BEOGRAD – Fiskalni savet ocenio je danas da Završni račun budžeta Republike Srbije za 2025. godinu pruža detaljan pregled izvršenja, ali i dalje ne daje dovoljno informacija o suštinskim promenama u odnosu na plan koji je usvojila Narodna skupština, prenosi FoNet.
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa državnog budžeta za ovu godinu koji se razmatra u Skupštini Srbije.
Dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju na to da bi, kako je istaknuto, bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio od dva do 2,5 odsto BDP-a.
„Stoga rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan procentni poen BDP-a. Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema“, ocenio je Fiskalni savet.
Dodaje se da je „naprotiv, najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta povećana sa tri odsto na 3,3 odsto“.
Kako je navedeno, u 2025. godini ostvaren je deficit od 269 milijardi dinara, odnosno 2,6 odsto BDP, što je manje od planiranih 314 milijardi dinara (3 odsto BDP). Manji deficit rezultat je pre svega podizvršenja rashoda za 88 milijardi dinara, dok su prihodi bili manji za 43 milijarde dinara.
Fiskalni savet ističe da veliki broj računovodstvenih podataka nije praćen odgovarajućim ekonomskim objašnjenjima.
Posebno se ističe da naplata PDV, najvažnijeg poreskog prihoda, podbacila za oko 58 milijardi dinara (5,5 odsto), bez obrazloženja uzroka.
Na rashodnoj strani Završni račun, prema oceni Saveta, ne objašnjava dovoljno velike promene u strukturi potrošnje.
Primeri uključuju uvođenje potpuno novog, budžetom nepredviđenog programa za potrebe EXPO na kojem je realizovano oko 22 milijarde dinara, kao i značajna odstupanja na pojedinim kapitalnim projektima.
Posebno se kritikuje korišćenje tekuće budžetske rezerve, preko koje je u 2025. izvršeno 92,6 milijardi dinara, odnosno skoro 4 odsto planiranih prihoda i primanja. Iako je formalni limit ispoštovan, Savet podseća da se radi o velikim sredstvima koja se raspoređuju mimo neposredne parlamentarne kontrole.
Fiskalni savet ponavlja preporuku da Završni račun treba da preraste iz pretežno računovodstvenog pregleda u stvarni instrument kontrole izvršenja budžeta. To podrazumeva identifikovanje materijalno značajnih odstupanja od plana koji je odobrila Narodna skupština i davanje konkretnih ekonomskih i programskih obrazloženja za svako od njih.
