Nova vlada Srbije naslediće zapuštene pristupne pregovore u kojima gotovo pet godina nije otvoren nijedan klaster. Ne samo da zemlja nije napredovala, već je poslednji izveštaj Evropske komisije zabeležio nazadovanje u čak četiri oblasti. Osim toga, zbog toga što prethodna vlada nije sprovodila reforme na koje se sama obavezala kroz Reformsku agendu, zemlja je u riziku da izgubi preko 240 miliona evra predviđenih Planom rasta.
To je ukratko stanje koje zatiče nova vlast, koja je u svom programu obećala nastavak procesa evropskih integracija. Jedna od tačaka programa Studentske liste u spoljnoj politici je dostizanje pozitivnog izveštaja o ispunjenosti prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, poznatijeg kao IBAR.
Evropska komisija potvrdila je za Savremenu politiku da za IBAR Srbija ne mora da čeka otvaranje Klastera 3 i druga tri neotvorena klastera.
„Kada budu ispunjena prelazna merila za poglavlja 23 i 24, Komisija bi najpre trebalo da dostavi pozitivnu ocenu Savetu EU. Tu ocenu morale bi da potvrde države članice EU. Pozitivna ocena ispunjenosti prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 ne zavisi od otvaranja preostalih klastera“, navodi se u odgovoru Evropske komisije.
Objašnjavaju da kada potrebne reforme budu sprovedene, a radi se o ispunjavanju 91 prelaznog merila za spomenuta dva poglavlja, Komisija bi predstavila izveštaj u najkraćem roku, a na državama članicama EU bi potom bilo da potvrde pozitivnu ocenu i utvrde merila za zatvaranje poglavlja 23 i 24.
„Dobijanje pozitivnog IBAR-a bilo bi važna prekretnica u pregovorima Srbije o pristupanju EU. Pre svega, IBAR se odnosi na ključni deo osnova procesa pristupanja EU, odnosno na vladavinu prava i osnovne slobode. U praksi, nijedno naredno pregovaračko poglavlje ne može biti privremeno zatvoreno dok se ta prelazna merila ne ispune“, rekli su iz Evropske komisije.
Dodali su da Komisija već godinama pruža detaljne smernice srpskim vlastima u okviru redovnog dijaloga i nastaviće to da čini.
„Kako je komesarka Kos istakla posle telefonskog razgovora sa predstavnikom Studentske liste, Komisija je spremna da blisko sarađuje sa budućom vladom i podrži reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija. Ta pitanja obuhvaćena su prelaznim merilima za poglavlja 23 i 24“, navode iz ove institucije.
Koliko je IBAR realističan cilj?
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), smatra da je dobijanje pozitivnog IBAR-a realistična mogućnost, ali da od više faktora zavisi da li će se to i ostvariti.
On podseća da su prelazna merila za poglavlja 23 i 24 direktno su povezana sa platformom na kojoj je Studentska lista suvereno osvojila izbore, tako da nova vlast neće imati problem sa postojanjem “političke volje”, odnosno interesa, da se od prvog dana bavi ovim reformama.
Dodaje da su na to su obavezani ogromnom podrškom koju su dobili na izborima.
„Drugo je pitanje kapaciteta, odnosno sposobnosti novih vlasti da se organizuju i mobilišu kritičnu masu stručnjaka i predstavnika administracije koji bi trebalo da sprovedu neophodne reforme. Stručni kapaciteti u resornim ministarstvima, sudovima, tužilaštvima su značajno oslabljeni u prethodnih četrnaest godina zbog politike zapošljavanja mimo kriterijuma stručnosti i nedozvoljenog političkog uticaja“, smatra Majstorović.
Na pitanje da li postoje administrativne ili tehničke prepreke na tom putu, on dodaje da ne postoje nepremostive tehničke i administrativne prepreke ukoliko vlada ima jasan politički konsenzus i nedvosmislenu rešenost da ispuni zahteve za članstvo u EU.
„To je očigledno na osnovu primera drugih kandidata koji imaju daleko skromnije kapacitete od Srbije a trenutno se nalaze ispred nje u procesu pristupanja EU. Najočigledniji primer toga je slučaj Ukrajine, zemlje koja je u ratu, čiji su kapaciteti preopterećeni, ali koja zbog nedvosmislene političke posvećenosti njenog rukovodstva u prethodne četiri godine napreduje brže od Srbije“, smatra Majstorović
On dodaje da Srbija poseduje znanje i kapacitete da veoma brzo sustigne vodeće zemlje.
„Naši kapaciteti su trenutno rasuti i potrebno ih je reanimirati, organizovati i fokusirati na kljucna pitanja za buducnost zemlje, a koja su ujedno direktno vezana za nastavak procesa pristupanja EU“, kaže Majstorović.
On smatra da će sposobnost da se obezbede neophodni preduslovi za uspešnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao sto su nezavisni sudovi i samostalno tuzilaštvo, biti najveći izazov za buduću vlast.
„U takvim okolnostima biće veoma zahtevno obezbediti dokaze o efikasnoj primeni prelaznih merila bez kojih napredak u pregovorima nece biti moguć. Međutim, to su upravo pitanja o kojima postoji slaganje između EU i gradjana Srbije, što bi trebalo da otvori ogroman prostor za unapređenje saradnje i omogući snažniju podršku EU“, smatra Srđan Majstorović.
Šta nova vlada može da uradi u kratkom roku?
Nakon pobede Studentske liste, komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je prioritet izgraditi poverenje između nove vlade i evropskih institucija kako bi zemlja izašla iz višegodišnjeg zastoja u procesu evropskih integracija.
„Potrebno je izgraditi poverenje Srbije prema državama članicama i Evropskoj uniji uopšte, ali i poverenje s naše strane prema građanima Srbije. Taj zadatak shvatam veoma ozbiljno i lično. Ako prvi koraci budu sprovođenje neophodnih reformi u oblastima poput vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, nezavisnih medija i borbe protiv korupcije, to će već ići u pravcu da možemo da oslobodimo novac koji smo zadržali“, rekla je Kos.
Srđan Majstorović smatra da je od trenutka inauguracije nove vlade potrebno poslati jasnu poruku o spremnosti da se nastavi proces integracije i najavi ispunjavanje ključnih piroriteta – izgradnja demokratskih instituciija, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, uspostavljanje održivog okruženja za neometano funkcionisanje slobodnih medija, ali i prioriteta u drugim oblastima.
„Naglasak bi trebalo da bude na navedenim temama u kojima postoji apsolutna saglasnost interesa između građana Srbije i EU“, kaže Majstorović.
On smatra da Srbiji i dalje nedostaje pregovarački tim koji bi okupio stručnjake iz državne uprave i van nje i povezao rad resornih ministarstava.
Odlazeća vlada početkom godine formirala je Operativni tim za pristupanje EU, koji predvodi šef Misije Srbije pri EU Danijel Apostolović. U izveštaju Evropske komisije o Srbiji konstatuje se da je osnivanje tima doprinelo konsolidaciji operativnog rukovođenja, ali je istovremeno dovelo do nejasnoća u podeli nadležnosti između ministra za evropske integracije i glavnog pregovarača.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, smatra da nova vlada u prvim mesecima treba da se usredsredi na sprovođenje Reformske agende i stvori uslove za nastavak isplata iz Plana rasta.
Prostor za brži pomak Selaković vidi u sprovođenju reformi koje je Studentska lista već najavila, među kojima su završetak reforme izbornog zakonodavstva i usvajanje medijskih zakona.
„Fokus mora biti na reformskim procesima, jer se samom promenom vlasti i oslobađanjem institucija koje su bile zarobljene stiču uslovi za odmrzavanje sredstava iz Plana rasta. Srbija je povukla samo oko 160 miliona evra iz prve tranše predfinansiranja i ulazimo u opasnu zonu gde, bez realizacije predviđenih reformi, rizikujemo gubitak ogromnog novca namenjenog građanima. Ako se buduća vlada bude držala programa pobedničke liste, brzo ćemo napredovati sa reformskom agendom i odmrznuti ta sredstva, slično onome što se desilo u Mađarskoj nakon odlaska Viktora Orbana“, ocenila je Selaković gostujući na Insajder TV.
Kredibilitet nove vlade važan i za odnose sa Prištinom i Moskvom
Na pitanje da li se značajniji napredak na putu ka EU može ostvariti bez promene pravca prema političkim pitanjima, kao što su odnos sa Rusijom i dijalog sa Prištinom, Majstorović smatra da su oba pitanja važna za nastavak pregovora, ali da postoje kredibilni argumenti na osnovu kojih je potrebno predstaviti stav buduće Vlade i planove za budućnost.
On smatra da će velika prednost buduće Vlade u odnosu na prethodni režim biti verodostojnost politike koja ce biti zasnovana na demokratskim principima, jer „pozicija Srbije više neće biti rezultat samovolje pojedinca, već će sva pitanja biti razmatrana u okviru nadležnih institucija u demokratskoj atmosferi uključujući sve relevantne aktere“.
„Očekujem da će i EU imati razumevanje za kontekst u kojem ce delovati nova Vlada i njene prioritete u vezi izgradnje institucija i vladavine prava kao osnove za kreiranje politike zasnovane na demokratskim principima. Uostalom, EU je imala 14 godina strpljenja prema autoritarnom režimu koji je godinama urušavao demokratske vrednosti, oćekujem da će imati strpljenje i prema novim vlastima koje žele da izgrade državu upravo na istim vrednostima na kojima poćiva i Unija. To bi trebalo da bude dobra osnova za buduću saradnju i da se odblokiraju pristupni pregovori sa Srbijom“, zaključuje Srđan Majstorović.
