Lideri Evropske unije i država Zapadnog Balkana sastaju se na samitu u Tivtu u vreme kada EU nudi različite koncepte proširenja kako bi se stabilizovao region premrežen problemina.
U pokušaju da izbegne zamke odlučivanja konsenzusom, koje su blokator efikasnosti, Brisel se još nije opredelio između tri opcije prijema novih članova koje cirkulišu: očuvanje postojeće politike, postepenih integracija ili faznih integracija.
Po prvoj opciji, Albanija i Crna Gora ostaju vodeći kandidati sa ciljem da u Uniju uđu do 2029. Po drugoj, države kandidati bi se priključile većem broju inicijativa i programa EU ali ne bi dobile formalno članstvo. Po trećoj, države bi zvanično članstvo dobile brzo, a zatim bi nastavile sprovođenje reformi.
Poslednja dva modela, koji se opisuju kao „fazna integracija“ ili „ograničeni suverenitet u odlučivanju“, predstavljaju pokušaj prevazilaženja višedecenijskih blokada procesa proširenja koje proizlaze iz institucionalnog konsenzusa kao temeljnog mehanizma odlučivanja u Uniji.
Načelna saglanost postoji oko prekorednog uključivanja Ukrajine. Komesarka za proširenje Marta Kos smatra da EU mora „inovativno“ da promeni sistem pristupanja kako bi odgovorila na potrebe Ukrajine, „ali bez obzira na eventualnu reformu procesa proširenja, nema popuštanja kada je reč o osnovnim principima i standardima koji se odnose na vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa i korupciju“.
Lepo sročeno ali teško izvodljivo. Objektivno gledano, iako ima mišljenja da je Kijev ostvario dinamičniji reformski napredak u odnosu na pojedine zemlje Zapadnog Balkana, pre će biti da je Ukrajina od ispunjavanja kopenhaških kriterijuma udaljena barem koliko su Srbija, Bosna i Kosovo.
To što bi nove članice sa Zapadnog Balkana imale ograničeno pravo odlučivanja u početnoj fazi članstva možda i nije loša ideja, ali je ne treba vezivati za Ukrajinu.
Brzo članstvo Ukrajine je isključivo politička odluka, što iritira one zemlje Zapadnog Balkana koje se godinama strpljivo reformišu. Uz sve razumevanje potrebe da se Evropljani zahvale narodu koji plaća tešku cenu ruske agresije, ta inicijativa je skupa, opasna i unosi nove podele. Jedan presedan povlači druge.
Čini se da je upravo Ukrajina motivisala predsednika Aleksandra Vučiča i albanskog premijera Edi Ramu da i oni traže prečice. Predlažu ubrzanu faznu integraciju na EU tržište i prostor Šengena – bez prava veta u Briselu, bez svojih komesara ili poslanika u Evropskom parlamentu.
Ideja faznog članstva moguće je jedan od kompromisnih modela između imperativa političkog proširenja i zahteva za očuvanjem institucionalne održivosti EU. Dobila je podršku pet članica EU – Austrije, Italije, Češke, Slovačke i Slovenije – ali od toga se dalje nije otišlo.
Tako će najverovatnije proći i inicijativa nemačkog kancelara Fridriha Merca koji govori o potrebi „verodostojnog proširenja“. Njegov model predviđa Ukrajini status pridruženog članstva, dok bi zemlje Zapadnog Balkana imale privilegovan pristup jedinstvenom tržištu, u statusu posmatrača.
Prijemom novih članica EU svi će biti na dobitku, poručuje Evropski parlament, ali Marta Kos upozorava: EU ne može sebi da priušti da dobije članicu koja će je oslabiti.
Države regiona, sve sem Srbije, u EU prepoznaju jedini preostali bastion demokratije na svetu i sa pravom očekuju podršku svojim reformskim procesima, ali i rešavanje sporova koji pritiskaju region.
Srbija je i dalje u dobokoj političkoj i društvenoj krizi, a bez ozbiljnih reformi pravosuđa preti uskraćivanje sredstava iz Plana rasta zbog nedostatka reformi. Komesarka Kos je dežurna meta režimskih medija od kako upozorava na probleme u oblasti vladavine prava, pravosuđa i medijskih sloboda u Srbiji.
Dok po poslednjim istraživanjima skepticizam građana prema članstvu Srbije u EU raste, u Beogradu tvrde da je dinamika ispunjavanja preporuka Evropske komisije znatno bolja. Brisel ne veruje neiskrenim obećanjima.
Dijalog Beograda i Prištine ne postoji a Kosovo je suočeno sa hroničnom političkom nestabilnošću.
U Bosni i Hercegovini se raspravlja kako dalje posle povlačenja Visokog predstavnika dok hrvatski Domovinski pokret predlaže neka nova rešenja za Herceg Bosnu.
Crna Gora drži lidersku poziciju za novog člana EU ali je suočena sa problemima sa Zagrebom i ofanzivom Beograda koji podstiče velikosrpski nacionalizam. Severna Makedonija tavori.
Može li EU da redefiniše vlastiti strateški okvir proširenja u uslovima ubrzanih globalnih geopolitičkih promena? Može, ali to će zahtevati vreme.
Ne ukida se neizvesnost oko Zapadnog Balkana. Dileme unutar i van EU su ozbiljne a rešenja će odrediti budućnost svima. Odgovor kako će izgledati „inovativnost“ teško da ćemo dobiti na samitu u Tivtu.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
