BEOGRAD – Šef ukrajinske nacionalne bezbednosti, Rustem Umero, izjavio je danas da bi predsednik te države Volodimir Zelenski mogao da poseti Sjedinjene Američke Države u narednih nekoliko dana, kako bi finalizovao dogovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o okončanju rata sa Rusijom, koji bi potom bio poslat u Kremlj, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Istovremeno, neimenovani američki zvaničnik potvrdio je za Ej-Bi-Si Njuz da je ukrajinska delegacija pristala na mirovni plan Vašingtona, kao i da se u Abu Dabiju od ponedeljka uveče vode „tajni pregovori“ američkog sekretara vojske Dena Driskola za ruskom delegacijom, prenosi FoNet.
Ukrajinci su pristali na mirovni sporazum, navodi taj američki zvaničnik i dodaje da ima „manjih detalja“ koje treba usaglasiti, ali da su oni pristali na plan.
Kasno u ponedeljak i tokom utorka, Driskol i njegov tim su u razgovorima sa ruskom delegacijom u culju postizanja dugoročnog mira u Ukrajini, rekao je portparol američke vojske Džefri Tolbert. On je istakao da “razgovori idu dobro i ostajemo optimistični”.
„Sekretar Driskol sinhronizuje aktivnosti sa Belom kućom i međuvladinim agencijama u ovim pregovorima“, naveo je Tolbert.
Sa druge strane, ni Ukrajina, niti Rusija nisu zvanično potvrdile prisustvo svojih delegacija u Abu Dabiju.
Kako prenosi Ej-Bi-Si Njuz, američki plan od 28 tačaka je tokom nedavnih razgovora u Ženevi revidiran na plan u 19 tačaka, koji više ne podrazumeva amnestiju za počinioce zločina tokom rata, kao i organičenja u broju pripadnika ukrajinske vojske.
Prema tvrdnjama svetskih medija, prvobitni plan bio je podeljen u četiri opšte kategorije: mir u Ukrajini, bezbednosne garancije, bezbednost u Evropi i budući odnosi SAD sa Rusijom i Ukrajinom.
Plan je, između ostalog, podrazumevao da Kijev odustane od težnji da Ukrajina postane članica NATO, dok bi se Rusija obavezala da neće vršiti invaziju na susedne zemlje. Takođe, predviđalo se da Ukrajina značajno smanji vojsku i naoružanje.
Istovremeno, svetski mediji tvrdili su da se među 28 tačaka nalazila i obaveza da Ukrajina preda ceo Donbas Rusiji, u zamenu za bezbednosne garancije SAD za Kijev i Evropu, kao i da zamrzne linije fronta u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.
Agencija Rojters prenosi da se u novom, revidiranom dokumentu “verovatno” nalaze neki amandmani koje su predložili Evropljani, i koji su mnogo prihvatljiviji za Kijev. U tom kontekstu, tvrdi se da je ukinut veto na buduće članstvo Ukrajine u NATO, kao i da je izbrisan segment koji se odnosio na ograničenje broja pripadnika ukrajinskih oružanih snaga (sa 880.000 na 600.000).
Rojters tvrdi i da se u novoj verziji dokumenta navodi da “nijedna vojska zapadnih zemalja neće biti trajno raspoređena u Ukrajini”.
Marko Savković: Ukrajini je, izgleda, pošlo za rukom da ublaži pojedine tačke prvobitnog plana
Komentarišući najnovije angažovanje međunarodne zajednice u vezi sa okončanjem rata u Ukrajini, Marko Savković, viši savetnik ISAC fonda, napominje za Savremenu politiku da “mi sada ne znamo šta je ostalo od plana u 28 tačaka, koji je usaglašen između SAD i Rusije”.
“Ukrajini je, izgleda pošlo za rukom, i tu su sigurno pomogle evropske zemlje, da se pojedine tačke ublaže a neke izbace, tako da ih je sada 19, koliko sam razumeo. Ipak, kritične tačke ostaju – ustupa li se Rusiji i onaj deo Donbasa koji nije osvojila. Ukrajina je, naravno, protiv, i pretpostavljam da prihvata da to ide linijom fronta, ali ne i da se odriče teritorije koju još nije izgubila”, precizira Savković.
Naš sagovornik napominje da ostaje pitanje i “kako će izgledati bezbednosne garancije”.
“Mislim da neće biti ničeg nalik Članu 5 Severnoatlanskog ugovora, a ne znam ni koliko bi to bilo realno. Takođe, prema tvrdnjama Bi-Bi-Si-ja, pominje se ‘robustan međunarodni odgovor’ ako Rusija ponovo napadne, ali to nije garancija, niti će Ukrajina dobiti takvu garanciju”, ukazuje Marko Savković.
Prema Savkovićevom mišljenju, ruski navodni zahtev da se sastav ukrajinske vojske ograniči na 600.000 ljudi “ima smisla i ne verujem da je toliki problem”.
„Ukrajina je pokazala da obučenost, opremljenost i motivisanost igra jednako važnu ulogu. Zanimljivo je – kao što Srbija de jure ne priznaje Kosovo, ali de fakto priznaje da na Kosovu postoji neka druga realnost, slično će morati i Ukrajina – de fakto će morati da prihvati da Krim, i delovi Donjecke i Luganjske oblasti ostaju pod ruskom upravom. Čak mogu da zamislim da Kijev počne da upotrebljava neki eufemizam nalik onome koji mi koristimo – ‘pod privremenom upravom’, recimo”, ocenjuje Savković.
Savković zaključuje da će godine, “ako ne i decenije, proći do konačnog mirovnog sporazuma – ali to sada i nije toliko bitno koliko da se rat završi i Ukrajina stabilizuje, obnovi pa i integriše u EU”.
