Ljubitelji filmske umetnosti verovatno su ispratili aktuelni „rat“ koji se vodi između fanova serija Breaking Bad i Knight of the Seven Kingdoms (spin off serije Game of Thrones), gde su jedni drugima značajno oborili ocene publike na relevantnim sajtovima kako bi sprečili da epizoda ona druge serije bude najbolje ocenjena epizoda svih vremena. Posledica ovog rata je, očekivano, bila da su pomenute epizode obe serije izgubile ocene i da titulu „najbolje ocenjene epizode ikada“ sada nosi neko treći.
Ova trivijalna i za stvaran život naizgled potpuno nebitna epizoda ima, međutim, sasvim relevantne pouke. Kada se borba za svoju „stranu“ vodi tako što se vodi negativna kampanja protiv one druge, postoji sasvim realna šansa da obe strane u sukobu izgube i da kumulativni efekat bude negativan za sve.
Zašto je ovo danas relevantno za situaciju u Srbiji?
Danas se u domaćoj javnosti, naročito na društvenim mrežama, vodi jedan takav rat „fanova“ opozicije i studenata. Ne bi bilo preterano reći da su društvene mreže u Srbiji, a naročito mreža X, postale prava pravcata trovačnica, gde se kontinuirano sipaju tone otrova i po studentima i po opoziciji i to sve kako bi se pokazalo kako su jedni vodeća sila u borbi protiv režima, a oni drugi saradnici režima i/ili nastavljači režimske politike.
Ovaj rat na društvenim mrežama, koji možemo pežorativno, koristeći terminologiju koju često koriste jedni protiv drugih, nazvati i ratom opozicionih botova i studentskih svedoka, ima potencijal da sam po sebi uništi sve što je zajednički postignuto od početka studentskih i građanskih protesta.
Odmah da bude rečeno, nije problem postojanje razlike u stavovima. Nije problem to što jedni, na primer, zagovaraju bezuslovnu podršku studentskoj listi, drugi pozivaju na zajedničku listu svih, a treći zagovaraju glasanje za proevropsku opoziciju. Nije problem ni u kritici studenata, odnosno spornih odluka njihovih tela i raznih uticaja kojima su izloženi, kao što nije problem ni u kritici opozicije da je pravila greške i da možda sada treba da se žrtvuje zbog opšteg dobra.
Nije, dakle, problem u ovim stavovima. Nije jednoumlje ono što nam je potrebno. Naprotiv, o svim temama treba otvoreno razgovarati, jer se samo na taj način može napraviti pobednička strategija i izgraditi robustan anti-vladin front otporan na potkopavanja, dezinformacije i nesuglasice, jer će njih sasvim izvesno biti.
Međutim, problematična je patološka potreba u našem društvu da se prave oštre podele tamo gde ih nema i gde se neko uzdiže tako što se spušta neko drugi. Problematična je potreba da se ljudi vređaju i protiv njih iznose ozbiljne optužbe čim postoji i najmanja razlika u stavovima. Problematična je zlonamernost učesnika u ovoj onlajn trovačnici i problematična je kultura optuživanja, paranoje i odbacivanja koja pozitivnom povratnom spregom dovodi do još više sukoba, uvreda, i što je najvažnije, nepoverenja. Pobednik u ovoj borbi može biti samo jedan. Aleksandar Vučić.
Sasvim sigurno možemo reći da u ovom sukobu učestvuju kako stvarni građani, tako i raznorazni „botovi“ čiji je cilj isključivo stvaranje sukoba. Teško je reći ko od njih deluje u korist jedne od strana, a ko je tu da u korist režima doliva ulje na vatru (smatram da ovih režimskih spavača ima mnogo više nego što mislimo!). Takođe je u sveopštoj kakofoniji teško razdvojiti kritike utemeljene na racionalnim argumentima od neutemeljene pljuvačine koja samo provocira dalje svađe.
Neko ovde može reći kako su ti onlajn sukobi sasvim nebitni, jer predstavljaju borbu studentske liste i opozicije za isto biračko telo, a da će saradnja ovih lista svakako uslediti nakon izbora. Ipak, dozvolite da se sa ovim stavom oštro ne složim. Naime, ne radi se samo o tome da će glasove građana odneti neko treći, potencijalna šteta je mnogo veća od toga.
Svaki minut proveden u prepucavanju podržavaoca studenata i opozicije, svaka oštra reč i olako nalepljena besmislena etiketa – poput etiketa izdajnika, nacoša ili režimske opozicije – razmenjena između njih, kao i svaka nova identitetska tema koja se u tom sukobu pokrene direktno utiče na otklanjanje referendumske atmosfere – za i protiv vlasti – koja je preduslov bilo kakve pobedničke strategije u borbi protiv režima u ovom već podeljenom i posvađanom društvu.
Još ćemo dugo svi mi raspravljati o najboljem načinu za pobedu protiv režima i o tome ko i kako može ili treba da joj doprinese. Moguće da ćemo se oko toga prepirati i godinama nakon što ta pobeda bude izvojevana. Ali, hajde da u međuvremenu odbijemo da poslužimo kao korisni idioti režimu i uzdržimo se od reči i akcija koje ne pomažu nikome osim njemu.
U suprotnom ćemo možda morati da gledamo mnogo više sezona loše serije nego što bismo želeli.
