Vlada Srbije donela je ove nedelje Odluku o osnivanju Operativnog tima za proces pristupanja Srbije EU. To je treća reorganizacija pregovaračkih struktura u poslednjih nešto više od četiri godine. Nijedna prethodna nije donela ubrzanje evropskog puta zemlje, jer već više od četiri godine nema otvaranja novog klastera za Srbiju, a sagovornici Savremene politike saglasni su da ni ova poslednja reorganizacija ne može biti uspešna jer se time ne rešavaju hronični problemi u procesu pristupanja.
Da bi moglo doći do izmena pregovoračke strukture Srbije nagovestio je predsednik Vlade Đuro Macut u intervjuu za Tanjug početkom ove godine. Premijer je tada govorio o osnivanju više operativnih timova, a iz Vlade Srbije nikada nisu odgovorili na upit Savremene politike upućen 13. januara šta bi bio zadatak tih timova i zašto se oni formiraju pored postojećih pregovaračkih struktura.
Na javnoj sednici vlade održanoj prošle nedelje osnivanje specijalnog tima zatražio je predsednik Srbije. Nezadovoljan radom mnogih ministara, na istoj sednici predložio je i kako bi taj tim trebalo da izgleda kao i ko bi njima trebalo da rukovodi. Baš onako kako je to predsednik zatražio, dan kasnije Vlada Srbije usvojila je predsednikov predlog i donela Odluku o osnivanju novog tela.
Kako se navodi u Odluci Vlade Srbije, bivše Koordinaciono telo za proces pristupanja i Savet Koordinacionog tela, osnovani za vreme dok je procesom evropskih integracija rukovodila bivša ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, zamenjuju se rečima „Operativni tim za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji“.
„Osniva se Operativni tim za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao telo koje okuplja predstavnike najvišeg državnog nivoa i ima zadatak da obezbedi strateške smernice, političku koordinaciju i blagovremeno rešavanje pitanja od posebnog značaja za napredak u pristupnim pregovorima. Operativni tim predstavlja vezu između odlučivanja na najvišem nivou i operativnog vođenja pregovora i doprinosi usklađenom delovanju svih relevantnih institucija“, navodi se u Odluci Vlade Srbije.
Sagovornici Savremene politike saglasni su u oceni da je svrha osnivanja ovakvog tima stvaranje privida evropskim institucijama da režim želi aktivnije da se bavi evropskim integracijama.
„Svrha osnivanja „novog“ tela je još jedan pokušaj vladajućeg režima da promoviše navodnu zainteresovanost za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji je faktički zaustavljen upravo zbog (ne)delovanja istog tog režima. Način na koji je inicirano osnivanje ovog tima, kao i njegovi članovi, ukazuje da je namera bila da se formira telo koje bi trebalo da rešava urgentna pitanja i rešava prepreke u procesu pristupanja EU. Međutim, problemi u vezi sa nastavkom procesa pristupanja Srbije EU koji se tiču odnosa prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, zarobljenih institucija koje ne mogu više da garantuju poštovanje demokratskih principa i vladavinu prava građanima Srbije, kao i rešavanje pitanja normalizacije odnosa sa Kosovom, nemaju nikakve veze sa načinom koordinacije procesa pristupanja EU“, ocenjuje Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP).
Jelena Pejić Nikić koordinatorka Koalicije preEUgovor, navodi da formiranje novog tima ne može da popravi stanje u zapuštenim pregovorima Srbije sa EU.
„Problem nikad nije ni bio tehničke prirode, već stvar političke odluke na najvišem nivou. Ono što koči Srbiju je nazadovanje u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava koje se više ne može sakriti, ali i inertnost kada je reč o hroničnim problematičnim oblastima – usklađivanje spoljne i bezbednosne politike i normalizacija odnosa sa Prištinom“, smatra Pejić Nikić.
Apsurdnom strukturom do novog klastera
Na čelu operativnog tima, baš kako je to i predsednik zamolio, nalazi se Danijel Apostolović, šef Misije Srbije pri Evropskoj uniji. Po svojim nadležnostima, šef misije trebalo bi da bude glavni kanal komunikacije između Srbije i institucija EU i država članica, da prati i analizira rad institucija i radnih tela EU, redovno informiše Ministarstvo spoljnih poslova o toku evropskih integracija, sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ukupnom nastupu Srbije prema EU, kao i o relevantnim aspektima unutrašnje i spoljne politike Unije.
Za Jelenu Pejić Nikić struktura prema kojoj je na čelu Operativnog tima ambasador nije logična.
„Nelogično je i da ambasador bude na čelu dominantno ministarskog tela, ali u Srbiji je uobičajeno da strukture i hijerarhija, pa ni podela vlasti i nadležnosti, nemaju nikakavog smisla jer za sve se pita jedan čovek, a to je opet – srž problema“, navodi Pejić Nikić.
Prema rečima Srđana Majstorovića, to što je šef misije pri EU rukovodilac Operativnog tima govori da je to očigledno čovek od predsednikovog poverenja, što kako kaže, nije sporno.
Međutim, Majstorović ukazuje da, ukoliko je ideja da ovo telo zaista bude „operativni“, nije realno očekivati da šef misije ima pun pregled situacije u zemlji imajući u vidu njegovu primarnu funkciju u Briselu, tako da će njegovo rukovođenje biti prilično ograničenog karaktera
„Izostanak ministra spoljnih poslova, ministra za zaštitu životne sredine, ministra za energetiku, pokazuje nerazumevanje ključnih oblasti za proces pristupanja EU u kojima će biti potrebe da se donose teške političke odluke. S druge strane, neimenovanjem ministra spoljnih poslova je izbegnuta bizarna situacija da ministar spoljnih poslova bude član tima kojim rukovodi njegov ambasador. Krajnje je čudno da je ministar evropskih integracija i glavni pregovarač, dakle neko ko bi trebalo da rukovodi procesom pristupanja EU u ime Vlade, član tima kojim rukovodi šef misije iz Brisela“, objašnjava Srđan Majstorović.
Ambasador koji „postrojava“ ministre nije jedini apsurd u strukturi novoosnovanog tima. U njemu se neće nalaziti predsednik Vlade ni ministar spoljnih poslova, ali će u Operativnom timu Vlade predsednica Narodne skupštine, što prema rečima Srđana Majstorovića govori o brisanju granica između zakonodavne i izvršne vlasti.
Majstorović smatra da struktura tima ukazuje na nedovoljno poznavanje procesa pristupanja EU i fokus na uži krug predsedniku lojalnih saradnika, dodajući da ovakva kadrovska rešenja od institucije koja nije nadležna za vođenje Vladine politike odslikava autoritarnu prirodu režima koji nije sposoban da ubrza pristupanje Srbije, jer očigledno ne poštuje svoje propise i institucije.
„Svojevrstan apsurd ove strukture je izbacivanje predsednika Vlade iz procesa koordinacije koji je imao rukovodeću ulogu u svim prethodnim modelima koordinacije rukovodeći Koordinacionim telom. Nekadašnje Koordinaciono telo je osnovano kao mini EU kabinet Vlade kojim je predsedavao premijer. Neverovatno je da predsednik Vlade, bez obzira na ličnost koja trenutno obavlja tu funkciju, nije više član tela za koordinaciju evropskih pitanja“, kaže Srđan Majstorović.
Prema njegovim rečima, sve navedeno ukazuje da je ova struktura produkt nesistemskog i ishitrenog pokušaja reorganizacije koordinacije pristupanja EU sa mnoštvom otvorenih pitanja o ulogama pojedinih aktera i dupliranjem njihovih funkcija.
(Ne)efikasnost pregovoračkih struktura nikada nije bila problem
Na pitanje da li je neefikasnost pregovoračkih struktura razlog za nedostatak napretka, Srđan Majstorović navodi da je nedostatak napretka isključivo posledica nedostataka interesa ili političke volje režima da se iskreno i nedvosmisleno posveti ključnim pitanjima u procesu pristupanja EU.
„Kada ne postoji interes, ne pomaže ni najbolji model koordinacije i timovi sa najvećim stručnjacima za evropska pitanja. Nažalost, u Srbiji su odavno zarobljene ili uništene institucije koje bi eventualno mogle da doprinesu ubrzanju procesa demokratizacije i posredno pristupanju EU“, smatra Majstorović.
Prema njegovim rečima, način na koji je doneta odluka o osnivanju koordinacionog sistema pristupanja EU dokazuje da su granice između tri grane vlasti u ovom trenutku apsolutno nevidljive.
„To nije karakteristika demokratskih političkih sistema, i zato se može reći da je ovaj režim doveo državu u situaciju da više ne ispunjava osnovne kriterijume za članstvo u EU“, kaže predsednik Upravnog odbora CEP-a.
Jelena Pejić Nikić smatra da svoju želju da napreduje u procesu pristupanja Srbija ne samo da nije pokazala delima, već čak dosledno ni rečima – jer predstavnici vlasti šalju različite poruke o tome, zavisno od publike i od jednog dana do drugog.
„Sada, kada pogubne posledice loše politike postaju sve očiglednije i opipljivije, naročito u poređenju sa pojedinim susedima, vlast u Srbiji se trgla da kontroliše štetu, ali sasvim neubedljivo jer opet radi isto – odbija da dovede u red hronične nedostatke, da sprovede ponavljane preporuke Evropske komisije, čak i prioritete definisane u Reformskoj agendi“, smatra naša sagovornica.
Prema njenim rečima, vlasti Srbije šalju toliko loših poruka ka EU, pa i onaj namerni izostanak sa decembarskog samita, da je ova odluka kao flaster koji ne pokriva ranu, a uz to se i ne lepi.
Ona podseća da u isto vreme vlast odbija da dovede u red hronične nedostatke i sprovede ponavljane preporuke Evropske komisije, čak i prioritete definisane u Reformskoj agendi.
„Tvrdoglavo se drži kontrole nad REM-om, zbog čega uporno nalazi nove i kreativne načine da zloupotrebi postupak izbora Saveta ovog tela. Pregovara o unapređenju izbornih uslova na papiru, a u praksi radi i dalje radi sve što ne bi smela, samo još više i još gore. Predloženim izmenama pravosudnih zakona unazađuje i ono malo napretka prepoznatog u ustavnoj reformi pre nekoliko godina. Da ne govorimo o stanju sloboda govora, okupljanja i udruživanja, da ne govorimo o reformi policije koja je bačena u vodu novim imenovanjima, tek o borbi protiv organizovanog kriminala u kojoj vlast intenzivno napada i sabotira nadležno tužilaštvo čim se ono donekle aktiviralo“, zaključuje Jelena Pejić Nikić.
