Nespreman da se suoči sa bilo kakvom kritikom njegovih operacija protiv Irana, američki predsednik se odlučio na potez koji može da ima katastrofalne posledice po bezbednost Evrope.
Donald Tramp je naredio povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke kao odgovor na izjavu kancelara Fridriha Merca da ne vidi izlaznu strategiju u ratu protiv Islamske Republike i da je dopustio da pregovarači Teherana „ponize“ američku naciju.
„Kancelar Nemačke trebalo bi da više vremena posveti okončanju rata Rusija/Ukrajina (oko koga je totalno neefikasan) i sređivanju svoje napukle zemlje, posebno imigracije i energije, a da manje vremena troši mešajući se sa onima koji oslobađaju od iranske nuklearne pretnje čime svet, uključujući Nemačku, čine bezbednijim“, ljutito je uzvratio Tramp, ignorišući ranije pohvale Berlina zbog povećavanja izdataka za odbranu i preuzimanja većeg tereta u podršci Kijevu.
Evropski lideri nisu bili obavešteni o američko-izraelskom napadu na Iran 28. februara i od tada ne kriju da su iznenađeni načinom na koji Tramp vodi rat, doprinosi globalnoj energetskoj krizi i proglašava kraj sukoba bez ostvarenih ciljeva.
Slična pretnja „verovatno“ očekuje Španiju i Italiju, dve članice NATO koje su odbile da se pridruže vojnim operacijama u Zalivu, što Tramp smatra gestom nelojalnosti, pa je odluke Madrida i Rima propratio sebi svojstvenim oštrim komentarima.
Španski premijer Pedro Sančes ponavlja da Evropa treba da izađe iz američke senke i jedan je od najoštrijih kritičara agresije na Iran. Odbio je da Amerikancima dozvoli da koriste baze po Španiji za svoj „ilegalni rat“ koji je pokazao „neuspeh brutalne sile“. Tramp je zapretio prekidom bilateralne trgovine i suspendovanjem Španije iz članstva u NATO.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, do skora osvedočeni branitelj Trampove politike, sukobila se sa šefom Bele kuće posle njegovih napada na papu Lea XIV i odbijanja Amerikancima da koriste jednu bazu na Siciliji. Meloni je odmah optužena za „nedostatak hrabrosti“.
„Italija nam nije bila ni od kakve pomoći, a Španija je bila užasna, apsolutno užasna“, komentarisao je osvetoljubivi Tramp koji savezništvo tumači isključivo kao apsolutno pokoravanje njegovim vizijama. „Italija nije bila za nas, mi nećemo biti za njih“.
Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto izjavio je da ne razume Trampove motive za povlačenje trupa iz Italije i odbacio je optužbe da Rim nije pomogao Vašingtonu, posebno oko pomorske bezbednosti. Aludirao je i na Trampovu optužbu da brodovi vezani za Evropu plove Ormuzom. „Svakome je jasno da se to nikada nije dogodilo“.
Tramp preti i britanskom premijeru Kiru Starmeru zbog odluke da se ne uključi u bliskoistočni konflikt. Nagovestio je da bi SAD mogle da odustanu od podrške Londonu oko Foklandskih ostrva, što bi bila velika eskalacija evidentne erozije „specijalnih odnosa“ dve zemlje.
„Predsednik je bio veoma jasan povodom svoje frustracije oko retorike naših saveznika i odbijanja da obezbede podršku američkim operacijama od kojih imaju koristi“, saopštio je jedan zvaničnik Pentagona.
Nemačka je, za razliku od nekih drugih evropskih članica NATO, dozvolila da Amerikanci pokreću borbena dejstva protiv Irana iz baza na njenoj teritoriji i dopustila prelete, ali Trampu to nije dovoljno. On očekuje apsolutnu poslušnost.
Iako je kancelar Merc tokom posete Vašingtonu ćutao dok je Tramp pretio obustavom trgovine sa Španijom, i sam je došao na red čim se usudio da preispituje američku intervenciju protiv Irana.
Merc je odbio da se izvini zbog svojih komentara, a tenziji je dodatno doprineo vicekancelar, socijaldemokrata Lars Klingbajl: „Zaista nam sada nije potreban nijedan savet od Donalda Trampa. Trebalo bi da se suoči sa haosom koji je stvorio“.
Merc verovatno nije očekivao da će američki glavnokomandujući osvetnik tako brzo reagovati i narediti povlačenje dela svojih snaga iz Nemačke. Mislio je da Tramp blefira. Prevario se, ne prvi put, iako je mogao da se seti da je šef Bele kuće na kraju prvog mandata pokušao da povuče deo snaga iz Nemačke.
Poverovao je Trampovim uveravanjima iz marta da će SAD sačuvati svoje vojno prisustvo u Nemačkoj, ali pokazuje se da Trampu nije za verovati.
Nemačka se odazvala Trampovom pozivu da se vojno angažuje kako bi se obezbedila bezbedna plovidba moreuzom Ormuz. Pristala je da za Zaliv pošalje brodove čistače mina, ali pod dva uslova: sklapanja trajnog prekida vatre umesto privremenog koji je na snazi, i da operacije imaju saglasnost Saveta bezbednosti UN ili Evropske unije.
Tramp ne bi da mu iko postavlja uslove. Odmah je uzvratio kaznom, pa se jaz između dojučerašnjih transatlantskih saveznika dodatno produbljuje.
Pentagon je saopštio da očekuje da se povlačenje trupa iz Nemačke obavi tokom šest meseci do godinu dana. Time bi se američko vojno prisustvo u Evropi vratilo na nivoe pre ruske invazije Ukrajine 2022.
SAD u Evropi imaju oko 68.000 vojnika, od kojih je 36.000 u Nemačkoj, 12.600 u Italiji i blizu 4.000 u Španiji.
Američko Ministarstvo rata takođe otkazuje plan iz vremena administracije Džoa Bajdena po kome bi se artiljerijske jedinice opremljene raketama razmestile po Evropi.
Trampovo ponašanje ponovo aktuelizuje pitanje da li bi on da Sjedinjene Države izvuče iz NATO? Možda bi i hteo, ali zakon iz 2024. zabranjuje predsedniku da napusti Alijansu bez dvotrećinske većine glasova u Senatu ili posebnog zakona koji bi doneo Kongres.
Dotle, treba sačekati da se vidi ko će biti sledeći na spisku Zoroa osvetnika iz Bele kuće.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
