BRISEL – Evropska komisija objavila je danas sedmi godišnji Izveštaj o vladavini prava, u kojem se analiziraju ključni pomaci u državama članicama EU, ali i za četiri kandidata iz regiona Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.
Evropska komisija upozorava na pojačane političke pritiske na pravosuđe, ozbiljno stanje u medijima sa neadekvatnom primenom medijskog zakonodavstva, kao i na činjenicu da izborna reforma i revizija biračkog spiska još nisu u potpunosti sprovedene.
Između ostalog, u izveštaju za Srbiju se ukazuje na politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo i izražava se zabrinutost zbog nezakonitog uticaja na Tužilaštvo za organizovani kriminal.
„Politički pritisci na pravosuđe i tužilaštvo značajno su porasli, uz ograničeno reagovanje Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Vlade ili Narodne skupštine. Izabrani su novi članovi iz reda sudija u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, dok je proces izbora članova za Visoki savet tužilaštva bio praćen kašnjenjima i proceduralnim izazovima. I dalje postoje izazovi u popunjavanju velikog broja upražnjenih sudijskih i tužilačkih mesta“, navodi se u izveštaju.
Navodi se da su zakonskim izmenama uklonjene pojedine postojeće zaštitne mere koje su štitile autonomiju tužilaštva i nezavisnost pravosuđa, čime je otežana primena ustavne reforme iz 2023. godine.
„Nakon naknadno usvojenih zakonodavnih i nezakonodavnih mera, Venecijanska komisija je potvrdila da je Srbija ispunila značajan deo svojih preporuka koje su se odnosile na te izmene. I dalje postoje zabrinutosti u vezi sa autonomijom tužilaštva“, piše u izveštaju.
Evropska komisija navodi da većina aktivnosti iz prethodnog Akcionog plana za borbu protiv korupcije nije realizovana, pa su prenete u novi Akcioni plan.
Izražava se zabrinutost zbog prepreka i pokušaja neprimerenog uticaja na efikasno funkcionisanje Tužilaštva za organizovani kriminal. Konstatuje se da su istrage povodom smrtonosnog urušavanja dela tek rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu i dalje su u toku.
„Izazovi i dalje postoje u uspostavljanju ubedljivih rezultata u istragama, podizanju optužnica i pravosnažnim presudama u predmetima korupcije na visokom nivou. Slabosti i dalje postoje, kako u zakonodavnom okviru tako i u praksi, kada je reč o proveri i sprovođenju sistema kontrole imovinskih karti i sukoba interesa“, navodi Evropska komisija.
Dodaje se da se uzbunjivači koji prijavljuju korupciju suočavaju sa izazovima, a da se izuzeci od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje se široko koriste, čime se zaobilaze antikorupcijske zaštitne mere.
Politički i ekonomski uticaj na medije ozbiljan problem
Evropska komisija ocenjuje da je medijsko tržište u Srbiji nastavilo da se suočava sa ozbiljnim izazovima zbog nepostojanja funkcionalnog organa za odlučivanje u Regulatornom telu za elektronske medije (REM).
Konstatuje se da je početkom jula 2026. godine, Narodna skupština je ponovo pokrenula ovaj proces usvajanjem autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima, čime su otklonjene pravne nedoumice na koje su ukazivala četiri člana Saveta REM-a koja su prethodno podnela ostavke i otvoren put za njihov povratak.
U izveštaju Evropske komisije navodi se da iako je Savet za štampu efikasno pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima, to nije uticalo na pravičnost raspodele sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja od strane javnih vlasti.
„I dalje postoje zabrinutosti u vezi sa uređivačkom autonomijom i pluralizmom javnih medijskih servisa. U uslovima dalje koncentracije medijskog tržišta, politički i ekonomski uticaj na medije predstavlja ozbiljan problem. Medijsko zakonodavstvo i medijska strategija, posebno u pogledu pravičnosti javnog finansiranja i transparentnosti vlasničke strukture medija, ne sprovode se na odgovarajući način“, stoji u izveštaju o vladavini prava u Srbiji.
Dodaje se da novinari se često suočavaju sa odbijanjem organa javne vlasti da dostave informacije ili uopšte ne dobijaju odgovor.
U delu o medijima, Evropska komisija upozorava da je bezbednost novinara dodatno pogoršana, uz povećan broj fizičkih napada i pretnji.
Kontrolna uloga Narodne skupštine ograničena
Efikasnost rada Narodne skupštine i njene kontrolne funkcije i dalje je ograničena zbog nedostatka istinske političke rasprave, kao i ograničenih mogućnosti narodnih poslanika da na odgovarajući način razmatraju zakonske predloge i utiču na parlamentarnu i zakonodavnu agendu.
Nedavni napredak u oblasti izborne reforme i pokretanje revizije biračkog spiska tek treba da budu u potpunosti sprovedeni. Način na koji predsednik Republike vrši svoja ustavna ovlašćenja i dalje je predmet intenzivne javne debate.
Pravni okvir za javne konsultacije i njegova primena dodatno su pogoršani. Ustavni sud dobio je deset novih sudija, dok su tri mesta ostala upražnjena. Većina nezavisnih tela koja se bave zaštitom osnovnih prava i dalje se suočava sa nedostatkom resursa, a postupanje po njihovim preporukama ostaje nedosledno.
Organizacije civilnog društva bile su izložene sve većim pritiscima i napadima.
