BEOGRAD – Ocene i oštre kritike koje je Evropska komisija uputila Srbiji predstavljaju izuzetnu važnu mapu puta za novu vlast, budući da precizno pokazuju ključne oblasti gde je potrebno što pre sprovesti reforme, kako bi put ove države ka EU bio konačno “odmrznut” nakon višegodišnje stagnacije, ocenili su učesnici današnjeg skupa „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2026“. Ovaj događaj održan je jedanaesti put zaredom, u organizaciji Centra savremene politike i Fondacije Centar za demokratiju.
Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju, istakla je da je su izveštaji EK o Srbiji iz godine u godinu postajali „sve ozbiljniji i negativniji“, što je pokazivalo odnos odlazeće vlasti i prema Uniji I prema sopstvenim građanima.
„Građanima su upućivane poruke kako nas EU ne želi, a nastavak evropskog puta svođen je samo na geopolitiku, odnosno na pitanje odnosa prema Kosovu i Rusiji, dok je sprovođenje reformi stavljano na marginu, tako da su građani izgubili iz vida zašto smo, uopšte, i krenuli na evropski put. Ali, kada su počeli protesti u Srbiji, kao i na nedavnim izborima, građani su pokazali da im je stalo da Srbija ima utemeljene vrednosti na kojima počiva i EU, uključujući borbu protiv korupcije, uvođenje vladavine prava, slobodu izražavanja“, ocenila je Vučković.
Nataša Vučković je istakla da „reforme nisu nešto što je potrebno da bismo zadovoljili Brisel, već su neophodne za bolji život građana, čije su percepcije iste kao ocene Evropske komisije“.
„Izlistana“ šteta koju je učinila bivša vlast, nedostatak napretka u osnovama
Prema mišljenju Nikole Burazera, programskog direktora Centra savremene politike, Izveštaj EK o Srbiji za 2026. može se tumačiti i kao “najvažniji i najnevažniji” do sada – kao “najvažniji” jer, između ostalog, konstatuje nazadovanja u čak četiri oblasti, i predstavlja “domaći zadatak” koji se nalazi pred novom vladom, dok je “najnevažniji” jer se “vlast koja nas je dovela dovde nalazi na izlaznim vratima”.
“Izlistana je sva šteta koju je napravila bivša vlast i šta je ono što treba uraditi. Iako se formalno naziva Izveštaj o napretku, suštinski je konstatovano nazadovanje, pa je sreća što nova vlada ima političku volju da se uhvati ukoštac sa teškim zadacima. Stoga, moguće je da ćemo sledeće godine, možda, govoriti i o napretku”, ocenio je Burazer, koji je kao “posebno dramatičnu oblast” iz Izveštaja naveo slobodu izražavanja.
Džulijan Vasalo, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, konstatovao je da se civilno društvo postaralo da Izveštaj, koji je “više od izveštaja, to je pitanje demokratske odgovornosti”, dođe u javnu sferu, kada to nije bilo moguće da bude učinjeno u parlamentu.
“Pristupni pregovori nisu samo tehničko pitanje između Beograda i Brisela, već predstavljaju šansu za reforme i ponovno uspostavljanje poverenja građana u institucije. Građani žele borbu protiv korupcije, vladavinu prava, slobodu medija… Očekivanja građana i Unije su ista. Šansa je realistična, ali to nije dovoljno, važno je šta ćemo uraditi”, istakao je Vasalo.
On je naglasio da je bilo određenih usklađivanja, kada je reč o ispunjavanju tehničkih kriterijuma, ali da “napredak u pojedinim oblastima ne može da kompenzuje nedostatak napretka u osnovama”.
Neophodno obnavljanje poverenja u institucije, odnos prema Rusiji ostaje osetljivo pitanje
Jovana Spremo, direktorka zagovaračkih aktivnosti Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), saglasila se da je neophodno obnoviti poverenje građana u institucije.
“Potrebno je, između ostalog, da damo priliku institucijama da pokažu kako rade kada nema pritisaka. Izveštaj EK jeste dijagnoza, polazna osnova koju sve tri grane vlasti treba da dobro razmotre i vide šta treba da bude urađeno. Zabeleženi su ogromni pritisci na sudije i tužioce, kao i namerne blokade i sabotiranja pravosuđa od strane izvršne vlasti, uključujući sprečavanja, pre svega, Tužilaštva za organizovani kriminal da radi svoj posao. Izborili smo se za da štetne ismene zakona budu otklonjene, što ne znači da ne postoji dosta prostora da se nezavisnost i efikasnost pravosuđa unapredi”, ocenila je Spremo.
Kao prioritete za novu vlast kada je o vladavini prava reč, Jovana Spremo navela je utvrđivanje odgovornosti za sistemsku korupciju i zloupotrebu javnih resursa, istragu pada nadstrešnice u Novom Sadu, sprovođenje finansijskih istraga, i oduzimanje imovine stečene kriminalom, te “reformu pravosuđa kako bi ono zaista za sebe moglo da kaže da je nezavisno”, odnosno da “svaki građanin dobije jednak pristup pravdi”.
U osvrtu na ocene Evropske komisije koje se odnose na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, Marko Savković, viši savetnik Centra za međunarodne i bezbednosne politike (ISAC fond), ocenio je da je situacija poslednjih godina bila loša, budući da je stepen usaglašavanja sa 67 odsto u proteklih godinu dana smanjen na 63 odsto.
“Srbija je imala praksu retroaktivnog usklađivanja, dok se nije usklađivala sa EU kada je reč o pitanjima u vezi sa Rusijom, Kinom i Belorusijom. Takođe, istaknut je problem tehničke zavisnosti od trećih zemalja, uključujući nabavku kineskih supersoničnih raketa, te dodeljivanje državljanstava građanima Rusije po ubrzanim metodama, i zavisnost od ruskog gasa… Dakle, odnos prema Rusiji ostaje veoma osetljivo pitanje, dosta je izazova za novu vlast, a što se tiče Kosova ono što je potpisano u Ohridu 2023. ostaje pravnoobavezujuće”, ukazao je Savković.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, ocenila je da je neka vrsta kosmičke pravde što se Izveštaj EK “pojavio upravo sada”, u trenutku kada odlazi vlast koja je samo deklarativno želela da Srbija postane članica EU, i koja je pokušavala da okrivi civilno društvo za blokadu pristupnog procesa.
“Sada je prilika da mnoge stvari resetujemo. Jedino je civilno društvo ovih 14 godina istinski zagovaralo evropski put Srbije, bez ikakvih skrivenih namera. Odlazeća vlast je zarobila proces evropske integracije. Važno je da EU ne sruči sada na novu vlast sve ono što nije bila u stanju da reši sa odlazećom vlašću, da se dogodi revitalizacija demokratije, postave osnove i ojačaju mehanizmi koji će omogućiti da nikad više u budućnosti neka buduća vlast zarobi institucije i evropski put”, napomenula je Selaković.
