Tekst je prvobitno objavljen na engleskom jeziku na portalu European Western Balkans.
Kosovo će održati treće izbore za manje od dve godine, 7. juna 2026, nakon što parlament nije uspeo da izabere naslednika predsednice Vjose Osmani pre zakonskog roka. Osmani je imala pravo na još jedan mandat, ali nije dobila podršku vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje (LVV), koji predvodi tehnički premijer Aljbin Kurti.
Izbor predsednika nije uspeo jer su opozicione stranke do kraja uskraćivale neophodnu dvotrećinsku većinu za održavanje sednice. S druge strane, Kurti nije pravio političke ustupke kako bi omogućio kvorum. Zaoštreni stavovi obe strane izazvali još jedne vanredne izbore, manje od šest meseci nakon prethodnih.
Iako se široko veruje da će Samoopredeljenje ostati dominantna snaga i nakon novih izbora, opozicioni Demokratski savez Kosova (LDK), koji nastoji da formira „veliko ujedinjenje“, mogao bi da promeni izbornu ravnotežu na štetu Kurtijeve stranke. Između ostalog, najavljeno je da će se Vjosa Osmani kandidovati na izborima upravo na listi svoje bivše stranke, LDK.
Na izborima u decembru 2025. godine, Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo je 51% glasova. Demokratska partija Kosova (PDK) osvojila je 20%, zatim LDK sa 13% i AAK Ramuša Haradinaja sa 5,5%. Srpska lista, koju podržava Beograd, ponovo je osvojila devet od deset mesta namenjenih srpskoj zajednici.
Donika Emini, istraživačica sa Univerziteta u Gracu, naglašava za EWB da „postoje različita tumačenja o tome ko ima koristi od vanrednih izbora, kao i različita viđenja gde leže ključne pogrešne procene“.
„U stvarnosti, i vladajuća stranka i opozicija napravile su strateške greške, ali različite vrste“, navodi Emini.
Prema rečima Urana Hadže, novinara portala K2.0, „šanse da Aljbin Kurti izgubi na novim vanrednim izborima veoma su male“.
„Od poslednjih izbora prošlo je svega nekoliko meseci i u tako kratkom periodu teško je očekivati velike promene u raspoloženju birača. Na Kosovu su izborna pomeranja obično postepena, a ne trenutna“, navodi Hadža za EWB.
Aleksandar Šljuka, istraživač iz Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice, kaže za EWB da albanske opozicione stranke na Kosovu mogu najviše profitirati od predstojećih izbora.
„Vanredni izbori bili bi nova prilika za opoziciju da osvoji više glasova nego na prethodnim izborima i da pokuša da promeni odnos snaga na političkoj sceni“, zaključuje Šljuka.
„Samoopredeljenje se takođe kocka“
Kurtijeva stranka osvojila je više od 50% glasova na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra 2025, što joj je omogućilo da vlada bez koalicionog partnera, osim predstavnika stranaka nacionalnih manjina. Međutim, nakon brojnih pokušaja, poslanici Kosova do 28. aprila 2026. nisu uspeli da izaberu novog predsednika Kosova. To je značilo da će Kosovo izaći na treće opšte izbore za nešto više od godinu dana, a Kurti je postao tehnički premijer.
Zvanično, Kurti je odbijanje da podrži kandidaturu Vjose Osmani za novi mandat opravdao tvrdnjom da čak i uz koaliciju njegove stranke mogu da obezbede oko 66 glasova, što je daleko od 80 glasova potrebnih za izbor predsednika u Skupštini.
Komentarišući Kurtijeve nedavne poteze, Donika Emini navodi da je „iz perspektive Samoopredeljenja ovo u mnogo čemu strategija visokog rizika“.
„Osvojiti više od 50% glasova (u decembru 2025) u višestranačkom sistemu već predstavlja veoma snažnu poziciju, i u normalnim okolnostima obezbeđuje komotnu vladajuću većinu u parlamentu. To bi stranci omogućilo da vlada sa relativnom institucionalnom slobodom. Međutim, dodatna ambicija da se obezbedi i kontrola ili presudan uticaj nad predsedničkom funkcijom promenila je političku računicu. Insistiranje na izboru predsednika u okviru iste političke logike, bez šire, pregovorima postignute političke koalicije, negativno je uticalo na proces izgradnje kompromisa sa opozicijom“, naglašava ona.
Po mišljenju Emini, „u pojedinim trenucima delovalo je manje kao potraga za institucionalnim konsenzusom, a više kao pristup zasnovan na pritisku prema opoziciji“.
„To je neizbežno povećalo tenzije i doprinelo institucionalnoj blokadi. Iz te perspektive, moglo bi se reći da i Samoopredeljenje preuzima rizik. S jedne strane, rizikuje da previše potroši svoj politički kapital nakon što je već ostvario snažan izborni mandat. S druge strane, i dalje zadržava značajnu prednost: jedini je akter koji može uverljivo da oblikuje narativ o odgovornosti i optuži opoziciju za institucionalnu blokadu, strategiju koju je uspešno koristio i u prethodnim ciklusima. Ako taj narativ nastavi da odjekuje među biračima, ponovljeni izbori mogli bi vremenom dodatno da oslabe opoziciju“, pojašnjava ona.
Sličnog viđenja je i, koji Aleksandar Šljuka primećuje da je „Aljbin Kurti svojim maksimalističkim pristupom u postizbornom periodu izgleda praktično odustao od onoga što je delovalo kao relativno siguran novi četvorogodišnji mandat Vlade“.
„Nakon duže političke krize, Kurti je uspeo da formira i skupštinu i vladu, oslanjajući se na većinu ostvarenu na izborima održanim u decembru 2025. Međutim, nemogućnost postizanja šireg političkog dogovora o izboru predsednika u parlamentu sada ponovo otvara pitanje vanrednih izbora, što opoziciji daje dodatni politički prostor i novu priliku za mobilizaciju birača“, navodi on.
Uran Hadža primećuje da se „očekuje da Kurti svoju kampanju gradi i oko predsedničke kandidatkinje Feride Rušiti, poznate aktivistkinje za ljudska prava, doktorke po profesiji i direktorke Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture, sa snažnim profilom u oblasti tranzicione pravde i zaštite žrtava“.
„Smatra se da je to deo strategije za obezbeđivanje jače parlamentarne većine koja bi omogućila ne samo upravljanje državom već i izbor predsednika bez blokada. U suprotnom, u odsustvu konsenzusa među strankama, postoji realna opasnost da zemlja ponovo uđe u ciklus institucionalnih blokada i uzastopnih izbora“, upozorava on.
„Ključan element je uloga Vjose Osmani“
Dana 5. maja 2026, lider Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku potvrdio je da će se Vjosa Osmani pridružiti listi te stranke na predstojećim izborima.
Upitan da li će Osmani predvoditi listu LDK, Abdidžiku je rekao da nema problem s tim, dodajući da je vidi kao „pravu“ kandidatkinju za predsednicu Kosova.
Osmani je prvobitno bila članica LDK i kandidatkinja te stranke za premijerku na izborima 2019. godine. Uoči vanrednih izbora 2021, napustila je LDK i osnovala sopstvenu političku organizaciju Guxo!, koja je na izborima nastupila zajedno sa Kurtijevim Samoopredeljenjem. Nakon pobede zajedničke liste, Osmani je izabrana za predsednicu Kosova.
Govoreći o povratku Osmani u njenu „matičnu“ stranku, Aleksandar Šljuka navodi da bi moguće konsolidovanje i saradnja opozicionih stranaka, posebno ponovno ujedinjenje bivše predsednice i LDK nakon njenog razlaza sa Kurtijem i Samoopredeljenjem, koji nisu podržali njenu kandidaturu za novi mandat, „mogli dodatno da konsoliduju deo opozicionog biračkog tela“.
„Pored toga, opozicija verovatno računa i na mogućnost da će Samoopredeljenje ostvariti lošiji rezultat u odnosu na prethodne izbore, imajući u vidu da je sada izvesno da dijaspora, koja je bila jedan od ključnih faktora izbornog rezultata u decembru 2025, neće biti prisutna na Kosovu u istoj meri kao tada“, kaže Šljuka.
On dodaje da, u određenoj meri, i srpske opozicione stranke na Kosovu mogu imati koristi od vanrednih izbora.
„Na prethodnim izborima Srpska lista osvojila je devet od deset mandata predviđenih za srpsku zajednicu, dok je stranka Nenada Rašića osvojila jedan mandat. Međutim, imajući u vidu moguće ujedinjenje dela srpskih opozicionih stranaka na Kosovu, sada postoji mogućnost drugačije raspodele političke podrške unutar srpske zajednice na Kosovu“, pojašnjava Šljuka.
U sličnom tonu, Uran Hadža tvrdi da će „glavna dinamika zavisiti od opozicije“.
„Ključni element je uloga Vjose Osmani, za koju se očekuje da će imati sopstvenu listu kandidata i da će biti uključena u listu LDK. To se takođe vidi kao glavni razlog zbog kojeg LDK nije sarađivao sa Samoopredeljenjem u rešavanju pitanja izbora predsednika, što je zemlju odvelo na nove izbore. LDK veruje da će uz Vjosu Osmani povećati broj glasova. Međutim, unutar stranke postoje uticajne figure koje su protiv takvog pristupa, a bilo je i znakova podela unutar frakcije članova bliskih aktuelnom gradonačelniku prestonice, Perparimu Rami“, pojašnjava on.
Po mišljenju Hadže, „u ovoj situaciji ne očekuje se neko veliko izborno iznenađenje“.
„Stranke će verovatno ostati približno na prethodnim procentima, uz samo male razlike. Najveći gubitnik rizikuju da budu građani, zbog nastavka političke nestabilnosti i čestog ciklusa izbora“, ocenjuje Uran Hadža.
Donika Emini saglasna je da je „Samoopredeljenje i dalje u strukturno povoljnom položaju“, dok je „opozicija slabija, ali potencijalno u fazi postepenog ponovnog jačanja“.
„Pogrešna procena same opozicije bila je nedostatak jedinstvene i kredibilne političke ponude. Delujući pre svega kao blok koji opstruiše, ograničili su svoju sposobnost da se predstave kao alternativna vladajuća snaga. Ipak, nisu bez potencijalnih prednosti u narednom periodu“, ocenjuje ona.
Emini se slaže da je jedna od ključnih promenljivih koja bi mogla da preoblikuje opozicioni pejzaž povratak Vjose Osmani u stranačku politiku.
„Čini se da se njena politička putanja kreće ili ka povratku u LDK ili ka nekoj vrsti predizbornog saveza ili koalicije sa tom strankom. U oba slučaja, njen povratak bi verovatno ponovo uneo energiju u opozicioni prostor“, naglašava Emini.
Ona dodaje da je „Osmani iskusna politička akterka sa značajnim domaćim legitimitetom, snažnim međunarodnim vezama i dokazanom sposobnošću mobilizacije“.
„U fragmentisanom opozicionom okruženju, ona je jedna od retkih figura koja bi realno mogla da izazove Kurtijevu dominaciju i promeni odnos snaga u političkoj utakmici. U tom smislu, iako Samoopredeljenje i dalje ulazi u izbore kao pojedinačno najjača politička snaga, i na mnogo načina i dalje ‘jedina prava igra na terenu’, opozicija možda ulazi u fazu postepene rekonfiguracije, a ne statičnog slabljenja“, kaže Emini.
Zbog toga, dodaje ona, situacija ostaje veoma nepredvidiva.
„Prethodni izborni rezultat Samoopredeljenja pokazao je da ponašanje birača i dalje može da proizvede neočekivane ishode, uključujući snažnu podršku dijaspore. Istovremeno, ostaje neizvesno da li taj nivo mobilizacije može biti ponovljen“, zaključuje Emini.
