Oporo je i uznemiravajuće saznanje da borac za demoktratiju nije u stanju da toleriše drukčije političko mišljenje. Imamo jednog koji ne trpi bilo kakvu kritiku, sada eto i drugog.
U tekstu za portal Savremene politike branim stav da samo zajednički nastup pod kapom studenata obećava rušenje naprednjačkog režima. Gospodin Đilas smatra, međutim, da su izbori prilika da potvrdi svoj liderski autoritet i ide odvojeno.
Legitimno je pravo da ne deli moje mišljenje, ali ako se mišljenje uvredljivo naziva „lažima“, onda je to loša preporuka nekome ko bi sutra da upravlja Srbijom. Laž je nešto drugo, na primer kada se tvrdi da sam podržavao „bele listiće“. Toliko o politici.
Veći deo reagovanja je ničim izazvano reagovanje ad hominem. Prozvan sam kao doskorašnji autor u Politici. Šta je bio sadržaj mojih kolumni manipulativno se prećutkuje. Suviše je g. Đilas umišljen i samouveren kada pomišlja da može da diskredituje 53 godine mog novinarskog rada.
Kad je tako, da i ja postavim nekoliko pitanja nekome ko se legitimiše kao netolerantan političar čvrste ruke i snažne sujete neobuzdanog ega.
Kakva se kalkulacija krila iza odluke g. Đilasa da pristane da bude predsednik Košarkaškog saveza Srbije u vreme SNS-a? Kako to da sa mnom nije spreman da polemiše o političkim temama, a prihvatio je da, kao usamljeni opozicionar, pregovara sa Aleksandom Vučićem? Neka javnosti kaže kome je prodao portal Direktno?
Hvala, gospodine Đilas. Posle ovakvog Vašeg reagovanja birači koje svojatate biće još uvereniji da treba da glasaju za Studentsku listu.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
