Tekst je prvobitno objavljen na engleskom jeziku na portalu European Western Balkans.
Prošle nedelje, srpski mediji su izvestili da je Vlada Srbije naložila svim državnim institucijama da, prilikom izrade zakona i podzakonskih akata, obrate posebnu pažnju na njihovu usklađenost sa pravnim tekovinama EU i na to da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom. To ne bi bilo neobično da Srbija već više od 12 godina ne pregovara o punopravnom članstvu u EU, tokom kojih se takvo usklađivanje podrazumeva kao rutinska aktivnost za zemlje kandidate.
Na poslednjoj sednici Narodne skupštine usvojeno je svih 40 tačaka dnevnog reda drugog redovnog prolećnog zasedanja. Pored brojnih zakona, poslanici su odobrili i nekoliko međudržavnih sporazuma, odluka i strategija.
Među njima je bio i paket zakona predstavljen kao „evropski“, uključujući ratifikaciju Konvencije o Birou Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva, ratifikaciju sporazuma između EU i Srbije o pridruživanju zemlje programu „EU4Health“, kao i Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava.
Ovo su samo neke od „aktivnosti“ koje Vlada Srbije sprovodi na svom putu ka Evropskoj uniji, dok najviši državni zvaničnici svakodnevno ponavljaju da proces pristupanja ostaje jedan od ključnih prioriteta zemlje.
S tim ciljem, krajem januara je, na inicijativu predsednika, formiran novi Operativni tim, sa zadatkom da ubrza usklađivanje Srbije sa zakonodavstvom EU u različitim, pretežno tehničkim oblastima.
Istovremeno, komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za isplatu sredstava iz Plana rasta EU, nakon nedavnog usvajanja pravosudnih zakona koje je Komisija oštro kritikovala kao korak unazad.
Iako vlasti predstavljaju evropske integracije kao prioritet, antievropska retorika nastavlja da se širi, uz sve oštrije kritike upućene poslanicima Evropskog parlamenta koji ukazuju na probleme u oblasti vladavine prava u Srbiji.
Na pitanje kako Brisel gleda na pokušaje vlasti da ubrzaju reforme i da li predsednik Aleksandar Vučić uživa poverenje u EU, Ilirijana Đoni, istraživačka analitičarka u organizaciji Carnegie Europe, izjavila je za European Western Balkans da je teško govoriti o bilo kakvoj promeni u percepciji Brisela u korist Beograda.
„Kada se govori o Srbiji, dok primarni fokus ostaje na Crnoj Gori i Albaniji kao predvodnicima, naglasak je na pravosudnim reformama, koje su poslednjih meseci pokazale da Srbija nije na kredibilnom reformskom putu ka Evropskoj uniji. Podrška ograničenijim modelima integracije, kao što je pristup samo Jedinstvenom tržištu ili Šengenskom prostoru, dodatno pojačava utisak da ne postoji jasna strateška opredeljenost Srbije za punu integraciju zasnovanu na evropskim vrednostima: vladavini prava, demokratiji i zaštiti ljudskih prava“, rekla je Đoni.
Prema njenim rečima, problem nije samo tempo reformi, već i šire pitanje političke orijentacije i dubine usklađenosti sa evropskim standardima.
„Kao rezultat toga, rasprave u Briselu sve se više vrte oko kredibiliteta evropskog puta Srbije, a ne oko pojedinačnih najava reformi. Iako se obećanja o ubrzanju reformi beleže, poverenje se u ovoj fazi ne gradi retorikom, već konkretnim institucionalnim promenama i političkim signalima koji pokazuju stvarnu spremnost za usklađivanje sa EU“, dodala je Đoni.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalne konvencije o EU (NKEU), izjavila je prošle nedelje na predstavljanju publikacije „Stanje demokratije u Srbiji 2025“, u organizaciji Centra savremene politike, da srpske vlasti rade sve osim onoga što Brisel traži.
„Kada je trebalo da se kao država fokusiramo na tehničko usklađivanje, to nismo uradili. Umesto toga, vlasti u Srbiji su nudile transakcione aranžmane koje niko nije tražio. Sada, kada to više nije dovoljno, Vlada se okrenula tehničkim reformama koje su, da su sprovedene pre sedam ili osam godina, mogle da odvedu proces pristupanja u potpuno drugačijem pravcu“, rekla je Selaković.
Prema njenim rečima, nijedan od nedavnih poteza Vlade ne daje opipljive rezultate, dodajući da takvi potezi obično dominiraju medijskim izveštavanjem u Srbiji i razgovorima među pojedinim diplomatama u Beogradu samo jedan dan.
Zaoštravanje retorike Brisela
Đoni napominje da je retorika iz Brisela poslednjih meseci postala direktnija, dodajući da je komesarka Marta Kos jasno signalizirala da će biti manje tolerancije prema nazadovanju u oblasti demokratije i vladavine prava, uključujući usklađivanje Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Takođe smo čuli da su neke države članice otvoreno pokrenule mogućnost obustave sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan u slučaju Srbije. Istovremeno, i dalje ne postoji potpuni konsenzus unutar EU: zemlje poput Francuske, Italije, Mađarske i Slovačke često su pokazivale veću spremnost da podrže Srbiju“, rekla je Đoni.
Ona je dodala da politički trendovi u nekim od ovih zemalja otvaraju pitanja da li oni posredno odražavaju tip političke putanje u Srbiji koji nailazi na razumevanje u delovima Unije.
„Istovremeno, treba napomenuti da u poslednjih godinu i po dana EU nije imala potpuno jasnu strategiju za odgovor na politička dešavanja u Srbiji. Institucionalno, pandan Evropskoj komisiji jeste vlada u Beogradu i EU mora da održava konstruktivan dijalog sa vlastima, čak i dok problemi postaju sve očigledniji, kao što je bio slučaj tokom prošlogodišnjih studentskih protesta. Zato je, na primer, mnogima delovalo pomalo kontradiktorno to što su visoki zvaničnici Vlade Srbije učestvovali na Forumu o proširenju Evropske komisije u Briselu samo nekoliko nedelja nakon jedne od najkritičnijih ocena demokratskog nazadovanja u zemlji“, objasnila je Gjoni.
Ona ocenjuje da Brisel takođe pažljivo prati unutrašnju političku dinamiku i ostaje neizvestan u pogledu toga da li bi tekući protesti mogli dovesti do promene vlasti, što dodatno objašnjava zašto EU nastoji da održi otvorene kanale komunikacije sa trenutnim vlastima.
Dok Evropska unija poziva na jasne reforme u ključnim oblastima koje se odnose na vladavinu prava, predsednik Srbije je, zajedno sa premijerom Albanije Edijem Ramom, nedavno sugerisao da bi Srbija bila zainteresovana za model članstva u EU bez prava veta.
Upitana kako se takvi predlozi posmatraju u Briselu, Ilirijana Đoni ocenjuje da su rasprave o alternativnim modelima članstva izgubile zamah, jer države članice EU pokazuju ograničenu spremnost za ubrzano proširenje, čak i u slučaju Ukrajine.
„U tom kontekstu, predlozi poput onog koji su izneli Aleksandar Vučić i Edi Rama nisu naišli na naročito dobar prijem. Signaliziranje interesa za drugačiji model članstva jeste politička prerogativa svake vlade, ali se u Briselu takvi predlozi često doživljavaju kao pokušaji traženja prečica umesto sprovođenja reformi neophodnih za punopravno članstvo. Njihov predlog nije se odnosio samo na model bez prava veta, već i na onaj koji bi, barem u određenom periodu, ostao na nivou pristupa jedinstvenom tržištu i šengenskom prostoru. Istovremeno, važno je naglasiti da Evropska unija niti može niti treba da deluje kao arbitar unutrašnjih političkih procesa u zemljama kandidatima“, rekla je Đoni.
Prema njenim rečima, promene moraju doći iz samih društava, zbog čega je uloga civilnog društva, akademske zajednice i studentskih pokreta posebno važna, iako oni često deluju u složenom okruženju obeleženom značajnim pritiscima.
„Podjednako je važno da ovi pokreti očuvaju svoj demokratski i inkluzivni karakter, jer svako skretanje ka radikalizaciji ili nacionalističkoj retorici može dugoročno oslabiti upravo one društvene snage koje se zalažu za evropski put. U tom kontekstu, u Srbiji i dalje postoji prostor za napredak“, zaključila je Đoni.
