Tekst je originalno objavljen na engleskom jeziku na portalu European Western Balkans
Narodna skupština Republike Srpske imenovala je 18. oktobra Anu Trišić Babić za v.d. predsednicu ovog BiH entiteta. Istovremeno, u parlamentu RS povučeno je niz kontroverznih zakona, koji su ranije nazivani “jedinim načinom za odbranu Republike Srpske“. Ove odluke usledile su nakon povlačenja Milorada Dodika sa funkcije predsednika RS.
Dodikova odluka da se povuče uglavnom se smatra posledicom sve većeg međunarodnog pritiska, kada je reč o njegovoj politici, te pada rejtinga.
Sagovornici EWB ocenjuju da će on, po svoj prilici, i dalje “vući konce” politike u RS.
Takođe, pojedini mediji u RS tvrde da postoji velika šansa da će Sjedinjene Države ukinuti sankcije Dodiku, njegovim saradnicima i članovima porodice, i to ubrzo.
Sud BiH je 18. avgusta odbacio Dodikovu žalbu na odluku Centralne izborne komisije (CIK) da mu ukine mandat predsednika Republike Srpske. Međutim, Dodik je prvobitno odbijao da podnese ostavku i najavio da će referendum o njegovoj poziciji biti organizovan u RS krajem septembra.
Dodik je 12. avgusta osuđen zbog odbijanja da sprovede odluke koje je 2023. doneo visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. Tom presudom potvrđena mu je šestogodišnja zabrana da obavlja javnu funkciju, dok je jednogodišnja zatvorska kazna zamenjena novčanom kaznom od 18.660 eura.
“Dodik pokušava da kupi vreme i postigne što je više moguće”
Ana Trišić Babić, v. d. predsednica RS, bliska je Dodikova saradnica već 15 godina. Radila je u Ministarstvu spoljnih poslova BiH, a bila je i zamenica ministra spoljnih poslova BiH. Poznata je po svom pragmatičnom pristupu i posvećenosti evropskim integracijama, a istovremeno naglašava očuvanje ustavne autonomije RS u okviru BiH.
Prevremeni predsednički izbori u RS zakazani su za 23.novembar. Dodik je 30. septembra najavio da će zajednički kandidat vladajuće koalicije biti Siniša Karan, bivši ministar unutrašnjih poslova RS.
Komentarišući najnovija politička dešavanja u Republici Srpskoj, Tanja Topić, politička analitičarka i šefica kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Banjoj Luci, kaže za EWB da „Milorad Dodik očito nastoji da kupi vreme i u da, u dogovoru sa američkom administracijom, postigne što više”.
“Ne verujem da očekuje da će mu biti poništena pravosnažna presuda jer bi to bio presedan, ali se nada ukidanju sankcija članovima porodice i njemu”, konstatuje Topić, uz tvrdnju da je parlament RS “nezakonito” imenovao v.d. predsednicu.
Naša sagovornica napominje da je Dodik uprkos pravosnažnoj sudskoj presudi, “nastavio da koristi sve privilegije koje ima predsednik dok ga njegovi saradnici i dalje oslovljavaju predsednikom, što je praćeno ignorisanjem institucija zaduženih za sprovođenje zakona”.
“Sam dogovor sa Amerikancima je potvrda nasilja politike nad pravosuđem. Kako ne znamo sve detalje tog sporazuma, moguće je da nas zateknu neke njegove tacke”, ocenjuje Topić.
U sličnom tonu, Neven Anđelić, koji predaje međunarodne odnose i ljudska prava na londonskom Ridžens univerzitetu, napominje za EWB da Zapad „očito već neko vreme pokušava da učini BiH funkcionalnom, i označio je Dodika kao prepreku, pa ovo sada možemo videti kao pokušaj uklanjanja prepreke”.
„Dok je u prošlosti bio u mogućnosti da pridobije međustranačku podršku u RS, čini se da to sada nije slučaj”, naglašava Anđelić.
Nekoliko opcija za Republiku Srpsku
Razmatrajući Dodikovu buduću ulogu u politici RS, Neven Anđelić tvrdi da “on više nije u punoj snazi, a pitanje je koliko je daleko od svog političkog kraja”.
“Jedina realistična nada koju on može da ima jeste da bude gospodar iz senke, sa svojim marionetama koje će vući na koncu iz političke penzije. To je umerena opcija”, precizira Anđelić.
Prema Anđelićevom mišljenju,“ dve radikalne opcije” bile bi pokušaj nasilnog otpora sprovođenju pravnih odluka i izbornih procesa, a druga opcija bi bila stvarna promena struktura vlasti u RS.
“Više ne vidim potencijal za takve scenarije, već za jednu faznu tranziciju ka entitetu u kojem će drugačije političke snage biti na vlasti”.
Tanja Topić je saglasna da “u sadašnjoj konstelaciji Dodik i dalje jeste izvor političke moći”.
“Što bi rekli njegovi saradnici, ‘tamo gde je on, tamo je moć’, ili što bi on sam rekao da jeste predsednik, odnosno da nije, kako bi izbegavao zakonske posledice, pa se zbog toga odrekao titule samo formalno. Time se nastavlja izvrgavanje ruglu vladavine prava”, smatra Topić.
