Aleksandar Ivković i Nikola Burazer
U septembru 2025. godine pojavila se vest da je srpska policija uhapsila dvojicu muškaraca, inače bivših saradnika ministra u Vladi Srbije Nenada Popovića, povezanih sa finansiranjem i organizovanjem paravojnih ruskih kampova za obuku Moldavaca na teritoriji Loznice, tačnije u kompleksu „Sunčana reka“.
Kako je tada preneo BIRN, u pitanju je bio više od 150 stranih državljana proruske orijentacije koji su obučavani za prepoznavanja borbenih ciljeva i gađanja na strelištu, a treninzi su organizovani u cilju pripreme polaznika za, kako se pretpostavljalo, izazivanje nemira na parlamentarnim izborima u Moldaviji, koji su održani 28. septembra 2025. godine.
Epilog ovog slučaja nije poznat javnosti, a na moldavskim izborima partija aktuelne predsednice Maje Sandu osvojila je 50% glasova i 55 od 101 mandata u parlamentu. U izveštaju o izborima, misija ODIHR-a konstatovala je da su oni bili obeleženi „ozbiljnim slučajevima stranog mešanja, nezakonitog finansiranja, sajber napada i široko rasprostranjenih dezinformacija“. Međutim, izborni dan je protekao u relativnom miru.
Nekoliko meseci kasnije, Opštinski sud u Kišinjevu osudio je tri lica za treniranje ljudi za sprovođenje subverzivnih aktivnosti na predsedničkim izborima 2024, na kojima je Maja Sandu osvojila drugi mandat. Treninzi su se, kao i u slučaju iz 2025, održavali u Srbiji, ali i Bosni i Hercegovini. U međuvremenu je bilo izveštavanja i o drugim obukama ovog tipa, u Rusiji, Turskoj, Jermeniji i drugim zemljama.
Sabotiranje izbora na ovaj način očigledno nije uspelo – nije bilo izveštaja o velikim demonstracijama i sličnim aktivnostima tokom izbora 2024. i 2025. godine. Pojedini opisuju Moldaviju kao „laboratoriju“ u kojoj Rusija isprobava mehanizme za uticaj na domaću politiku u drugim državama. Međutim, ovo je samo jedan od oblika mešanja u unutrašnju politiku Moldavije otkada je ta zemlja krenula krupnim koracima ka članstvu u Evropskoj uniji.
Evropski put Moldavije
Moldavija je nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu 2022. napravila odlučujući zaokret ka Evropskoj uniji. U prvim danima rata, kada još nije bilo jasno gde će uspostaviti linije fronta, mnogi stanovnici Kišinjeva su očekivali da će uskoro videti ruske tenkove na svojim ulicama – to bi za njih značio povratak tri decenije u prošlost, kada je Moldavija bila jedna od republika u okviru Sovjetskog Saveza.
Upravo je ova sovjetska prošlost, u kombinaciji sa sporim ekonomskim napretkom u decenijama nakon sticanja nezavisnosti, kao i činjenice da veliki deo populacije govori ruski kao nekadašnji zvanični jezik, ostavilo mnogo proruskog sentimenta u državi. Dugo godina, Moldavija je oscilirala između proevropske i proruske spoljne politike: tokom dvehiljaditih, na vlasti su bili proruski komunisti, da bi ih smenila proevropska koalicija, a zatim se uspostavila svojevrsna podela vlasti, koju je 2020. pobedom nad predsedničkim izborima smenila Maja Sandu.
Sandu je došla na vlast na platformi borbe protiv korupcije. Međutim, od 2022. godine glavni cilj njenog mandata i mandata njene partije jeste pristupanje Evropskoj uniji. Nekoliko meseci nakon početka invazije, Moldavija i Ukrajina su zajednički podnele zahtev za kandidaturu za članstvo u EU, koja je ubrzo odobrena.
Poslednjih meseci, nakon pada sa vlasti Viktora Orbana koji je, u ime Mađarske, stavljao veto na dalje korake u pregovorima sa Ukrajinom i Moldavijom, načinjeni su i formalni pomaci na moldavskom putu ka EU. Cilj države je da do 2028. završi pregovore jer članstvo u EU, čak i sa potencijalnim ograničenim pravima, vidi kao egzistencijalni interes za zaštitu sopstvene bezbednosti.
Mnogi su rezervisani prema ovom cilju jer smatraju da je previše ambiciozan. Međutim, vlast je pre dve godine sprovela referendum na kome je izmenjen Ustav tako što je u njega eksplicitno unet cilj članstva u EU. Referendum, održan zajedno sa predsedničkim izborima, prošao je vrlo tesnom većinom – bio je to prvi ozbiljni okršaj moldavskih vlasti sa ruskim mešanjem, nakon što je Kremlj očigledno procenio da je potrebno uložiti dodatna sredstva da se proevropski zaokret Moldavije spreči ili makar uspori.
Dezinformacije i tajkunske mreže
Pored pomenutih pokušaja izazivanja demonstracija i sabotaža, taktike koje Rusija upotrebljava za uticaj na domaću politiku Moldavije su brojne. Sajber napadi, kao i širenje dezinformacija, pre svega kroz internet kanale poput Telegrama i Fejsbuka, samo su neke od njih.
Javno mnjenje Moldavije sada većinski podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali i dalje postoje nezanemarljivi proruski sentimenti, posebno u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja i autonomnoj oblasti Gagauziji. Potencijala, drugim rečima, za dovođenje u pitanje proevropske orijentacije Moldavije i dalje ima.
Novinari iz Moldavije sa kojima je naš portal pričao ističu da su dezinformacije sada „suptilnije“ – ne propagira se direktno protivljenje članstvu u Evropskoj uniji, već se dovode u pitanje aspekti članstva: navodni negativni uticaj na identitet i tradicionalne vrednosti, kao i navodno uvlačenje Moldavije u rat u Ukrajini ako postane deo EU. U pitanju su klasični evroskeptični narativi koji postoje i u drugim kandidatima, kao i članicama.
Kanal uticaja koji je manje karakterističan, makar za članice EU, jesu mreže proruskih tajkuna, odnosno oligarha, od kojih je najpoznatiji Ilhan Šor. Ovaj „kontroverzni biznismen“ koji ima izraelsko i moldavsko državljanstvo, a trenutno prebivalište mu je u Rusiji, deo bogatstva stekao je, kako su pravosudni organi utvrdili, u bankarskoj prevari iz 2014. koja je izazvala politički skandal velikih razmera, kada je nestalo milijardu dolara štednje građana.
Jedan od načina na koji je Šor pokušao da utiče na unutrašnju politiku Moldavije je prilično direktan – kupovina glasova pred izbore i referendum 2024. godine. Međutim, mreža plaćenih aktivista koju je ovaj oligarh izgradio služi i za različite vrste demonstracija i drugih političkih akcija, usmerenih ka diskreditaciji evropskog puta Moldavije.
Novinari istraživačkog portala Ziarul da Garda (ZdG) iz Kišinjeva nekoliko puta su se infiltrirali u Šorovu mrežu. Njihovi zadaci su bili da učestvuju u (uglavnom omanjim) demonstracijama, da podrže proruske kandidate bliske Šoru, dele letke sa evroskeptičnim porukama i učestvuju u brojnim kampanjama na društvenim mrežama i Telegram kanalima.
Plaćanje za učestvovanje u ovim demonstracijama iznosilo je, prema iskustvu novinarke ZdG Mariuce Nistor, od oko 50 evra do nešto preko 100 evra. Mreže ovog tipa, prema njenoj oceni, počivaju na relativno slabom životnom standardu ljudi koji u njima učestvuju, ali i potrebi za bilo kakvom vrstom zajednice i, delimično, post-sovjetskom nostalgijom.
Odgovor države
Neke od koraka koje je su institucije Moldavije preduzele mogu se opisati kao „rezovi“ sa ciljem da se ruski uticaj saseče u korenu – u više talasa su zabranjeni ruski mediji poput Russia Today i Sputnjika, a partija Ilhana Šora je zabranjena odlukom Ustavnog suda iz 2023, što se desilo i sa nekim od njenih partija naslednica.
Ipak, kako pokazuju prethodni primeri, uticaji se šire i manje direktnim kanalima, kao što su društvene i neformalne mreže. Ruska propaganda više ne može toliko da se vidi na mejnstrim medijima, ali sada su tu Fejsbuk i Telegram, a i portali kojima i dalje može da se pristupi.
Analize parlamentarnih izbora 2025. ocenile su da je država pokazala veću otpornost nego prethodne godine, te da se institucije uspešno rasformirale nekoliko mreža uticaja. Ističe se pomoć EU i pojedinih država članica. Ipak, kako se dodaje u jednoj analizi Nemačkog Maršalovog fonda (GMF), adresiranje socio-ekonomskih ranjivosti u narednom periodu biće ključno kako bi se dugoročno kontrolisao rizik ovih uticaja.
Pored državnih institucija, kao što pokazuje primer Ziarul da Garda, istraživački novinari igraju bitnu ulogu u kontriranju dezinformacijama i drugim oblicima ruskog uticaja. Sami novinari sa kojima je naš portal razgovarao smatraju da se medijsko okruženje popravilo u proteklih desetak godina i da mogu da relativno slobodno izveštavaju, svakako bez pritisaka od strane vlasti, a uz potencijalne rizike od targetiranja na društvenim mrežama i takozvanih SLAPP tužbi.
Osim toga, postoji očekivanje da će budućnost procesa evropskih integracija značajno odrediti i buduću ranjivost Moldavije na ruske uticaje. Ukoliko perspektiva članstva nastavi da živi, utoliko će i podršku biti teže umanjiti. U suprotnom, kao što je poznato i na drugim primerima, atraktivnost EU biće u ozbiljnoj opasnosti.
