U nedelju su na Kosovu održani redovni lokalnih izbori, na kojima je sedamnaest gradonačelnika izabrano u prvom krugu sa više od 50% glasova, dok će birači u preostale 21 opštine izaći ponovo na birališta 9. novembra kako bi u drugom krugu izabrali nove lokalne vlasti.
Nakon održanih izbora gotovo sve partije proglasile su pobedu iskazujući samopouzdanje pred predstojeći drugi krug, dok su izbori održani u nedelju doneli povratak Srpske liste na vlast u opštinama sa srpskom većinom na severu nakon bojkota izbora 2023. godine.
Lokalni izbori održani su u jeku političke krize koja je nastala usled institucionalnog zastoja nakon održanih parlamentarnih izbora u februaru, jer ni posle sedam meseci još uvek nije formirana nova Vlada. Pokret Samoopredeljenje iako je osvojio najviše glasova na tim izborima, ne uspeva da obezbedi većinu u kosovskoj Skupštini i formira Vladu.
Trenutni rezultati su takvi da ukazuju na ponavljanje scenarija sa lokalnih izbora iz 2021. godine. Vladajuća stranka Samoopredeljenje nije uspela da poboljša svoj rezultat, dok su opozicione stranke zadržale svoja uporišta.
U prvom krugu Pokret Samoopredeljenje uspeo je da pobedi u tri trke za gradonačelnika, u istim opštinama kao i ranije, dok od većih opština nisu osvojili ni jednu, iako imaju šanse za pobedu u Gnjilanu dok će trke u Južnoj Mitrovici i Prištini biti neizvesne.
Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative (NSI) ocenjuje da su lokalni izbori ponovo pokazali pluralizam unutar kosovsko-albanskog spektra, gde je vlast, prema dosadašnjim rezultatima, prilično ravnomerno raspoređena između četiri glavne partije.
Međutim, on dodaje da je u ovom trenutku teško govoriti o jasnom pobedniku izbora. Prema njegovim rečima, može se reći da je pokret Samoopredeljenja donekle podbacio, s obzirom na to da je posle četiri godine potpune kontrole zakonodavne i izvršne vlasti, ostvario gotovo identičan rezultat.
„U prvom krugu sada su pobedili u tri trke za gradonačelnika, i to u istim opštinama kao i ranije, premda tada ne u prvom krugu. Od većih opština nisu osvojili nijednu, iako su izgledne šanse za pobedu u Gnjilanu u drugom krugu, dok će trke u Južnoj Mitrovici i Prištini biti neizvesne. Očekuje se da Samoopredeljenje pobedi i u trci za Kosovo Polje“, kaže Šljuka.
Novinar iz Prištine Uran Hadža navodi da je neuspeh Aljbina Kurtija da formira novu Vladu imao određen uticaj na rezultate lokalnih izbora, ali ne presudan, dodajući da rezultati pokazuju da Pokret Samoopredeljenje nije podbacio na ovim izborima.
Kako ističe, opština u kojoj je vladajuća partija očekivala bolji rezultat i pobedu je Južna Mitrovica.
„Možemo reći da se u jednoj opštini očekivao bolji rezultat, to je Južna Mitrovica, gde je su Pokret Samoopredeljenje i lista Gudžo (bivša partija predsednice Vjose Osmani) kandidovali za gradonačelnika vršioca dužnosti ministra poljoprivrede, Fatona Pecija. Očekivalo se da on pobedi u prvom krugu zahvaljujući potezima vlade na severu i izgradnji mosta koji povezuje sever i jug grada. Međutim, on će ići u drugi krug sa aktuelnim zamenikom gradonačelnika Južne Mitrovice, Arianom Tahirijem“, kaže Hadža.
On ovakve rezultate vidi i kao posledicu činjenice da su lokalni izbori na Kosovu najčešće odvojeni od parlamentarnih izbora, što su pokazali i oni održani 2021. godine kada je opoziciona partija Demokratski savez Kosova (LDK) imala većinu opština i odborničkih mesta, iako nije mogla da osvoji najveći broj glasova na parlamentarnim izborima.
„Građani sve doživljavaju gradonačelnike kao ljude koji mogu da reše konkretne probleme u njihovim gradovima, a ne kao predstavnike određenih stranaka, što vidim kao pozitivnu stvar“, kaže Hadža.
Drugi krug u Prištini i Južnoj Mitrovici od velikog značaja
Samo dva dana uoči lokalnih izbora izabran je Nenad Rašić za potpredsnika Skupštine Kosova čime je nakon 56 neuspešnih pokušaja konačno konstituisana skupština. To je otvorilo put ka otpočinjanju procesa formiranja Vlade, a njen mandatar biće Aljbin Kurti.
Na pitanje da li bi rezultati lokalnih izbora mogli da dovedu u pitanje proces formiranja nove Vlade na Kosovu, novinar Uran Hadža podseća da Kurtiju ističe rok za sastav nove vlade pre drugog kurga lokalnih izbora, dodajući da će biti zanimljivo kako će se obezbediti najmanje 61 glas za njegovu vladu.
„Obezbeđivanje 61 glasa ostaje izazov, osim ako ne Kurti ne postigne dogovor sa nekom većom poslaničkom grupom. Biće zanimljivo posebno imajući u vidu Kurti čak ni među manjinskim poslanicima, poput bošnjačke poslanice Dude Balje nema dobre donose, iako među Srbima ima podršku Nenada Rašića. Ipak postoji mogućnost da Kurti u vladu uključi trojicu poslanika stranke NISMA za Kosovo, s obzirom na to da ta partija rizikuje da ne pređe cenzus na narednim parlamentarnim izborima“, kaže Hadža.
Aleksandar Šljuka podeća da od većih opština Kurti nije uspeo da osvoji u prvom krugu niti jednu, iako su izgledne šanse za pobedu u Gnjilanu u drugom krugu, dok će Južnoj Mitrovici i Prištini rezultati biti neizvesni.
Kako kaže, ukoliko Samoopredeljenje ne uspe da osvoji ova dva grada, to bi moglo imati posledice i na njihov rejting na nacionalnom nivou.
„To bi moglo imati značajne posledice u slučaju održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, koji su se nezvanično pominjali za decembar, iako bi eventualno formiranje nove vlade moglo odložiti njihovo održavanje“, kaže Šljuka.
Uran Hadža navodi da će drugi krug biti zanimljiv u mnogim opštinama zbog mogućih postizbornih koalicija, a da će svakako najveću pažnju privući izbori u Prištini.
„Aktuelni gradonačelnik Perparim Rama, iako nije ispunio većinu svog programa, uspeo je da uđe u drugi krug kao favorit, s malom prednošću u odnosu na kandidata Samoopredeljenja, Hajrulaha Čekua. Neposredno iza njih našao se kandidat Demokratske partije Kosova (PDK), Uran Ismaili. Glasovi u glavnom gradu uglavnom su išli opozicionim partijama, jer su ih birači videli kao alternativu u rešavanju gradskih problema. PDK-ova odluka o tome kog kandidata će podržati u drugom krugu biće presudna“, objašnjava Hadža.
Dodaje da su glavne teme za lokalne izbore u Prištini upravljanje javnim preduzećima, saobraćajne gužve, ali da bi u drugom krugu ta pitanja mogla da ostanu po strani jer će najvažnije biti koje partija će stati iza kog od dva kandidata.
Šta rezultati znače za sever Kosova?
Prvi rezultati izbora u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom slavili su se u nedelju u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a „slavlju“ je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Srpska lista pobedila je u prvom krugu izbora za gradonačelnike u devet od deset opština, dok se u Klokotu ide u drugi krug.
Međutim, u odnosu na lokalne izbore 2021. godine u većini opština sa srpskom većinom zabeležen je pad podrške Srpskoj listi, što je posebno izraženo u opštini Severna Mitrovica gde je Srpska lista na nedeljnim izborima dobila 60 odsto glasova birača.
Pre četiri godine ova najveća stranka kosovskih Srba, koja ima podršku Beograda, imala je oko 91 odsto glasova izašlih birača. Osim rezultata u odnosu na 2021. razlika je i u tome što su pripadnici srpske zajednice u ovoj opštini ovoga puta mogli da glasaju za još šest srpskih kandidata.
Na pitanje da li ima mesta slavlju i šta povratak Srpske liste znači za srpsku zajednicu, Aleksandar Šljuka navodi da povratak Srpske liste na vlast ne donosi drastične promene.
„Iako su izbori predstavljani kao ‘oslobođenje severa Kosova’, realnost je složenija. Ovi rezultati svakako označavaju kraj perioda nelegitimne vlasti, što će se videti kroz prekid delovanja aktuelnih struktura i pokušaje nove administracije da poništi neke od prethodnih odluka. Međutim, ‘povratak na staro’ biće ograničen brojnim faktorima“, kaže Aleksandar Šljuka.
On objašnjava da se Srpska lista vraća samo na političke funkcije, odnosno mesta gradonačelnika i odbornika, dok opštinska administracija, lokalna policija i pravosudne strukture ostaju nepromenjene.
„Uz to, problemi koji opterećuju lokalne zajednice nisu nastali na lokalnom nivou i samim tim se tamo ne mogu ni rešiti. Zbog toga su bila preterena obećavanja da je moguć potpuni povratak na stanje pre 2021. ili 2022. godine. Dodatno, imajući u vidu prošireni suverenitet kosovskih institucija nad severom i jaču kontrolu centralne vlasti, svaka odluka koja bi išla ka vraćanju starog stanja suočiće se sa ozbiljnim otporom“, navodi on.
Dodaje da nema razloga za slavlje, ali da postoji očekivanje da će makar biti uspostavljena institucionalna normalnost i funkcionalnost lokalne vlasti.
Uran Hadža ocenjuje da iznenađenja u Prištini nema kada je reč o pobedi Srpske liste u opštinama sa većinski srpskim stanovništvo, dodajući da uticaj Beograda ostaje presudan na srpske birače posebno u četiri opštine na severu: Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
„Bilo je i ponekih opozicionih srpskih glasova, ali nikada dovoljno jakih da nadjačaju organizovanu mašineriju zvaničnog Beograda i Srpsku listu. Način na koji Srpska lista organizuje dovođenje glasača na birališta, kao i slučajevi birača koji se dovode iz centralne Srbije sa kosovskim ličnim kartama, govore sami za sebe“, smatra Hadža.
On očekuje da će Vlada Kosova sarađivati sa legitimno izabranim gradonačelnicima koje je izabrala lokalna populacija, dodajući da ne veruje da će vlada tolerisati bilo kakve pokušaje podrivanja ustavnog poretka Kosova ili njegovih nacionalnih simbola.
Brojne nepravilnosti i politički pritisci
Aleksandar Šljuka ocenjuje da je izborna atmosfera bila opterećena brojnim nepravilnostima i političkim pritiscima koji su uticali na sam proces.
„Na centralnom nivou bilo je pokušaja manipulacija. Predstavnici Samoopredeljenja u Centralnoj izbornoj komisiji nastojali su da spreče sertifikaciju Srpske liste i Srpske demokratije. Predsednik Srpske demokratije se, pritom, nalazi u Srbiji jer je pod istragom na Kosovu nakon što je u njegovom objektu pronađeno oružje, za koje on tvrdi da mu je podmetnuto. Zabeležene su i nepravilnosti u vezi s biračkim spiskovima, sastavom biračkih odbora i brojem odbornika dodeljenih većinski srpskim opštinama“, navodi Šljuka.
Dodaje da je Srpska lista, sa druge strane, nastaila sa tradicionalnim pritiscima na birače koristeći resurse Republike Srbije, dok je ministar u tehničkom mandatu Nenad Rašić iskoristio svoju javnu funkciju za promociju svoje kampanje.
„To se u praksi može okarakterisati kao „kupovina glasova“. Sve to svedoči o dubokoj politizaciji i instrumentalizaciji izbornog procesa, što dodatno narušava poverenje građana u institucije i demokratske procedure“, zaključuje Šljuka.
Evropska unija je pozdravila je u utorak miran izborni proces na Kosovu i to što je prvi krug lokalnih izbora 12. oktobra bio konkurentan uz učešće svih zajednica.
„Za one opštine u kojima su gradonačelnici izabrani u prvom krugu, pozivamo na brzu sertifikaciju i sprovođenje rezultata izbora kroz urednu tranziciju lokalne vlasti. Za ostale opštine, gde će se održati drugi krug izbora za gradonačelnika, pozivamo na slično mirno, konkurentno i inkluzivno sprovođenje 9. novembra“, navela je za Radio Slobodna Evropa portparolka EU Anita Hiper.
Iz EU napominju da trenutno na Kosovu boravi njihova misija stručnjaka na poziv predsednice Vjose Osmani koja posmatra izborni proces i koja će na kraju dati ocenu istog.
