ustavnom sudu još uvek treba popuniti. Srbija još nije pokazala istinsku posvećenost istraživanju i procesuiranju ratnih zločina, uključujući imenovanje glavnog javnog tužioca za ratne zločine.
Srbija je između početnog i umerenog nivoa pripremljenosti u borbi protiv korupcije. Ukupno gledano, postignut je ograničen napredak. U decembru 2024. Srbija je usvojila Akcioni plan za nacionalnu strategiju protiv korupcije za period 2024–2025. Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje predmet zabrinutosti. Obrušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu izazvalo je masovne javne proteste protiv korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti u državnim infrastrukturnim i građevinskim projektima. Vlasti su pokrenule istrage o navodnoj korupciji povezanoj s ovim tragičnim događajem, koje još nisu okončane. Potrebna je snažnija politička volja za efikasno suzbijanje korupcije, uspostavljanje jasnih rezultata i adekvatnog krivičnopravnog odgovora, uključujući delovanje u slučajevima visoke korupcije. Uloga i nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal nisu dovoljno precizno regulisane zakonom. Potrebne su i ciljane procene rizika i specifične mere za suzbijanje korupcije u najranjivijim sektorima.
Iako je zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za zaštitu osnovnih prava u velikoj meri uspostavljen, njegova primena mora biti poboljšana kao prioritet. Nezavisna tela su davala ograničene ili zakasnele javne reakcije na kršenja ljudskih prava u kontekstu protesta. Iako je sloboda okupljanja uglavnom bila obezbeđena i protesti dozvoljeni, bezbednost učesnika nije uvek bila zagarantovana, a zabeleženi su brojni nasilni incidenti prema demonstrantima i novinarima, uključujući i slučajeve prekomerne upotrebe sile od strane policije. Do danas su samo neki počinioci procesuirani, dok su drugi oslobođeni krivičnog gonjenja predsedničkim pomilovanjem. Takvi incidenti su se intenzivirali tokom leta. Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru zbog navodne upotrebe zvučnog oružja od strane vlasti radi kontrole mase na demonstracijama u Beogradu; do sada nije bilo kredibilnog odgovora vlasti, koje negiraju takvu upotrebu.
Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja. Iako je Srbija izmenila medijsko zakonodavstvo radi daljeg usklađivanja s pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, tokom izveštajnog perioda došlo je do nazadovanja jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i redakcije ozbiljno pogoršalo. Učestale izjave visokih zvaničnika o radu novinara imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja. Strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija. Medijski zakoni iz 2023. godine primenjuju se nedosledno. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije u potpunosti ispunilo svoj mandat, a ozbiljne sumnje u njegovu nezavisnost i dalje postoje. Parlament nije izabrao novi Savet REM-a do zakonskog roka 4. novembra 2024, te Srbija od tada nema odlučujuće telo medijskog regulatora. Ipak, proces izbora je nedavno napredovao uz međunarodno posredovanje. Politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući na uređivačku politiku, ostaje ozbiljan problem.
Srbija je između umerenog i početnog nivoa pripremljenosti u oblasti pravde, slobode i bezbednosti i ostvarila je ograničen napredak. Srbija je nastavila da doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU aktivnom i konstruktivnom saradnjom sa susedima, državama članicama EU i agencijama EU. Sporazum o statusu između EU i Srbije stupio je na snagu 1. aprila 2025. Srbija je preduzela korake ka usklađivanju sa viznom politikom EU ponovnim uvođenjem viznog režima za državljane Kuvajta, Mongolije, Omana i Katara u decembru 2024. Međutim, vizna politika Srbije još uvek je samo delimično usklađena sa listom EU zemalja čijim državljanima su potrebne vize. Sticanje prava bezviznog putovanja u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva predstavlja potencijalni bezbednosni rizik za EU.
Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i ostvarila je ograničen napredak u razvoju funkcionalne tržišne provrede. U 2024. ekonomska aktivnost bila je robusna, ali je značajno usporila u prvoj polovini 2025. dok su se spoljni disbalansi povećali. Budžetski deficit bio je manji od planiranog 2024, a monetarna politika ostala je relativno restriktivna, što je pomoglo povratku inflacije u ciljani opseg. Bankarski sektor ostao je stabilan, a tržište rada dodatno se poboljšalo. Srbija je odložila punu primenu nekih fiskalnih pravila, a reforma sistema plata u javnom sektoru suočila se s daljim kašnjenjima. Pravila o državnoj pomoći ne primenjuju se uvek zbog političkog pritiska da se obezbedi finansijska podrška državnim preduzećima (DP) i velikim stranim investitorima. DP i dalje imaju preveliku ulogu u mnogim strukturno važnim sektorima. Poslovno okruženje ograničeno je birokratijom, slabostima u vladavini prava i nedovoljnom efikasnošću i transparentnošću javne uprave. Vlada je značajno intervenisala na tržištu robe uvođenjem ograničenja marže od 20% za širok spektar proizvoda od 1. septembra 2025. na period od šest meseci. Iako je mera namenjena zaštiti potrošača kroz nižu inflaciju, ona nosi rizik od tržišnih poremećaja i negativnog uticaja na investicije.
Srbija je između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti i ostvarila je određeni napredak u prilagođavanju konkurentnim pritiscima i tržišnim snagama u EU. Industrijski i uslužni sektori su dobro razvijeni i imaju koristi od bliske ekonomske integracije sa EU. Srbija je postigla određeni napredak u olakšavanju prelaska iz obrazovanja u zapošljavanje. Rezultati obrazovanja su ispod proseka OECD-a, a javna ulaganja u obrazovanje i istraživanje i dalje su ispod proseka EU. Postoje velike infrastrukturne praznine, naročito u pojedinim sektorima, uprkos povećanim ulaganjima vlade. Digitalna transformacija je u poodmakloj fazi. Mala i srednja preduzeća i dalje se suočavaju s preprekama, uključujući nejednake uslove u odnosu na velika preduzeća i strane investitore.
