Administracija Donalda Trampa odlučila je da borbu protiv korupcije iskoristi kao instrument jačanja svog uticaja i za disciplinovanje političara nespremnih da se odreknu svojih veza sa Rusijom i Kinom.
Korupcija na globalnom nivou remeti finansijska tržišta i doprinosi ekonomskim gubicima i nejednakosti. Potkopava efikasne i odgovorne vlasti i u javnosti delegitimizuje institucije, a Sjedinjene Države su tokom poslednje tri decenije značajno doprinosile kolektivnom naporu da se korupcija obuzda.
Odlučna da preokrene negativan trend uspostavljen tokom prvog Trampovog mandata, administracija Džoa Bajdena je juna 2021. borbu protiv korupcije na domaćem i globalnom planu prepoznala kao jedan od ključnih interesa američke bezbednosti.
U Stejt departmentu je decembra iste godine osnovan Ured za koordinaciju globalne antikorupcionaške borbe. Doneta su nova pravila oko suzbijanja pranja novca. Tokom 2023. administracija je raznim agencijama, uključujući USAID, dodelila 339 miliona dolara za pomoć ovoj borbi.
Tramp je povratkom u Belu kuću taj progres usporio. Pod nedokazanom optužbom korupcije zatvorene su mnoge agencije i ukinuti programi i politike koje su se borile protiv korupcije. Svi ti potezi imaju negativne efekte širom sveta.
Srpska vlada je ove odluke protumačila kao zeleno svetlo da udari na domaće nevladine organizacije koje je finansirao USAID. Ne slučajno, Trampova skripta koriste se usred masovnih protesta protiv vlasti optužene za stvaranje piramidalnog sistema korupcije, podmićivanja birača, ograničavanja slobode medija, nasilja protiv političkih protivnika i za veze sa organizovanim kriminalom.
Šta onda znače antikorupcionaške odredbe novog američkog Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u kome se poimenično pominje samo Srbija? Zakon je izglasan u okviru Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, Trampove strategije nacionalne bezbednosti, i obavezujući je za Stejt department i Pentagon, što znači da predstavlja čvrst i obavezujući okvir američke politike prema regionu, pa i Srbiji.
Jasno je da Tramp uključuje Zapadni Balkan u Zapadnu hemisferu i da na sve načine želi da blokira i minimizira uticaje Rusije i Kine, više što se tiče energetike, trgovine i investicija, a manje u pogledu demokratije. On je pokazao da je skloniji dilovima sa despotima sa istoka ili autokratama unutar Evropske unije nego sa tradicionalnim partnerima sa Zapada sa kojima su njegovi prethodnici osam decenija gradili slobodan svet.
Trampa interesuju biznis i profit, a ne demokratija. Takvu politiku vodi i u SAD i po svetu, pa deluje pomalo iznenađujuće zabrinutost za stanje sloboda u Srbiji propraćeno upozorenjem da izbori 2023. i događaji koji su usledili izazivaju „duboku zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji“.
Zakon se poziva na izveštaj OEBS-a u kome se navodi da zvanični Beograd mirne proteste, opozicione partije i civilno društvo optužuju za pokušaj „destabilizacije vlasti“, što preti bezbednosti važnih segmenata srpskog društva.
Zemlje Zapadnog Balkana opisuju se kao „ključ mira, stabilnosti i prosperiteta evropskog kontinenta“, ali imajući u vidu agresivan i nipodaštavajući odnos Trampa prema Evropi, pre će biti da američka zabrinutost počiva na nekim sasvim konkretnim interesima.
Da bi se ti interesi ostvarili, Vašington procenjuje da Zapadni Balkan treba pročistiti od korupcije koja predstavlja „jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona“.
Značajna odrednica američkog zakona su – sankcije. Predviđaju se kaznene mere protiv pojedinaca, ali i politika koje prete „miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu svakog područja ili države na Zapadnom Balkanu“.
Kandidati su svi koji „potkopavaju demokratske procese ili institucije, ili su umešani u ozbiljna kršenja ljudskih prava“.
Sankcijama se preti svima koji su umešani ili su pokušali da budu umešani u korupciju, uključujući aktuelne ili bivše zvaničnike. Posebno se izdvaja „politička korupcija“ u pravosuđu, nezavisnim telima za nadgledanje izbora i procedurama javnih nabavki. Državni sekretar obavezan je da kroz postojeće i buduće programe pokrene antikorupcionašku inicijativu.
Tramp je zakone potpisao 18. decembra i od tada je taksimetar počeo da otkucava, jer će sankcije stupiti na snagu ne kasnije od 90 dana od dana potpisa.
Srbija je jula 2024, kako bi se ispunili zahtevi Evropske komisije, konačno dobila antikorupcionašku strategiju za period 2024-28. Kako se strategija više bavi malom korupcijom zaobilazeći političku korupciju, rezultata teško da ima u hronično oboleloj zemlji u kojoj se procenjuje da mito odnese najmanje milijardu evra godišnje.
Američki pritisak oko korupcije zvuči kao dobra vest, ali ostaje dilema da li se sankcije koriste kao instrument političkog disciplinovanja Zapadnog Balkana?
Vašington šalje pomešane signale oko obima i trajnosti svog budućeg angažmana u regionu. Strategija nacionalne bezbednosti jasno poručuje da će se Tramp u Evropi oslanjati na „progresivne partije“ – što je eufemizam za desničare, populiste, nacionaliste i suvereniste. Po toj kalkulaciji, Aleksandar Vučić imao je šansu da postane Trampov darling poput Viktora Orbana. A nije, zahvaljujući sopstvenim gafovima koje mu Tramp ne prašta.
Da li to znači da se najavljenim personalnim sankcijama steže omča oko srpskog režima i predsednika koji se opire odmicanju od Moskve i Pekinga? Da li je umesto naprednjačke poželjnija vlast koja bi bezuslovno slušala šta ima da kaže Vašington? Tramp ne namerava da bude ni izbliza strpljiv prema Vučiću kao političari EU.
Jedno je sigurno: Amerikanci mnogo znaju o mutnim poslovima srpske vlasti i od njih isključivo zavisi ko će se na listi sankcionisanih pridružiti Aleksandru Vulinu, koga je američko Ministarstvo finansija 2023. stavilo na crnu listu pod optužbom umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, ilegalne narko operacije, zloupotrebu javnih fondova i olakšavanja malignih aktivnosti Rusije u Srbiji i regionu.
Koliko je onih koji omogućavaju korupciju u srpskim institucijama i nalaze se prvim ešalonima vlasti? Kandidata je više nego dovoljno, a od Amerikanaca zavisi koliko su daleko spremni da idu. Da li će to biti žuti ili crveni karton?
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
