Predsednica Evropske komisije posetila je danas zvanični Beograd, a njene poruke jedni tumače kao promenu tona i drugačiji pristup režimu u Srbiji nego ranije, dok je za druge ono što je Ursula fon der Lajen poručila razočaravajuće.
Generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci pozdravio je danas izjave predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Beogradu, ukazujući da je ona do sada uglavnom ćutala o vladavini prava u Srbiji, ali da se ipak ne treba zavaravati kada je reč o napretku demokratije u toj zemlji.
„Jasno je da je poslušala naš zajednički apel, zajedno sa drugim evropskim političkim grupacijama, da jasnije govori o situaciji u Srbiji. Ipak, nemojmo se zavaravati – napredak ka demokratiji o kojoj govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje treba proveravati“, naveo je u pisanoj izjavi Goci.
On je dodao da će skup 1. novembra povodom godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu biti „važan test „da li su istinita obećanja predsednika Aleksandra Vučića. Prema njegovim rečima, postoji zabrinutost za slobodu medija, nezavisnosti pravosuđa i zbog policijskog nadzora mirnih demonstracija.
Evropski Zeleni jutros su saopštili da je odluka Fon der Lajen da razgovara sa vlastima u Srbiji duboko neprimerena i politički pogrešna, jer postoji rizik da se pošalje signal da vrednosti EU – demokratija, sloboda i odgovornost, mogu biti predmet pregovora.
„Ovo nije trenutak za fotografisanje i rukovanje, već za hrabrost i moralnu jasnoću. EU mora stati u odbranu prava i slobode građana Srbije“, izjavila je kopredsednica Zelenih Vula Ceci.
Pro-EU opozicija razočarana porukama predsednici EK
Demokratska stranka (DS) saopštila je danas su izjave predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, date nakon susreta sa Aleksandrom Vučićem, prazna diplomatska konstrukcija koja ogoljava kohabitaciju ispraznih pozicija sa obe strane.
Oni su ocenili da je predsednica Evropske komisije došla bez poliitke u posetu režimu koji više nema podršku u Srbiji.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas smatra da opozicija treba da učestvuje u radu parlamenta, da govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen nije ohrabrujuć, kao i da on pripada onom delu Srbije „koji se zalaže za promenu izbornih uslova“.
Ocenio je da postoje mnoge političke grupacije u Evropskom parlamentu koje se ne slažu s tim što predsednica EK ne reaguje adekvatno na situaciju u Srbiji, navodeći i da je stav SSP da Srbija treba da bude deo EU.
“Pritisak će se nastaviti, kao što SSP neće odustati da Srbija bude deo EU… I ja sam se strašno razočarao. Snovi mi se pretvaraju u noćnu moru, ali znam da je Srbija deo Evrope i da Srbija nema gde. Biti deo Evrope je način da narod živi“, dodaje on.
Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar (SRCE) pitao je ko je „slagao“ predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da je postignut dogovor oko izbora novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i napredak u ažuriranju jedinstvenog biračkog spiska.
„Ursula fon der Lajen pozdravila ‘napredak’ na temu REM i jedinstvenog biračkog spiska uz angažovanje civilnog sektora i opozicije. Reče da je postignut ‘dogovor’ oko REM. Ko je napredovao? Ko se s kim dogovorio da se to zove napretkom i dogovorom? Koja i kolika vajda od toga? Ko je slagao Ursulu?“, napisao je Ponoš na društvenoj mreži Iks.
Civilno društvo: EU želi da čuje druge aktere
Tokom svoje posete zvaničnom Beogradu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je sastanak i sa predstavnicima civilnog društva u Srbiji. To je prvi put da se Fon der Lajen tokom svojih poseta Srbiji sastane i sa predstavnicima organizacija civilnog društva, ali i jedini sastanak tog tipa u okviru njene regionalne posete Zapadnom Balkanu.
Kako je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković koja je tom sastanku i prisustvovala rekla za portal Savremena politika, to što je sastanak sa civilnim društvom održan samo u Beogradu govori da stanje u nije redovno, kao i da vlast više nije jedini akter sa kojima predstavnici EU žele da razgovaraju.
„Predsednica Evropske komisije pokazala je visok stepen interesovanja za ono što je ugao civilnog društva, ne samo po pitanju sudbine i trenutnog stanja evropskih integracija, već uopšte svega što se dešava u društvu. Postoji potreba Evropske unije da čuje i neke druge aktere koji nisu država“, navodi Selaković za Savremenu politiku.
Teme razgovora sa predsednicom Evropske komisije bili su sloboda medija, pritisci, kao i represija vlasti nad studentima i građanima.
