Umesto dugo očekivanog dokumenta Evropske komisije koji bi predložio unutrašnje reforme Evropske unije uoči prijema novih članica, čije je usvajanje ponovo odloženo, početak novembra obeležila je rasprava o novom obliku ugovora o pristupanju. Oni bi, kako je rekla evropska komesarka za proširenje Marta Kos, uključivali zaštitne mehanizme i „probne periode” koji bi ograničili određena prava novih članica, čineći Uniju spremnijom da prihvati njihov ulazak čak i pre nego što sprovede unutrašnje reforme. Rasprava, kako je naglasila Kos, još je u ranoj fazi.
Unutrašnje reforme Evropske unije već dugo se pominju kao proces koji mora teći paralelno s pregovorima o prijemu novih članica. Optimisti su proces proširenja opisivali kao katalizator davno potrebnih reformi koje bi trebalo da učine EU funkcionalnijom.
„Često se fokusiramo samo na reforme kandidata, ali istina je da je proširenje dvosmeran proces. Unija takođe mora da prilagodi svoje institucije kako bi efikasno funkcionisala sa više članica”, kaže Sandro Goci, poslanik u Evropskom parlamentu i generalni sekretar Evropske demokratske partije.
Gocijev izveštaj o „institucionalnim posledicama pregovora o proširenju EU” usvojen je prošlog meseca u Evropskom parlamentu. U njemu se poziva EU da iskoristi različite dostupne mehanizme za sprovođenje predpristupnih reformi, uključujući fleksibilnosti postojećih osnivačkih ugovora, ali i ciljane izmene ugovora.
„Čvrsto verujem da bi trebalo da iskoristimo ovaj trenutak da počnemo da razjašnjavamo gde se može graditi konsenzus – o pitanjima kao što su reforma budžeta ili postepeno uvođenje kvalifikovane većine u odlučivanju – znajući da bi stajanje u mestu koštalo više nego kretanje napred”, kaže Goci.
Ipak, iako su se rasprave o reformi EU nedavno intenzivirale, formalni koraci napreduju sporo, što ilustruje političku osetljivost teme. To je ponovo postalo očigledno prošle nedelje, kada je Evropska komisija odložila usvajanje pregleda politika koji bi trebalo da posluži kao osnova za rasprave o unutrašnjim reformama EU. Evropski savet je prošle godine dao zadatak Komisiji da ovaj dokument pripremi za proleće 2025. godine, što znači da je ovo bilo najmanje drugo odlaganje.
Dok je Evropska komisija, u prošlonedeljnom predstavljanju godišnjih izveštaja o državama kandidatima za 2025. godinu, navela da će ovaj dokument biti predstavljen „uskoro”, stručnjaci su novo odlaganje protumačili kao znak da problemi i dalje postoje. Korina Stratulat, zamenica direktora Centra za evropsku politiku, napisala je da neusvajanje pregleda politike pokazuje da se „proširenje kreće administrativnim tempom dok istorija ubrzava”.
„Ursula fon der Lajen, uvek obazriva da ne razdraži države članice, izgleda da nema volje da se suoči s teškim pitanjima: ko plaća, ko odlučuje i kako bi Unija sa više od 30 članica trebalo da funkcioniše u ovoj novoj eri. Nekoliko redova Komisije o unutrašnjoj reformi odaje strah od sopstvenog mandata”, napisala je Stratulat.
Isti dan, međutim, pojavila se druga tema koja je delimično zasenila neuspeh Komisije da isporuči rezultate. Govoreći za Fajnenšel tajms, komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Komisija razrađuje ideje kao što su „tranzicioni period, svojevrsni probni period, zaštitne mere” kako bi ih uključila u pristupne ugovore, iako je ta rasprava još u ranoj fazi.
„Ne želim da ostanem upamćena kao komesarka koja je uvela Trojanske konje koji će biti aktivni narednih pet, deset ili petnaest godina”, rekla je Kos.
Govoreći na konferenciji za medije povodom predstavljanja godišnjih izveštaja kasnije tog dana, Kos je pojasnila da je protiv „država članica različitih rangova”. Ipak, dodala je da bi ugovori o pristupanju trebalo da sadrže zaštitne mehanizme koji „ulivaju poverenje našim građanima u državama članicama da su integritet naše Unije i demokratske vrednosti zaštićeni i nakon proširenja”.
Prema rečima Kos, pregledi predpristupne politike koje će Komisija usvojiti u narednim nedeljama takođe bi trebalo da posluže kao osnova za raspravu o tome „koja će prava imati nove države članice”.
Komisija se, dakle, upušta u još jedan politički osetljiv proces. Komentari Marte Kos nisu dobro primljeni u Crnoj Gori, zemlji koja prednjači na putu ka članstvu u EU. Potpredsednik vlade, Filip Ivanović, izjavio je da je teško prihvatiti da zemlja neće imati pravo glasa niti biti tretirana kao ravnopravan partner nakon što zatvori sva pregovaračka poglavlja (detalji oko prava glasa novih članica nisu definisani).
U međuvremenu, albanski premijer Edi Rama pokazao je mnogo veću otvorenost prema predlogu, podsećajući novinare u Tirani da ga je sam predložio pre nekoliko godina i da je to pristup koji omogućava da „obe strane dobiju ono što žele”.
Strahinja Subotić, menadžer programa i viši istraživač Centra za evropske politike (CEP) u Beogradu, potvrđuje za EWB da se rasprave o ovoj temi vode između stručne zajednice i zvaničnika EU. Na nedavnom vebinaru koji je organizovao CEP, kaže Subotić, jedan zvaničnik Evropske komisije govorio je o budućim proširenjima u kontekstu „nove generacije ugovora o pristupanju”.
„Novi elementi moraju biti uključeni kao deo ove nove generacije pristupnih ugovora, kako bi se uzelo u obzir da će Uniji biti potrebne snažnije zaštitne mere – da bi, s jedne strane, mogla da nastavi sa unutrašnjim reformama bez straha da će novi član to zaustaviti, a s druge strane, kao što je rekla i Marta Kos, da bi se obezbedilo da nova država ne deluje kao Trojanski konj u spoljnoj politici”, kaže Subotić.
On dodaje da je veoma važno što se ova rasprava vodi upravo sada i da njegova organizacija godinama zastupa slične ideje, uključujući privremeno ograničavanje prava veta za nove članice i proširivanje zaštitnih klauzula.
Govoreći o različitim reakcijama zemalja kandidata, Subotić veruje da bi trebalo da slede primer Albanije.
„Oni su veoma pozitivno prihvatili nove predloge, što je dobro i ohrabrujuće za EU, jer šalje poruku da zemlje kandidati zaista razumeju koliko su ova pitanja duboka i važna za Uniju i, posebno, za njene građane”, kaže on.
Subotić dodaje da, iako je Crna Gora trenutno najdalje odmakla u pristupnom procesu, „činjenica je da će svi ovi novi elementi koji će biti uključeni u ovu novu generaciju pristupnih ugovora početi upravo sa Crnom Gorom”.
„Dakle, šta god da se primeni na Crnu Goru, ne bi trebalo da bude namenjeno samo njoj, već da postavi presedan i uspostavi mehanizam, pa čak i da se testira na vreme, kako bi se isti modeli mogli koristiti u svim budućim proširenjima”, zaključuje on.
