Capo di tutti capi NATO-a nije propustio priliku da preko samita zapadne vojne alijanse u Ankari udari pečat sopstvene agresivnosti, sujete, razdražljivosti i nepredvidljivosti.
Pošto je iscrpeo arsenal oštrih kritika saveznika namenjen sopstvenoj i svetskoj javnosti, Donald Tramp je u privatnim kontaktima sa liderima NATO bio prijateljski raspoložen.
„Ovo je bio izuzetno uspešan samit. U sali je bilo mnogo ljubavi, mnogo jedinstva“, izjavio je Tramp na kraju dvodnevnog okupljanja ostavljajući partnere da nagađaju kada će nastaviti da ih vređa.
Evropske članice Alijanse pažljivo su izbegavale da na bilo koji način ne itritiraju Trampa i provociraju njegovu sujetu, a za to su imale i konkretne argumente.
Trampov zahtev sa samita u Hagu da Evropljani preuzmu finansijsku odgovornost za sopstvenu bezbednost uslišen je, pa većina članica već izdvaja pet procenata svojih budežata za troškove odbrane (3,5 direktno za vojsku, 1,5 procenata za infrastrukturne projekte vezane za odbranu).
Američki partneri smatrali su da je samit prilika za jačanje solidarnosti posle krize izazvane Trapovim pretnjama da će SAD napustiti NATO, njegove ambicije da od Danske, članice Alijanse, preuzme kontrolu nad Grenlandom ili pretnji o povlačenju američkog vojnog korpusa iz Evrope.
Generalni sekretar Mark Rute hteo je da bude aktuelan, pa je svoje poruke u vreme Svetskog prvenstva plasirao fudbalskim analogijama. „Nijedan tim ne pobeđuje zbog jednog briljantnog igrača“, glasila je poruka posredno upućena Trampu. „Svako je važan, niko ne pobeđuje sam. To je i slučaj sa NATO“.
Dok su se lideri država članica nadali da će samit barem donekle povratiti zajedništvo u vremenima izazova sa istoka i Bliskog istoka, Tramp je zauzeo konfrontacioni stav.
Nastavio je da iritira partnere ponovljenom željom da SAD preuzmu Grenland. Prozivao je članice da nisu dovoljno posvećene ulaganjima za odbranu. Poručio je da SAD „ne treba da troše nikakav novac“ da bi se odvraćala Rusija i da „može da povuče sve naše vojnike iz Evrope“ jer Evropa je veoma različito mesto od onog pre 20 godina zbog „imigracije i energije“. „Ukoliko oko te dve stvari ne budu pažljivi, nećete više imati Evropu“.
Ponovio je da je „veoma razočaran“ što saveznici nisu pomogli oko rata protiv Irana i rekao da čak ne bi ni došao na samit da domaćin nije „moj prtijatelj“ Redžep Tajip Erdogan.
„Nije nam bila potrebna bilo kakva podrška. Ja sam na neki način testirao ljude, testirao da vidim da li će ili ne biti tu jer mi smo pomagali njima ali nisam siguran da su oni uz nas“, rekao je zaboravljajući da saveznike nije ni konsultovao ni obavestio kada je pokrenuta zajednička američko-izraelska agresija na Iran.
Osvetnički je prekinuo svaku trgovinu sa Španijom koja je „očajan NATO partner“ jer mu nije ustupila baze tokom agresije na Iran, a nije poštedeo ni Britaniju, Francusku i Nemačku, čak i Italiju koja je Amerikancima pružila svu logističku podršku.
Trampovi komentari, uključujući i one o imigraciji ili italijanskoj premijerki Đorđi Meloni nisu novi, ali su pokazali sa kakvim se sve preprekama suočio drugi samit zapadne vojne alijanse na teritoriji Turske.
Zbog ponašanja „ološi“ na vlasti u Teheranu, raskinuo je primirje i obnovio vojne operacije u Persijskom zalivu, pa je Iran pomerio fokus samita od koga se očekivalo da bude posvećen ratu u Ukrajini i Rusiji.
Uprkos tome, samit je još jednom potvrdio stav da opasnost dolazi sa istoka. Rusija ulaže gotovo polovinu državnog budžeta u ratnu mašinu, Kina nastavlja da modernizuje svoje oružane snage i bez ikakve transparentnosti jača nuklearne kapacitete, a Severna Koreja podržava Rusiju.
Odgovor je utanačen: NATO će povećati ulaganja u vojni sektor. Potpisani su vojni ugovori vredni 50 milijardi dolara. Predstoji transatlantska odbrambena industrijska revolucija.
„Zvuči dramatično, ali je ostvarljivo“, poručio je Rute i dodao: „Strategija je jasna, ali utakmica daleko da je završena, a da bi pobedili neophodno je da svi članovi tima zbiju redove, da zajednički rade više i brže. Nemamo luksuz vremena“.
Problem je što je Tramp uvek isti Donald. Zapovednički konfliktan i u vreme kada su evropski partneri u NATO uz strpljenje i toleranciju prihvatili njegove primedbe o potrebi većeg izdavanja za odbranu.
Predsednik Volodimir Zelenski može među retkima da bude zadovoljan. NATO je potvrdio posvećenost nastavku finansijske i vojne pomoći od 70 milijardi dolara za ovu godinu i isto toliko za 2027.
Ukrajina je pohvaljena zbog „neverovatne brzine“ svojih inovacija, posebno sistema dronova koji efikasno gađaju ciljeve u dubini ruske teritorije, energetsku strukturu od Moskve preko električnih centrala na Krimu do naftnih terminala i rafinerija po Baltiku.
Rat je stigao do građana Rusije. Redovi na benzinskim pumpama, ograničeno snabdevanje u čak 56 ruskih regiona. Putin je nedavno prvi put javno potvrdio da ukrajinski napadi „stvaraju probleme“, ali da situacija nije kritična i da ne utiče na zbivanja na linijama fronta.
NATO je najavio da će tokom narednih pet godina investirati 40 milijardi dolara u anti-dronovske i kapacitete praćenja, a Ukrajina se nada da će do kraja godine sa najmanje sedam članica NATO potpisati ugovore o dronovima-presretačima. Kijev je do sada takve ugovore potpisao sa šest država: Letonijom, Litvanijom, tri sa Bliskog istoka i Azerbejdžanom.
Zelenski je od lidera NATO tražio da obezbede efikasnu vazdušnu zaštitu jer je njegova zemlja suočena sa „ozbiljnim nedostatkom“ raketa-presretača koje bi oborile ruske balističke rakete. Postoji odbrana od krstarećih raketa i dronova, ali ne i od balističkih projektila, kako se nadavno potvrdilo kada je svih 23 ruskih balističkih raketa pogodilo ciljeve po Kijevu.
Tramp je iznenađujuće obećao Kijevu da će dobiti licencu da proizvodi odbrambeni protivvazdušni sistem „patriot“. Kada i koliko, nije utvrđeno.
Zadovoljan može da bude i domaćin. Predsednik Erdogan godinama je na meti evropskih članica NATO koje ga optužuju zbog represivne, autoritarne i nacionalističke vladavine. Ovoga puta su ćutali, a i Tramp je zaboravio na Erdoganovo koketiranje sa Vladimirom Putinom i vratio Tursku u program proizvodnje lovaca F-35, što je veliki podsticaj turskoj vojnoj industriji koja je od 2021. utrostručila izvoz.
Uoči samita postojala je nada de će NATO u Ankari projektovati zajedništvo. Generalni sekretar Rute govorio je o „velikom osećaju jedinstva“. Kao neko ko najviše hvali Trampa, pozdravio je njegovo liderstvo „koje transformiše Alijansu i čini je snažnijom“.
Kada je Tramp napustio Tursku, poruka nije delovala ubedljivo. Amerikanac je nastavio da ruši osam decenija dugo transatlantsko savezništvo. Stres-test u Ankari nije položen. Ništa od obnove osećaja kolektiva koji je u poslednje vreme na ispitu zahvaljujući konfrontaciji SAD sa ostale 31 članice. Da li Sjedinjene Države odustaju od svoje istorijski tradicionalne uloge zaštitnika Evrope?
Za kraj o Srbiji, koja još od 2006. sarađuje sa NATO u okvirima Partnerstva za mir i ostvarila je najviši moguć stepen saradnje sa NATO za zemlju koja nije punopravna članica. Zašto niko zvaničan nije upućen u Ankaru, kao gost ili posmatrač?
Srbija je vojno neutralna, glasi neuverljiv odgovor. Vojska Srbije je ovog maja na poligonu kod Bujanovca izvela prvu zvaničnu zajedničku taktičku vojnu vežbu pod nazivom „NATO-Srbija 2026“. U „neutralnoj“ vežbi učestvovali su i vojnici iz Turske.
Tramp bi izvesno sa blagonaklonošću pozdravio zahtev Beograda da u svojstvu posmatrača ili gosta prisustvuje samitu, ali te hrabrosti nema uprkos silnim naporima Aleksandra Vučića da uspostavi bliske odnose sa američkom adminisracijom. Propuštena šansa.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
