BEOGRAD – U sredu, 14. januara, počeće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, na zahtev 109 narodnih poslanika. Kako prenosi Otvoreni parlament, na dnevnom redu je 25 tačaka, između ostalih predlozi pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Uglješa Mrdić, kao i izbor članova Komisije za reviziju biračkog spiska.
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić 22. decembra prošle godine predao je u skupštinsku proceduru predloge pet pravosudnih zakona, ističući da se „deo tužilaštva i sudstva oteo od države“.
U pitanju su izmene i dopune Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu, kao i Zakona o sudijama.
Kritičari su ove predloge opisali kao „politički udar na pravosuđe“.
Iako se u javnosti intenzivno spekulisalo o mogućem zakonskom restruktuiranju tužilaštva kako bi se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) podredilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, za sada ovog rešenja nema u predlozima zakona.
U prošlomesečnom komentaru za naš portal, Evropska komisija izjavila je da će „proceniti bilo kakvu moguću organizacionu promenu u tužilaštvu u svetlu preporuke (EK) da se osnaži mandat TOK-a, kao i u svetlu relevantnih privremenih merila iz domena vladavine prava“.
Kada je reč o Komisiji za reviziju biračkog spiska, njeni članovi imenuju se na osnovu izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je usvojen u novembru 2025. kao deo ispunjavanja Reformske agende u procesu evropskih integracija Srbije.
Revizija biračkog spiska je dugogodišnja preporuka domaćih i međunarodnih izbornih posmatrača. Ova tema postala je naročito sporna nakon izbora u decembru 2023, tokom kojih su opozicija i domaći posmatrači izneli navode o nezakonitim migracijama birača.
Prema tekstu novog zakona, formiraće se „Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska“. Ovo telo izabraće Narodna skupština, a sastojaće se od deset članova: pet će predložiti poslaničke grupe koje čine vladajuću većinu, tri opozicione poslaničke grupe, a dva udruženja koja su bar tri puta posmatrala izbore u Srbiji i objavila tri izveštaja.
Odluke u Komisiji će se donositi većinom od sedam glasova, a potrebno je najmanje dva glasa iz svake grupe (vlast, opozicija i civilno društvo).
Komisija će imati pristup svim evidencijama i bazama podataka relevantnim za jedinstveni birački spisak. Ona će biti ovlašćena, između ostalog, da analizira ove podatke, nalaže otklanjanje nepravilnosti, pokreće postupke protiv odgovornih za kršenje zakona i sprovodi terenske provere zajedno sa MUP-om.
Većina opozicionih poslanika koji su glasali protiv zakonskog predloga u novembru ocenili su da on ne ide dovoljno daleko i da neće obezbediti ispravnu reviziju biračkog spiska.
Sa druge strane, izborni posmatrači Crta i CeSID načelno su se saglasili sa konačnom, 11. verzijom ovog zakona od kad je prošle godine počeo proces njegovog pisanja, obeležen neslaganjima vlasti, opozicije i civilnog društva. Crta je, ipak, takođe izrazila skepsu da će zakon biti primenjeni u dobroj veri.
