Rat na frontu usporava približavanje zime, ali novu dinamiku dobija na energetskom sektoru. Rusija i Ukrajina intenzivno gađaju rafinerije i depoe suprotne strane, a zavođenjem američkih sankcija naftnom sektoru Rusije konflikt sada dobija globalnu dimenziju.
Posle devet meseci premišljanja, najava pa otkazivanja, Donald Tramp se odlučio da zavede kaznene mere naftnim gigantima Rosnjeft i Lukoil koje mogu ozbiljno da naškode ruskoj privredi imajući u vidu da nafta i gas obezbeđuju četvrtinu ruskog budžeta.
Tramp je, čini se, izgubio poverenje u Vladimira Putina, pošto vladar Kremlja uporno odbija njegove pozive za „prekid ubijanja“ i zamrzavanje ratnih dejstava na sadašnjim linijama fronta. „Svaki put kada razgovaram sa Vladimirom imamo dobru konverzaciju, a onda oni nigde ne krenu“, izjavio je Tramp pre nego što će otkazati najavljeni samit u Budimpešti.
Tramp nije entuzijasta sankcija, mnogo više voli carine. On do skora nije Moskvi zaveo ni jednu kaznenu meru, iako je pretio. Za razliku od administracije Džoa Bajdena koja je 2022-24. donela čak 140 paketa sankcija Rusiji i na spisku imala više od 6.000 ruskih pojedinaca i kompanija – što je Rusiju činilo državom sa najviše sankcija na svetu.
Ipak, i u to vreme je izbegavan oštar udar na ruske naftne kompanije pošto Rusija učestvuje sa devet procenata u globalnim prodajama nafte, pa bi sankcije izvoza mogle da smanje ponudu, povise cenu i destabilizuju globalno tržište. Izgleda da se Tramp obezbedio od takvog potresa jer su njegovi arapski saveznici u Zalivu spremni da povećaju proizvodnju i izbegnu rast cena. To je šefu Bele kuće omogućilo da širom sveta blokira sve transakcije Rosnjefta i Lukoila. Radi se o udaru na čitavu proizvodnju i izvoz sirove nafte, bez obzira da li se transportuje naftovodima ili morem.
Kupcima ruskih energenata najveću pretnju predstavljaju američke sekundarne sankcije jer bi se na crnoj listi našle sve banke, kompanije, luke ili osobe koje posluju sa ruskim naftnim firmama. Preti im da izgube pristup međunarodnim finansijskom sistemu. Rafinerije u Indiji i Kini, najveći kupci od kako su Rusi zbog rata u Ukrajini izgubili tržište EU, već su najavile da smanjuju uvoz nafte iz Rusije.
Američke mere odmah su propraćene novom rundom sankcija EU i Britanije koje takođe na meti imaju zlatnu gusku ruske privrede – naftu i gas – ali i banke i trgovinu kriptovalutama. Uprkos inicijalnog protivljenja slovačkog premijera Roberta Fica, Brisel je odlučio da do 2027. zabrani sve nabavke ruskog tečnog gasa. Do decembra je odložena odluka o tome da li 140 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava treba upotrebiti kao zajam vlastima u Kijevu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naravno pozdravio sankcije Rusiji. Kijev je još od avgusta veoma aktivan na energetskom sektoru. Dok ruska vojska beleži uspehe na frontu, Ukrajinci dronovima udaraju na ruske rafinerije i depoe goriva unutar ruske teritorije nanoseći ozbiljne štete naftnim postrojenjima.
Ranije sankcije nisu imale efekte. Rusi su razradili mehanizme „imuniteta“, izbegavanja ograničenja, od „flote tankera u senci“ koja koristi brodove sumnjivog vlasništva za prevoz ruske nafte. EU je sada listu ovih brodova proširila za stotinu novih, što je ukupno 558 kako kažu zvaničnici Danske, zemlje predsedavajuće Unijom. EU takođe pojačava kontrolu ruskih transakcija kriptovalutama preko kompanija u trećim zemljama.
Ključno pitanje je zasad bez odgovora: koliko će ove kaznene mere uticati na rusku ratnu mašinu i da li mogu da vode pregovaračkom stolu? Analitičari procenjuju da nove sankcije neće promeniti Putinove ratne ciljeve. Ideja da će ekonomske kazne doprineti brzom kraju rata uvek je bila više izraz nade nego realne procene.
Putin je to potvrdio. Izbegavajući da oštrije kritikuje Trampa, on je zavođenje sankcija nazvao „neprijateljskim činom“ koji nanosi štetu odnosima sa SAD u vreme „kada su počeli da se obnavljaju“, priznao je da će mere naškoditi ruskoj privredi, ali ponovio da zemlja i narod sa samopoštovanjem ne rade ništa pod pritiskom.
Putin odbija prekid vatre i upozorava na razoran, čak „zapanjujući“ odgovor ukoliko Kijev dobije američke „tomahavke“. Tramp je već reterirao od prethodne najave da će predsedniku Zelenskom omogućiti da Ukrajina gađa ciljeve i do 2.000 kilometara u dubini ruske teritorije.
Putin insistira na zahtevu da Ukrajina preda teritorije Donbasa koje Moskva nije uspela da osvoji tokom rata. Ministar Sergej Lavrov ponavlja da je Moskva fokusirana na „korene sukoba“ i da primirja neće biti dok ne bude pune kontrole Donbasa i uspostavljanja „prijateljske“ vlasti u Kijevu.
Da li je Rusija u stanju da finansira rat dok prete sankcije naftnom sektoru?
Evropska unija je do izbijanja konflikta oko 40 odsto gasa dobijala iz Rusije. Uvoz je zabranjen 2022, ali su Mađarska, Češka i Slovačka bile izdvojene kako bi dobile vreme da svoje infrastrukture prilagode alternativnim izvorima. Češka je to obavila do aprila ove godine, ali proputinovske vlasti u Budimpešti i Bratislavi su od 2022. čak povećale uvoz iz Rusije za oko dva procenta, i tako uterale više od 5,4 milijardi evra u ruske kofere.
Ruska privreda je iznenađujuće dobro funkcionisala od vremena početka agresije. Gubitak gasnog tržišta EU brzo je kompenzovan povećanim isporukama energenata Kini i Indiji.
Moskva i Peking su od kraja leta dramatično produbile međusobnu saradnju „kojoj je nebo granica“. Ruski tečni prirodni gas stiže do kineskih luka, a najavljeno je veliko povećanje izvoza preko arktičkog gasovoda, uključujući i izgradnju gasovoda Moć Sibira 2. Uvoza američkog tečnog gasa u Kini nema od februara ove godine. Kinezi računaju da će moći da nastave sa uvozom procenjujući da je Trampu važniji trgovinski sporazum. Tokom nedavnog susreta Trampa i predsednika Si Đinpinga u Južnoj Koreji pitanje ruske nafte indikativno uopšte nije pomenuto.
Veliki ruski geostrateški zaokret ka istoku ima i neke neočekivane posledice. Rusija je do nedavno obožavala sve što je dolazilo sa Zapada, a danas je sankcionisano: od automobila do Mekdonaldsa. Rat je Ruse umnogome okrenuo prema Kini kojoj su zahvalni kao savezniku u ratnim vremenima.
Kineski električni automobili istisnuli su BMW. Prošle godine prodato je više od 900.000 kola. Dela kineskih autora zamenila su zapadne po pozorištima i knjižarama. Sve je više kineskih restorana. Mnogi moskovski univerziteti otvaraju kurseve mandarinskog. Dadilje koje govore engleski su i dalje najpopularnije, ali na drugo mesto su izbile one sa znanjem kineskog, potiskujući francuski na treće mesto.
Ruske kompanije su se pripremale za režim sankcija i ratne ekonomije, ali privreda je sada počela da usporava. Država koju je pokojni američki senator Džon Mekejn jednom opisao ka veliku benzinsku pumpu sa nuklearnim oružjem, danas je suočena sa nestašicama goriva. Prihodi od nafte pali su za 18 odsto. Analize su i pre Trampovih sankcija ukazivale da će ruski prihodi od nafte i prirodnog gasa ove godine biti negde oko 100 milijardi dolara, što je pad u odnosu na 2024. kada su iznosili 135 milijardi. Privreda će ove godine imati rast od 1-2% u poređenju sa 4,7% prošle i pretprošle godine.
Da li će se to odraziti na ratni režim proizvodnje? Analitičari sumnjaju. Cenu će početi da plaća stanovništvo osuđeno da zaboravi na godine buma. Da li će to uticati na rast nezadovoljstva stanovništva i pad Putinove popularnosti? Analitičari ponovo sumnjaju.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
