Šta je referendumska atmosfera? To svakako nije referendum, jer da je referendum ne bi bilo potrebe da se opisuje atmosfera. To je situacija u kojoj postoji više od dva izbora, a suštinski su samo dva izbora. Zbog toga ovakva atmosfera izbore često svodi na dobro i zlo, spas i propast, novo doba ili konačni pad.
U Srbiji se stvorila upravo takva atmosfera pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra 2026. Tema ovog teksta je malo komplikovanija od naslova, ali sam ga izabrao jer deluje da politički akteri donose odluke zanemarujući koliko u Srbiji postoje dva veoma privlačna politička pola.
Pored manjinskih stranaka koje imaju svoje uske ciljne grupe, za sada imamo dve režimske liste koje deluju koordinisano (SNS i SPS) i jednu opozicionu listu (SL). Oko učešća ostalih opozicionih aktera se digla prašina – jer je nakon spektakla koji su student priredili skupljanjem potpisa postalo jasno svima, ako već nije pre, da je ceo antirežimski front stao iza studenata.
Građani ovaj performans sa skupljanjem potpisa porede sa nedostatkom slika skupljanja potpisa ostalih opozicionih lista koje su najavile učešće, i pritisak iznutra tih organizacija je počeo da raste. To je ishodovalo odustajanjem liste “Narodna Srbija” koja je prva skupila potpise od opozicionih lista, i brojnim napuštanjem organizacije ili nepristajanjem ljudi da budu kandidati u ostale dve najavljene opozicione liste.
Mnogi će reći da su ovo sve utisci i zaključci i pritisci zasnovani na intuiciji ili subjektivnoj proceni dešavanja, što je verovatno tačno. Ljudi koji odbijaju da budu na listama ili koji napuštaju organizacije to rade zbog pritiska sredine, slika koje vide na terenu, hajpa koji vide na mrežama. Retko ko, verujem, pravi procene (i donosi odluke) na osnovu podataka.
I baš zbog toga, prirodno je da dođemo, pre ili kasnije, do pitanja – a dobro, koji to podaci nama govore da li je bolje da te liste odustanu od učešća ili da učestvuju? I ako ne učestvuju, koji nam to podaci govore da bi njihovi glasači glasali za studentsku listu?
Pokušaću da odgovorim na ta pitanja bez da citiram direktno rejtinge, a zasnovano na 4 talasa istraživanja koje smo radili tokom 2026. godine (agergirana baza od preko 4500 ispitanika).
U svom poslednjem tekstu na ovom portalu sam jasno napisao u tačkama 2 i 3 predloge izbornog ponašanja za opozicione aktere. Neki su me poslušali i pošli putem ZLF-a, dok jedan deo i dalje pokazuje ambiciju da izađe na izbore.
Nakon septembarskog istraživanja, i dalje je više nego jasno da odvojene kolone opozicije imaju izuzetno težak put ka cenzusu, i da se udaljavaju od antirežimskog puta koji vodi sigurnoj pobedi. Vidim da su već čvrsto rešili da predaju liste (NDSS je danas predao listu), ali je važno da pošaljem poslednje upozorenje javnosti.
Iako nisu blizu cenzusa trenutno, njihovih par stotina hiljada birača (ukupno) su apsolutno antirežimski birači. Antirežimski blok ne sme da baca glasove ispod cenzusa. I to nema veze sa famoznim Dontom, već sa prilikom da svi glasovi većinske Srbije postanu mandati u Narodnoj skupštini.
U svim pomenutim talasima smo ispitanicima postavljali pitanje o verovatnoći glasanja za sve opcije, ne samo koga biraju. Tako su se svi ispitanici određivali prema širokoj ponudi opcija.
Glasači preostalih najavljenih opozicionih lista, Evropska Srbija i Autentična desnica, bivaju među najčvršćim antirežimskim glasačima. Sa druge strane, malo je šarenije kada je verovatnoća glasanja za Studentsku listu u pitanju, ali i tu bi više od tri četvrtine glasača obe liste glasalo za studente.
Dakle, nesumnjivo je da bi glasači ovih lista dominantno glasali za studente ukoliko se ove dve liste ne bi pojavile na izborima. Ovo potvrđuje i ukrštanje podataka sa scenariom koji uvek merimo, a to je bukvalno referendum između studenata i Vučića.
Ovo je dosta važan podatak. Činjenica da su glasači ove dve liste izrazito antirežimski nastrojeni, tj da im je ta pozicija jedan od osnovnih stavova govori u prilog tome da će njihovo biračko odlučivanje u mnogome zavisiti od toga da li njihov glas doprinosi ili ne doprinosi rušenju režima.
Na kraju, obratio bih se malo i najvećim problemima birača ove dve koalicije, tj. pitanju da li ih nešto drastično razlikuje od generalne populacije. Kao što vidite, oni najveće brige dele sa većinom populacije, jer to jesu najveće brige svih (treće je zdravstvo).
Ono što ih razlikuje jeste demokratija i vladavina prava (SSP i SRCE više od dva puta u odnosu na generalnu populaciju) i Kosovo (NADA) za 50% više od generalne populacije.
Šta nam, dakle, govore podaci?
Da su većina glasova za koalicije Evropska Srbija i Autentična desnica koji padnu (ako padnu) ispod cenzusa bačeni glasovi antirežimske, većinske Srbije. Dakle, za rušenje režima je potrebno ili da obe liste pređu cenzus, ili da obe liste budu na oko 1% glasova. Problem koji već dugo vidimo je da će u uslovima referendumske atmosfere i velike izlaznosti oni veoma teško doći do cenzusa.
Čitaocima će biti poznato ovo, jer smo sličan scenario videli nedavno u Mađarskoj (iako je izborni sistem drugačiji). Međutim, tamo se 5 stranaka opozicije povuklo i omogućilo Tisi ubedljivu pobedu, dok je jedina stranka opozicije koja je odlučila da ostane u trci, uprkos lošim rejtinzima u istraživanjima, završila na oko 1% glasova.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
