Rezultati prevremenih predsedničkih izbora jasan su znak da je veliki broj građana Republike Srpske nezadovoljan politikom bivšeg predsednika Milorada Dodika, navode analitičari, komentarišući tesnu pobedu Dodikovog kandidata Siniše Karana u izbornoj “trci” održanoj 23. novembra.
Procenjuje se da bi Dodik mogao da ostane na vlasti još izvesno vreme, ali činjenica da je glavni opozicioni kandidat Branko Blanuša osvojio više od 48 odsto glasova, dok je Karana podržalo nešto više od 50 odsto birača, ukazuje na promenu u stavovima javnosti.
Prevremeni izbori su raspisani nakon što je Centralna izborna komisija BiH odlučila da Milorada Dodika liši mandata predsednika RS. Vrhovni sud Bosne i Hercegovine ranije ga je osudio zbog odbijanja da sprovede odluke koje je 2023. doneo visoki predstavnik Kristijan Šmit, i šest godina mu je zabranjeno da obavlja političke funkcije.
Karan će na predsedničkoj funkciji ostati samo do kraja Dodikovog prvobitnog mandata, a novi predsednički izbori održaće se za manje od godinu dana, istovremeno sa opštim izborima u Bosni i Hercegovini, početkom oktobra 2026. godine.
Izlaznost na prevremenim izborima u Republici Srpskoj bila je niska, u njima je učestvovalo samo oko 35% birača koji su imali pravo glasa. Na prethodnim predsedničkim izborima 2022. izlaznost je premašila 50%.
“Blanuša rame uz rame sa Karanom, uprkos nefer uslovima”
Prema mišljenju Tanje Topić, političke analitičarke i direktorke kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Banja Luci, rezultat predsedničkih izbora je “iznenađujuće dobar za kandidata opozicije”.
“On je u uslovima u kojima su politički protivnici bili daleko nadmoćniji, koristili javne resurse, kontrolisali medijski i javni prostor, i uslovima razjedinjenog i rascepkanog delovanja opozicije, stao rame uz rame sa kandidatom vladajućih”, ocenjuje Topić, uz napomenu da je Blanuša do sada bio “politički potpuno anoniman”.
U izbornoj noći, Jovica Radulović, lider opozicione Srpske demokratske partije (SDS), koja je kandidovala Branka Blanušu, optuži0 je vladajuće stranke za izbornu krađu.
SDS je takođe najavio da će zahtevati ponovno glasanje u Doboju, Laktašima i Zvorniku, gde su, kako tvrdi, postojale izborne zloupotrebe.
Istovremeno, Blanuša je izjavio da su kandidati imali različit tretman tokom kampanje, navodeći podatke Transparensi internešenela, po kojima se Karan pojavio na javnom servisu 57 puta, dok se sam Blanuša pojavio samo dvaput.
Neven Anđelić, profesor na katedri za međunarodne odnose i ljudska prava na Ridžens univerzitetu u Londonu, ocenjuje za EWB da su “ovi čudni izbori” zapravo bili “mnogo mirniji nego što se pretpostavljalo”.
“Kampanja je proizvela veoma malu vizuelnu konkurenciju, jer se činilo da je jedino ‘reklamirano’ lice bio Milorad Dodik, koji tek što je ‘ispraznio’ poziciju za koju su se kandidati nadmetali. Rezultat je bio blizu očekivanog: dva kandidata su veoma blizu u broju glasova, a ostali su simbolično prisutni”, navodi Anđelić.
“Građani žele promenu paradigmi u politici”
Tanja Topić tumači rezultate prevremenih izbora kao poruku građana Republike Srpske vlastima.
“Građani su očito zavapili za promenom vrednosne paradigme u politici, birali su skromnog i umerenog čoveka (Blanušu), a kaznili bahatost i primitivizam”, smatra Topić.
Ona naglašava da pobeda Karana, kandidata vladajućih stranaka, “drugog pojavnog oblika Milorada Dodika”, jeste “Pirova pobeda”.
“Karan je čovek koji ne priznaje presudu Suda BiH ni nakon izbora, koji su upravo sprovođenje odluke tog istog suda. Bitno je da su izbori održani upravo da se pokaže da bar malo imamo vladavinu prava, koja je ozbiljno ugrožena u proteklim decenijama”, napominje Topić.
Prema mišljenju Tanje Topić, ishod izbora nije imao “referendumski karakter, koji je prizivala vlast”.
“Izbori nisu značili masovno davanje ‘crvenog kartona’ visokom predstavniku, na šta je pozivao Milorad Dodik. Dobili smo kontroverzna pojašnjenja slabe izlaznosti u sopstvenim redovima SNSD-a da su kod kuće ostali iz protesta prema Kristijanu Šmitu, dok je izborna pobjeda tumačila kao pobeda slobode nad ‘mrskim okupatorom’”, ukazuje Topić.
Govoreći na istu temu, Neven Anđelić navodi da je “poruka da će Dodikova stranka verovatno moći da se održava na vlasti još neko vreme, ali ne predugo”.
Međutim, on tvrdi da “podeljeno biračko telo ne znači da osnovne vrednosti koje zagovara Dodikova stranka nisu zajedničke opoziciji i njegovoj stranci“.
“Stoga, Republika Srpska je u ovom pogledu ujedinjena. Jedina razlika jeste izbor ličnosti”, tvrdi Anđelić.
