Predložene promene izbornih zakona, o kojima ove sedmice raspravljaju poslanici Narodne skupštine Srbije, neće rešiti nagomilane probleme poput pritisaka na birače, zloupotrebe javnih resursa u kampanji, i neravnomerne zastupljenosti opozicionih stranaka u medijima sa nacionalnom frekvencijom. Prema tome, teško je očekivati da će međunarodni posmatrači moći da ocene prvo naredno glasanje kao “fer i pošteno”, ocenjuju sagovornici Savremene politike.
Kako se ističe, postoji bojazan da će pojedine tehničke izmene, predviđene predlozima koje je podneo narodni poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović, poput omogućavanja biračima da potpisom pruže podršku kandidaturi više od jedne izborne liste, biti zloupotrebljene za kreiranje takozvanih “fantomskih lista”, odnosno služiće kao “fasada” vlasti da i dalje kontroliše izborni proces.
Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), konstatuje da predložene izmene izbornih zakona neće dovesti do poboljšanja, “nego su moguća i pogoršanja izbornih uslova”.
“Sve se svodi na parcijalne i tehničke intervencije koje ne mogu da utiču na strukturne probleme izbornog procesa. Predložena rešenja, dakle, ne krče put ka boljim izbornim uslovima, ali neka od njih, u postojećim institucionalnim okolnostima, nose rizik daljeg rušenja integriteta izbora”, ukazuje Dimitrijević za Savremenu politiku.
Sa druge strane, predlagač Petrašinović je na sednici skupštinskog Odbora za pravosuđe istakao da su izmene zakona predložene u skladu sa preporukama ODIHR-a.
“Ovim izmenama i dopunama zakona želimo da idemo u korak sa onim što preporučuje međunarodna misija, želimo da reformišemo naše izborno zakonodavstvo, da ga menjamo i da sutra, kad izbori prođu, rezultati budu prihvatljivi kako za nas, tako i za opoziciju”, tvrdi Petrašinović, preneo je N1.
Izmene će olakšati hiperprodukciju “fantomskih lista”
Predlozi o kojima se trenutno razmatra u Skupštini tiču se izmena četiri zakona u vezi sa izborima. Dok je u izveštaju Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o parlamentarnim izborima u Srbiji, održanih 17. decembra 2023, navedeno 25 preporuka za poboljšanje izbornog procesa, izmene koje je predložio Miroslav Petrašinović odnose se na pet preporuka ove misije.
Među druge preporuke ODIHR-a iz tog izveštaja spadaju, između ostalog, izbor nezavisnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), revizija biračkog spiska, sprečavanje pritisaka na birače, zloupotrebe javne funkcije i državnih resursa u kampanji.
Prema predlozima Miroslava Petrašinovića, u Zakonu o izboru narodnih poslanika menja se član 72, koji će, ukoliko se izmene usvoje, glasiti: „Birač može potpisom podržati više izbornih lista“. Trenutno, ovaj član glasi: „Birač može potpisom podržati samo jednu izbornu listu“. Iste izmene predložene su i u Zakonu o lokalnim izborima.
Takođe se dodaje još jedan stav, koji glasi: „Ako postoji osnovana sumnja da je u postupku prikupljanja potpisa birača došlo do zloupotrebe podataka o ličnosti birača, Republička izborna komisija je dužna da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu“.
Prema mišljenju Pavla Dimitrijevića, “ukidanje principa da jedan birač može da podrži kandidaturu samo jedne liste moglo bi dodatno da pospeši izborni inženjering, olakšavajući hiperprodukciju takozvanih fantomskih lista”.
Govoreći na istu temu, Jovan Rajić, advokat i osnivač Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), konstatuje za Savremenu politiku da “ni jedan zakon ne može biti garancija da će izbori biti fer i pošteni, ali zakon svakako predstavlja osnovu za održavanje izbora”.
“U ovom slučaju, ta osnova nije dobra i ukazuje na legalizaciju onoga što se u prošlosti sprovodilo kao ‘javna tajna’, poput manipulacija sa ‘fantomskim listama’“, tvrdi Rajić.
Obuke kontrola nisu dovoljne da poprave percepciju međunarodnih organizacija
Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika propisuju se obavezne obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji i biračkom odboru. O završenoj potvrdi, Republička izborna komisija izdaje potvrdu koja važi tri godine.
To znači da će kontrolori morati da imaju potvrdu RIK-a za učešće u izbornom procesu. Program obuke i način organizovanja obuke urediće RIK uputstvom, koje će morati da se donese tri meseca od stupanja zakona na snagu.
U zakonu je, doduše, uređeno da će ovaj uslov za rad u biračkim odborima početi da se primenjuje od 1. januara 2028.
Politikolog Boban Stojanović ocenjuje za Savremenu politiku da je dobro što će biti uvedene obavezne obuke, ali da “te obuke teško da mogu da poprave percepciju” međunarodnih posmatrača o izbornom procesu, imajući vidu sve ostale probleme.
“Međunarodne organizacije će ‘čekirati’ da su neke stvari unapređene u skladu sa preporukama ODIHR, ali sam siguran da sve drugo što će obeležiti izbore – mediji, zloupotreba javnih resursa i funkcionerska kampanja, pritisci na birace, finansiranje kampanje, nasilje vlasti u izbornom danu, biti toliko rasprostranjeno da niko neće moći da kaže da su izbori bili slobodni i pošteni”, ukazuje Stojanović.
Sličan stav zastupa i Jovan Rajić, koji poručuje da će “legitimitet izbora moći da se ocenjuje tek nakon što izborni proces bude okončan”.
“Legitimnost i legalnost izbora određuje više faza, počev svakako sa pripremom zakonskog okvira, zatim postupkom sprovođenja usvojenih zakona, ali i pripremom samih izbora – birački spiskovi, kampanja, medijsko izveštavanje izborni dan, kontrola procesa, zaključno sa brojanjem i objavljivanjem glasova”, navodi Rajić.
Moguć veštački rast broja manjinskih izbornih lista
Prema predloženim odredbama zakona, osim registrovanih političkih stranaka nacionalnih manjina i koalicija tih stranaka, manjinske liste će sada moći da podnose i grupe građana.
Da bi bila prihvaćena kao lista nacionalne manjine, ona mora da sadrži ime stranke ili stranaka koje je predlažu, ili naziv nacionalne manjine čiji se interesi zastupaju, što će važiti za grupe građana.
Iste izmene predlažu se i za Zakon o lokalnim izborima.
Pavle Dimitrijević upozorava da ukoliko bude zakonski omogućeno da se “grupa građana kandiduje kao lista nacionalne manjine, moguć je veštački rast broja lista, pa i raspodela mandata koja neće biti autentično reprezentovanje manjinskih zajednica”.
Osnovana sumnja u objektivnost Ustavnog suda
“Petrašinovićevi zakoni” odnose se i na izmene Zakona o Ustavnom sudu. Njima se određuje rok do kada on mora da odluči o izbornom sporu, a to je 20 dana. Organ za sprovođenje izbora će pre toga imati rok od tri dana da odgovori na zahtev Ustavnog suda da se dostavi potrebna dokumentacija. Do sada, ovi rokovi nisu bili precizirani.
Ukoliko se odlukom Ustavnog suda poništi izborni postupak ili deo izbornog postupka, prema trenutnom zakonu, on se ponavlja u roku od 10 dana, dok je prema predloženom zakonu taj rok produžen na 30 dana.
Pavle Dimitrijević konstatuje da “uvođenje hitnosti u postupke vezane za izborne sporove pred Ustavnim sudom jeste normativno opravdano, ali efektivnost takvog rešenja pod znakom je pitanja u svetlu osnovane percepcije pristrasnosti Ustavnog suda, pojačane nedavnim promenama u sudijskom sastavu”.
