BEOGRAD – Prema izveštajima medija, Evropska komisija je nakon sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati deo prve tranše iz Plana rasta za Zapadni Balkan, u iznosu od 57 miliona evra, budući da je od sedam koraka predviđenih Reformskom agendom za drugu polovinu 2024, Srbija sprovela tri.
Kako je javio RTS, to znači da je Srbija ovoga puta dobila polovinu od ukupno predviđenog iznosa prve tranše, čija vrednost iznosi 112 miliona evra. Očekuje se da odluka bude i zvanična ovih dana.
Podsetimo, Srbija je Reformskom agendom usvojenom u oktobru 2024. godine predvidela ukupno 98 reformi vezanih za usklađivanje sa standardima EU koje planira da sprovede do kraja 2027. godine. Reforme su podeljene u sedam polugodišnjih rokova, od kraja 2024. do kraja 2027. godine.
Za sprovođenje svake od 98 reformi vezana je određena suma novca, a maksimalan iznos koji Srbija može da dobije jeste 1,58 milijardi evra.
Za prvi rok, do kraja 2024, Srbija je predvidela sedam reformi ukupne vrednosti 112 miliona evra. Zahtev za isplatu ovih sredstava uputila je Evropskoj komisiji prošle godine.
Kako prenose mediji, Evropska komisija ocenila je da je Srbija sprovela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i da se Beograd uskladio sa viznom politikom EU, uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.
Ističe se da je EK ocenila da Srbija u predviđenom roku nije sprovela korake vezane za izmenu medijskih zakona, reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izbor novog Saveta REM-a i druge.
RTS napominje da su neke od ovih mera usvojene su naknadno i biće uključene u narednu evaluaciju.
Srbija je u junu 2025. dobila takozvano “pretfinansiranje“ iz Plana rasta od oko 111 miliona evra, što je 7 odsto ukupnih sredstava predviđenih za ovu državu. Ova suma nije bila uslovljena reformama.
Kopman: Srbija sprovela malo reformi iz oblasti vladavine prava
Gert Jan Kopman, generalni direktor Direktora za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije, poručio je danas da su tokom 2025. Albanija i Crna Gora ostvarile najbolje rezultate kada je reč o ispunjavanju kriterijuma potrebnih za dobijanje sredstava iz Plana rasta, da su Srbija i Severna Makedonija “selektivnije sprovodile reforme”, dok Kosovu i BiH, zbog unutrašnjih problema, nije još nije uplaćeno ni pretfinansiranje.
“Postoje razlike između šest država Zapadnog Balkana kada je reč o Planu rasta. U prvoj kategoriji se nalaze Albanija i Crna Gora, koje suštinski rade na sprovođenju svih reformi, u drugoj su Srbija i Severna Makedonija koje su bile selektivnije, što je dovelo do manjih rezultata kada je reč o reformama, ali u poslednje vreme postoje nagoveštaji da bi se taj tempo implementacije mogao ubrzati”, kazao je Kopman u diskusiji sa članovima Odbora za spoljne poslove i budžetska pitanja Evropskog parlamenta.
Odgovarajući na pitanja poslanika u Evropskom parlamentu o brojnim izazovima koji se odnose na vladavinu prava i stanje demokratije u Srbiji, on je ocenio da su kriterijumi za dobijanje sredstava iz Plana rasta “vrlo jasni”, te da je “ova država sprovela malo koraka iz Reformske agende koji se odnose na vladavinu prava”, kao i da je ono što je ispunjeno uglavnom odnosi na socio-ekonomski segment.
“I u Izveštaju Evropske komisije, koji je veoma realističan, navedeni su izazovi u vezi sa vladavinom prava… Srbija je sprovela reforme koje se odnose na medijske zakone, i u toku su promene izbornog zakonodavstva, što predstavlja korake u dobrom pravcu… Vrlo je lako proveriti šta je urađeno, kriterijumi su precizni… Ako izuzmemo usklađivanje sa viznom politikom EU, Srbija je sprovela malo reformi iz vladavine prava”, ocenio je Kopman.
On je podsetio i na obavezu Srbije da se usklađuje sa zajedničkom i bezbednosnom politikom Unije, ističući da je ta stopa prešla 50 odsto, što je i dalje znatno niže u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana.
Poslanik grupe “Obnovimo Evropu” u EP Helmut Brandšteter rekao je da je “prilično zbunjen” Kopmanovim ocenama da “postoje naznake” da će biti ubrzan tempo reformi u Srbiji. U tom kontekstu, on je naveo da Aleksandar Vučić naziva poslanike iz Brisela “mrziteljima Srbije”, da su studenti svedočili o represiji nad građanima i učesnicima protesta, kao i na pokušaje vlasti da potpuno kontroliše medijsku scenu.
U sličnom tonu, poslanik Socijalista i demokrata i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula ocenio je tokom diskusije sa Kopmanom da je u Srbiji na delu “demokratska stagnacija i represija”.
Prema Kopmanovim rečima, prošla godina bila je veoma značajna za sprovođenje u delo Plana rasta i do sada je partnerima sa Zapadnog Balkana isplaćeno oko 453 miliona evra.
“Podsećam na osnovni princip: isplata zavisi isključivo od sprovođenja koraka iz reformskih agendi, uključujući reforme iz domena vladavine prava”, naveo je on.
On je istakao i da je u toku implementacija oko 85 odsto mera iz reformskih agendi Zapadnobalkanske šestorke, za koje je bilo planirano da budu sprovodene do decembra 2025, dok je oko 38 odsto mera potpuno ispunjeno “što je, budimo pravični, dobar rezultat”.
