U proteklih godinu dana, od tragedije u Novom Sadu, ređale su se sve krupnije i krupnije greške vlasti, oličene u Aleksandru Vučiću, uključujući stigmatizaciju i satanizaciju maltene svakog ko se usudio da digne glas protiv sistemske korupcije, plasiranje “teorija zavere” u medijima odanim režimu, postavljanje “Ćacilenda” u sred Beograda, upotrebu “zvučnog topa” protiv mirnih demonstranata, kao i brutalne obračune policije sa učesnicima građanskih protesta i studentskih blokada.
Kako ističu sagovornici Savremene politike, umesto pronalaženja i kažnjavanja odgovornih za pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, prilikom čega je stradalo 16 ljudi, režim se svojski trudio da sačuva svoje kadrove, pa je predsednik Srbije mesecima unazad, gotovo svakodnevno, na sebe preuzimao “ulogu” vrhovnog policajca, tužioca i sudije.
Laž da je “cela stanica rekonstruisana izuzev nadstrešnice” razotkrivena brzinom svetlosti
Sumirajući loše poteze vlasti u proteklom periodu, Safeta Biševac, urednica i novinarka u Danasu, kaže za Savremenu politiku da je prvu u nizu grešaka načinio Vučić već 1. novembra izjavom da je “cela stanica rekonstruisana izuzev nadstrešnice”, što su Novosađani slikama, snimcima, demantovali nakon nekoliko minuta.
“Valjda u želji da proteste suzbiju pre nego što se prošire, sledeću grešku prave već na prvom protestu održanom nakon dana žalosti, 5. novembra. Sve je bilo mirno, dok se nisu pojavili huligani koji su napali Gradsku kuću. Vlast je optuživala opoziciju za huliganstvo i rušilaštvo, dok je opozicija uzvraćala optužbama da je vlast ta koja je ubacila huligane da izazovu incidente”, ukazuje Biševac.
Naša sagovornica naglašava da scene koje su se tada videle, činjenica da su huligani divljali, a policija nije reagovala, “uveravaju me u to da je reč o incidentu iza koga stoji vlast”.
U sličnom tonu, Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, ocenjuje da je vlast imala čitav niz grešaka, “počev od laganja da nadstrešnica nije renovirana i pokušaja da se izbegne bilo kakva odgovornost jer je to dolilo ulje na vatru na samom početku”.
“Sa distance od godinu dana vidimo da vlast i dalje ima kapacitet da svoje birače ubedi da je pad nadstrešnice terorizam, ali to svakako nisu mogli da spinuju od prvog dana, već nakon nekoliko meseci, što znači da su mogli da prođu mnogo bolje da su shvatili da moraju da makar privremeno žrtvuju nekog ministra ili funkcionera i da ga pošalju u pritvor”, konstatuje Spasojević za Savremenu politiku.
Govoreći na istu temu, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, navodi za Savremenu politiku da je termin “greška” krajnje problematičan kada je reč o ponašanju ove vlasti, “jer se taj izraz najčesće upotrebljava kada je reč o potezima koji nenamerno izazovu neki negativan efekat”.
“Ovde je reč o potezima koji su smišljeno vučeni da se dezavuiše bilo koji pokušaj da se sankcionišu glavni krivci za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ali i uobičajenoj brutalnosti režima protiv svojih političkih protivnika, odnosno onih koji kroz proteste traže njegovu smenu”, smatra Popov.
Prema mišljenju advokata Ivana Ninića, “umesto da pravovremeno prepozna ključne tačke slabosti svoje politike i sistema vladanja koji je izgradio”, Vučić je godinu dana povlačio iracionalne političke poteze, koji su ga praktično danas doveli u bezizlaznu situaciju.
“Vučić sve vreme marginalizuje žrtve koje su izgubile život usled urušavanja nadstrešnice i fokus sa njih prebacuje na svoje političke oponente, susedne države, određene medije koje ne može da kontroliše i permanentno traga za zamišljenim neprijateljem koga želi, po svaku cenu, da neutrališe. Istovremeno režim vodi zbunjujuću i agresivnu kampanju odbrane odgovornih pojedinaca, kompanija i transakcija koje su inkorporirane u projekat rekonstrukcije pruge i železničke stanice”, navodi Ninić za Savremenu politiku.
Nedim Sejdinović, novinar Vremena, u osvrtu na prve reakcije vlasti na tragediju u Novom Sadu, navodi za Savremenu politiku da je režim odmah posle pada nadstrešnice tragediju počeo da “menadžeriše” – kao sve ostale pojave i ličnosti u proteklih deceniju i nešto – lažima i poluinformacijama, spinovanjima.
“Nije jedina, ali najpoznatija je priča o tome kako ‘jedino nadstrešnica nije renovirana’, što je raskrinkano brzinom svetlosti na društvenim mrežama i u nezavisnim medijima. Nije se smelo tako poigravati sa žrtvama i gnevom građana”, konstatuje Sejdinović.
Napadi i “etiketiranja” mladih kao “agenata obojene revolucije”
U nastojanju da diskredituje učesnike mirnih protesta protiv korupcije, vlast je vrlo brzo pokazala da ne preza ni od fizičkih obračuna. Istovremeno, predstavnici režima počeli su da sve češće javno tvrde da “strani faktor” diriguje okupljanjima studenata i građana, kako bi Vučić bio svrgnut sa funkcije.
“Karakteristika ove vlasti je da ne dozvoljava pokazivanje slabosti i kritiku, pa odatle proizilazi i druga velika greška a to je napadanje na ljude koji su održavali 16 minuta tišine, počev od studenata Fakulteta dramskih umetnosti”, ističe Dušan Spasojević.
Spasojević napominje da je to odudaralo od efikasnih strategija borbe protiv protesta u ranijm periodima “koji su počivali na ignorisanju i odssstvu nasilja i policijske represije”.
“I treća greška je napadanje ‘Studenata u blokadi’ mehanizmima kojima se napadala opozicija i civilno društvo bez razumevanja da ti napadi ovde ne mogu dati isti rezultat”, ističe on.
Safeta Biševac podseća da su “članovi SNS, među kojima i funkcioneri u SO Novi Beograd, 22. novembra 2024, napali okupljene ispred zgrade FDU, koji su minutom tišine odavali počast žrtvama”.
“Koliko treba da bude zla osoba koja one koji u tišini izražavaju žalost i solidarnost, napada, udara kišobranom, urla na njih …Ti zli ljudi su svojom glupošću, a verujem po naredbi stranke, kao i huligani u NS želeli da zaustave proteste, ali su izazvali studente koji počinju nakon ovog incidenta svoju borbu, proteste, blokade”, ističe Biševac.
Ocenjujući taktike vlasti, Aleksandar Popov ukazuje da su protesti, koji su pokrenuli studenti, a kasnije im se kroz zborove pridružili i građani, “odmah satanizovani kroz laž da je reč o pokušaju rušenja Srbije i da se radi o obojenoj revoluciji podstaknutoj spolja”.
“U početku je za to optuživana hrvatska tajna služba, a kasnije Zapad bez identifikacije konkretne države koja to podstiče. Učesnici protesta su od strane predstavnika vlasti etiketirani kao ološ, strani plaćenici, ustaše, da bi na kraju generalno bili etiketirani kao blokaderi”, naglašava Popov, uz napomenu da je vlast etiketirala i članove Evropskog parlamenta kao patološke lažove nakon usvajanja Rezolucije o Srbiji u kojem su nabrojane sve „greške“ ovog režima od pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Nedim Sejdinović takođe ocenjuje da je “dezavuisanje studenata i srednjoškolaca, mladosti Srbije”, velika greška režima.
“Režim je počeo da koristi iste, primitivne propagandne mehanizme koje je do sada koristio protiv opozicije i kritičara režima. Smetnuo je s uma, što je opet posledica bahatosti i neukosti, da u ovoj državi postoji kult mladosti i dece, i da će teško ubediti bake i deke, očeve i majke, stričeve i tetke da su njihovi miljenici – ‘plaćenici’, ‘ustaše’, ‘teroristi’, ‘balije’, ‘kurtijevci’“, navodi Sejdinović.
U osvrtu na retoriku Vučića i njegovih saradnika, uperenu protiv studenata i akademske zajednice, Ivan Ninić navodi da je “to onda tužan kraj jedne političke karijere, i to je odlazeći predsednik i odlazeći režim, sa kojim se u budućnosti ne sme praviti bilo kakav politički ili društveni kompromis”.
Kontradiktorne poruke vlasti o “zvučnom topu”, paravojni kamp “Ćacilend” i jačanje policijske represije
Kada je postalo jasno da protesti i studentske blokade postaju sve masovniji, vlast je pojačala mere represije, što je podrazumevalo i postavljanje “kampa” Ćacilend tik pored Narodne skupštine, kao i upotrebu “zvučnog topa” tokom protesta održanog 15. marta u Beogradu.
Na kraju, nesrazmerna upotreba sile od strane policije postala je sveprisutna pojava posle velikog skupa organizovanog tri meseca kasnije, 28. juna, takođe u glavnom gradu Srbije.
“Vlast je bila svesna da će protest 15. marta biti ogroman, spremili su ćaci-studente, što takođe smatram za grešku jer su zemlju doveli na ivicu građanskog obračuna. Toga nije bilo, ali jeste nečega što smo kolokvijalno nazvali ‘zvučni top’. Vlast je prvo tvrdila da MUP uopšte ne poseduje zvučni top, onda da ga ima ali ga nije upotrebila. Kada kontrolišete sve pore društva i kada su svi instrumenti vlasti i prinude u vašim rukama, ne smete da šaljete tako kontradiktorne poruke”, ističe Safeta Biševac.
Ivan Ninić tvrdi da je Vučić u društvenu pobunu uveo elemente nasilja na ulicama i maksimalno pojačao propagandne kanale komunikacije “kada je shvatio da srpski studenti iz dana u dan postaju jedna novina i respektabilna polička snaga, koja preti da resetuje i zameni tradicionalni i užegli opozicioni politički korupus, sastavljen od tzv. kontrolisane opozicije”.
“Kruna greške koju je napravio Aleksandar Vučić nije ni u paramilitarnom kampu „Ćacilend“, ni u hapšenjima, ni u pretnjama sudijama i tužiocima, ni u progonu akademske zajednice – već u činjenici da je mladost i budućnost Srbije poistovetio sa fašistima i nacistima”, smatra Ninić.
Prema mišljenju Nedima Sejdinovića, vlast je “potcenila hrabrost i odlučnost studenata i građana”.
“Mnogo bi toga bilo drugačije da batinaši nisu bili poslati da tuku studente i građane u protestu, sa ciljem da se zaplaše. To je nedvosmislen dokaz da je vladar izgubio kontakt sa stvarnošću, što je tipično za dugotrajne autokrate koji se okružuju ljudima koji govore samo ono što oni vole da čuju… Eskalacija policijskog nasilja je velika greška – besmislena hapšenja aktivista, uključujući i upotrebu ‘akustičnog oružja’ ili nedozvoljenih hemijskih sredstava u Novom Sadu. To samo podiže nivo gneva, ne i nivo straha”, ukazuje Sejdinović.
Aleksandar Popov se takođe osvrće na “brutalan obračun policije sa učesnicima protesta od strane policije” . Istovremeno, on ukazuje na nedozvoljeni “pritisak na pravosudne organe, odmazdu prema profesorima fakulteta i srednjih škola koji su podržali studente, do toga da se ide ka ukidanju državnih, a favorizovanja privatnih univerziteta”.
“Sprovođen je neviđen pritisak na ono malo nezavisnih medija do toga da se radilo na njihovom gašenju. To je proizvelo ‘grešku’ da je procurio u javnost snimak razgovora ključnih ljudi iz Junajted grupe, što je izazvalo međunarodni skandal… Jedna od kardinalnih grešaka režima je što je usvajajući aklamacijom prisutnih na mitingu u Sremskoj Mitrovici Deklaracije o vojvođanskom separatizmu pokušao da unese razdor između Vojvođana i ostalih građana Srbije. Pošto je i golim okom bilo vidljivo da nema ni S od vojvođanskog separatizma, ovo je na kraju ispao veliki autogol vlasti”, objašnjava Popov.
“Ogoljene” sve slabosti aktuelnog režima
Sagovornici Savremene politike saglasni su u oceni da su potezi koje su vlasti vukle u proteklih godinu dana u kontekstu protesta razotkrile sve slabosti režima SNS, što podrazumeva i razaranje institucija, te grubo kršenje osnovnih načela vladavine prava.
“Verujem da greške režima nisu posledica dobrih i loših odluka već da su logičan, neminovan ishod njegove prirode. Konkretno, mislim na njegovu – bezbroj puta dokazanu – oholost, potom na bahatost, neukost i posvemašnji primitivizam. Svoju prirodu je u potpunosti razgolitio pred svima. Nekima ta priroda odgovara, ali većini građana – bar se tako čini – ne”, tvrdi Nedim Sejdinović.
Sejdinović napominje je “bezmalo svima je postalo jasno da su korupcija i nepostojanje institucija opasni po život”, da je tragedija ovo saznanje samo potvrdila, a “umesto da iskoristi priliku da objavi borbu protiv korupcije, bahati Vučić je rekao da korupcije nije bilo”.
Ivan Ninić konstatuje da je “bilo dovoljno da od tragedije prođe svega šest meseci, da se potvrdi da je sistem vladanja Aleksandra Vučića postao neodrživ iz više razloga”.
“Prvo, potvrđeno je da je sistemska korupcija megalomanskih razmera dominantni fundament srpskog političkog i pravnog poretka, koji je uspostavljen u poslednjih 13 godina Vučićeve vladavine. Drugo, sve institucije države su devastirane do te mere da je njihova regulaciona uloga praktično izbrisana. I, treće, ispostavilo se da osim toksične medijske propagande i jeftinog populizma, Vučić suštinski više ništa drugo nema da ponudi ranjenom srpskom društvu, koje traži odgovornost i vapi za pravom i pravdom”, smatra Ninić.
Safeta Biševac napominje da “vlast nije dozvolila pravosuđu da radi svoj posao, vodi istrage o padu nadstrešnice, što je takođe greška”.
“Predsednik Vučić je pokazao da mu je važnije da sačuva svoje kadrove nego da krivci odgovoraju. Privođenje pa bolesti ministra Vesića, ostavka Vučevića koji nakon toga postaje još vidljiviji, žal za ministrom ‘Tomom Monom’ …sve su to pogrešni potezi i izjave koje su iritirale građanstvo”, zaključuje Biševac.
Prema mišljenju Aleksandra Popova, “da je ovo normalna država, vladajuća garnitura, a pre svega sam predsednik, priznali bi da se stvarno desio katastrofalan nemar kao posledica korupcije prilikom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu”.
